Знаменита личност Гроцке: Илија Гарашанин

0
1461

Попут већине градова и варошица у Србији у 19. веку, и Гроцка је свој убрзани економски и друштвени развој отпочела тек коначним ослобoђењем од Турака. Најзначајнији и најзаслужнији појединац, човек који је допринео развитку и напретку живота у Гроцкој, али и читавој земљи као водећи државник Србије XIX века, био је Илија Гарашанин.

Породица Гарашанин, односно Савић, доселила се у Гроцку почетком XIX века из села Гараши код Аранђеловца, када је Илијином оцу, Милутину Хаџи-Савићу, кнез Милош Обреновић у име заслуга поклонио имање у Гроцкој.

Године 1837. кнез Милош Обреновић је младог Илију Гарашанина (1812-1874) узео у државну службу и поставио за цариника у селу Вишњици на Дунаву, на самој граници тадашње Гроцке која је обухватала пространу нахију. Касније истакнута личност међу Уставобранитељима, а потом министар унутрашњих послова кнеза Александра Карађорђевића, радио је на напретку и стабилности Србије. Организовао је чиновничку службу која је одржавала ред и стабилност у земљи, био је одговоран за војску, полицију, саобраћај и образовање, као и за цивилно становништво. Организовао је поштанску службу, отворио је прву пољопривредну школу у Србији, војну академију и фабрику оружја. Настојао је да се унапреди сточни фонд, и инсистирао је на изградњи важних саобраћајница кроз Србију. За време његовога министровања, решено је градско питање и турски гарнизони напустили су све тврђаве које су држали у Србији.
У спољној политици имао је врло широке погледе и био је први југословенски државник међу Србима, сматрајући да само једна велика југословенска држава може одржати своју самосталност и избећи зависност како од Русије тако и од Аустрије. Саставио је опсежан план за спољњу и унутрашњу политику Србије познат као „Начертаније“ у коме је описао ослобођење свих Срба и Јужних словена од турске и аустријске власти, и њихово уједињење под окриљем српске владајуће династије. Овај план је 1918. године у потпуности остварен формирањем Југославије.

Последње године свога живота Илија Гарашанин провео је удаљен од политике, на свом имању у Гроцкој.
Илија Гарашанин и његова породица живели су од парног млина који су подигли у Гроцкој, првог таквог у читавој Србији, чиме су значајно поспешили трговину и развој варошице.
Породица Гарашанин је у Гроцкој основала библиотеку и помагала постојећу државну школу доводећи учитеље и обезбеђујући учила. Такође је помагала и цркву, при чему и даље постоје богослужбени предмети који су поклон породице Гарашанин, а касније и самог Илије Гарашанина. Мало је познато да је управо Илија Гарашанин омогућио изградњу чврстих путева од Гроцке ка околним градовима и насељима.
Данас основна школа и библиотека у Гроцкој у знак сећања на далеке почетке просветног и културног живота варошице носе име Илије Гарашанина. И спомен-биста, постављена 2003. године у парку код цркве Св. Тројице у Гроцкој, чува сећање на Илију Гарашанина и стару Гроцку. Овај велики човек наше историје умро је 1874. године у Гроцкој. Скромно је сахрањен у порти старе грочанске цркве, а касније су његови посмртни остаци премештени на Ново гробље у Београду, у Aлеју великана.

За већину људи тог времена, име Илије Гарашанина значило је поштовање реда и закона. Био је човек од принципа, непристрасан и правичан. Интересе државе и свог народа стављао је изнад свега, тако да човека таквог „кова“ какав је био Гарашанин, никакве породичне нити пријатељске везе нису могле да натерају да иде против своје свести и уверења.
Због свог укупног деловања и карактера, често је називан и српским Бизмарком.

2. Znamenita ličnost - Ilija Garasanin

приредила: З. Атић

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR