I Bog stvori kafansku pevačicu: Pogledajte ko su kraljice kafane

1
1178

Nekada je u kafanama raznih bivših Jugoslavija, uz masno, ljuto i srču, cvetala i supkultura kafanskih pevačica:

Kafanske pevačice, one najbolje, umele su u ambijentu alkoholnih isparenja i duvanskog dima da stvore paralelnu realnost koja je dodirivala srca miliona – od studenata i beskućnika do direktora i političara. Neke od njih su za to imale poseban dar. Evo njih pet koje su sa pravom mogle da se nazovu kraljicama kafana:
Esma Redžepova
Kandidat za Nobelovu nagradu


Za nju kažu da je kraljica Cigana. Esma je svoju umetnost podigla na najviši nivo tokom izuzetno duge i plodne karijere, koja traje već pune četiri decenije. Danas nastupa na poznatim svetskim scenama, proglašena je za „Ženu godine u Makedoniji”, a zajedno sa Stevanom Teodosijevskim odgajila je u svojoj kući pedesetak mladih muzičkih talenata. Zbog humanitarne aktivnosti i više od 2.000 dobrotvornih koncerata, dvaput je predložena za Nobelovu nagradu za mir. Rođena je u siromašnoj porodici u skopskoj mahali, počela je da peva sa 13 godina, a pesma „Makedonsko devojče” jedan je od njenih ultimativnih i univerzalnih hitova.
Lepa Lukić
Tuga i radost estradne zvezde


Lepava Mušović je rođena 16. januara 1940. godine u selu Miločaju. Od kad je sa 24 godine snimila pesmu „Od izvora dva putića”, njen put slave gotovo da nije imao prekida. Neka vrsta rivalstva sa Silvanom Armenulić završena je tragično, saobraćajnim udesom u kome je Silvana poginula, a Lepa se nije našla u tom istom automobilu samo zato što se tog jutra uspavala. Lepa Lukić je posebno volela da peva pesme sa brojnim etno motivima, a naslovi poput „Oj livado, rosna travo”, „Oj meseče, zvezdo sjajna”, „Opančići na kljunčiće”, „Srce je moje violina” i danas su evergrin standardi svakog boljeg kafanskog repertoara. U filmu „I Bog stvori kafansku pevačicu” besprekorno je prenela na platno sve tuge i radosti estradne zvezde u Srbiji.
Silvana Armenulić
Fatalna privlačnost


Verovatno najlepša kafanska pevačica SFRJ, tako su je barem mediji doživljavali, bila je i nezvanična kraljica sevdalinki. Da li je baš ta lepota ujedno bila i uzrok tragedije i preranog kraja karijere Zilhe Barjaktarević, rođene u Doboju kao treće od desetoro dece poslastičara Mehmeda? I danas postoje sumnje da je nesreću u kojoj je poginula dvadesetsedmogodišnja pevačica na vrhuncu karijere izazvao ludo i nesrećno zaljubljeni pripadnik „službe”. Silvana je umetničko ime uzela od svoje omiljene glumice Silvane Manjano, a proslavile su je pesme „Šta će mi život”, „Ciganine, sviraj, sviraj”, „Srce gori jer te voli” i mnoge druge. Silvana Armenulić je pojavom i načinom odevanja otvorila potpuno novu stranicu istorije ovdašnje estrade, a zbog pojavljivanja u bikiniju u novogodišnjem TV programu, navodno je zapala u nemilost medija, pa vest o njenoj pogibiji u prvom trenutku nije ni prenesena javnosti.
Vesna Zmijanac
Pikantni začin na estradnom vrhu


Nikšićanka, rođena 4. januara 1957. godine, odrasla kod bake u selu Kovači kod Kraljeva, prvi pevački angažman je imala sa 15 godina u kafani u mestu Bivolje, kraj Kruševca. Pohađala je srednjetehničku školu u Beču, gde je radila na traci u fabrici Simens, da bi se potom vratila u Srbiju i započela izuzetno uspešnu karijeru po kafanama na Ibarskoj magistrali. Singl „Hvala ti za sve” bio je prethodnica čak 13 albuma i brojnih šou programa koji su joj doneli veliku popularnost u bivšoj Jugoslaviji, zajedno sa mnogim skandalima koji su joj, poput pikantnog začina, dodavali sloj medijske prepoznatljivosti. Uloge u filmovima „Sok od šljiva”, „Kamiondžije 2″, i „Kamiondžije opet voze”, te autobiografska knjiga „Kad zamirišu jorgovani”, samo su dodatak listi njenih brojnih talenata. Pesme „Hvala ti za sve”, „Ostavljena žena”,”Svatovi”, „Idem preko zemlje srbije”, samo su neki od najčešće izvođenih hitova.
Sofka Nikolić Vasiljković
Najtiražnija pevačica Evrope


Zvali su je „krajica Skadarlije”. Veliki obožavaoci ali i prijatelji bili su joj Branislav Nušić, Tin Ujević, Žanka Stokić, pa i Džozefina Beker. Prvu ploču sa numerama „Kolika je Jahorina planina” i „Kad bi znala, dilber, dilber Stano” snimila je sa 19 godina u Berlinu, a drugu u Parizu. Sofka je prva žena sa titulom najtiražnije pevačice Evrope, a druga u to vreme po broju prodatih ploča, posle Enrika Karuza. Rođena 1907. godine u mačvanskom selu Tabanovići, nedaleko od Šapca, poreklom je iz porodice muzičara, pa već kao devojčica peva po vašarima. Prvi nastup imala je u jednoj zvorničkoj kafani 1923. godine, da bi u mostarskoj kafani „Lira” prvi put pevala čuvenu „Eminu” – u duetu sa autorom Aleksom Šantićem. Sredinom dvadesetih prelazi u Beograd i sve do Drugog svetskog rata gostuje i snima u najpoznatijim evropskim kulturnim centrima.

 

Komentari

komentari

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR