Budžet grada za 2012. godinu – 99,8 milijardi dinara

0
448

skupstina-grada-budzetBudžet grada Beograda za 2012. godinu iznosi 99,8 milijardi dinara, odlučeno je na današnjoj sednici Skupštine grada. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je da budžet za narednu godine ima više socijalni nego razvojni karakter, zato što je kriza velika.

– Subvencije iz budžeta su znatne, najviše za javni gradski prevoz,  kako bi cena  karata ostala  na sadašnjem nivou. Ova davanja iznose više od sto miliona evra, odnosno oko 16 odsto budžeta. Volim da poredim Beograd sa Pragom, gde su cene karata i dotacije za javni prevoz slične, ali subvencije za tu namenu čine svega četiri odsto godišnjeg budžeta glavnog grada Češke. Naredne godine planirane su i velike subvencije za obdaništa, skoro deset odsto, a znatna sredstva namenjena su i za socijalna davanja. Kad je reč o razvojnom delu budžeta, neki projekti se završavaju, a neki će se nastaviti naredne godine. Izvesni projekti su škola u Višnjičkoj banji, maltene nov objekat u Ovči, završetak jednog od dva planirana obdaništa i drugo. Kriza, nažalost, nije prošla i ona i te kako pogađa Beograd, pa je budžet daleko iza onog iz 2006. i 2007. godine. Ipak, sredstva kojima raspolažemo trošićemo na najbolji mogući način – rekao je gradonačelnik.

Kako je istakao, zaduženje je trenutno nešto više od 500 miliona evra i grad ima potencijal da se zaduži još toliko. Sledeće godine planirano je da bude vraćeno oko 52 miliona evra, dok je ove godine vraćeno 35 miliona. Toga građani nisu ni bili svesni, kazao je Đilas, ali su i te kako svesni novih tramvaja, trolejbusa, mostova, obdaništa i škola. Sve domaće i strane banke koje trenutno posluju u našoj zemlji Beogradu nude kredite, što pokazuje da su sigurne da grad to može da vrati. Kreditima se pristupa izuzetno pažljivo i uzimaju se isključivo za realizaciju infrastrukturnih projekata, kao i ulaganja u javni gradski prevoz, zaključio je gradonačelnik.

Predsednik  Skupštine grada Aleksandar Antić istakao je da su u budžetu realno sagledani prihodi i da grad nastavlja s politikom razvoja i socijalnih davanja. 

– Budžetski korisnici će ostvarivati svoja prava u meri shodno situaciji u kojoj živimo, te ćemo imati štednju u delu javne potrošnje, koja će nam omogućiti da nastavimo i velike razvojne projekte. Na ove potonje odlazi 35 odsto budžeta, a za subvencije i socijalna davanja namenjeno je 30 odsto ukupnih sredstava. Beograd mora da se razvija i za velike razvojne projekte mora da koristi kredite Svetske banke i evropskih banaka. Nema nijednog velikog grada u Evropi koji kapitalne projekte finansira iz sopstvenih prihoda, tako da on ne čini ništa što je atipično – rekao je Aleksandar Antić.

Beograd ima potencijal da može da vraća kredite. Grad vodi veoma restriktivnu politiku prema zaduživanju i na taj način se ponaša odgovorno, ali razvoj prestonice ne sme da stane jer on omogućava privredni napredak, zaključio je Antić.

Prema rečima Renate Milić Radujko, gradske sekretarke za finansije, koja je obrazlagala odluke, ukupni prihodi i primanja za narednu godinu iznose oko 87,9 milijardi dinara, od čega su budžetska sredstva oko 72,7 milijardi, sopstveni prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine oko 14 milijardi i donacije oko 1,1 milijarde dinara. Ukupni rashodi i izdaci iznose oko 96,9 milijardi dinara, te je predloženo da budžetski deficit za narednu godinu bude nešto manje od devet milijardi dinara. 

– Deficit je u padu, što je dobar pokazatelj, i on se finansira iz sredstava domaćih ili inostranih zaduživanja. U  narednoj godini grad planira da povuče bezmalo 683 miliona dinara kredita od domaćih banaka za realizaciju 14 projekata, kao i oko 10,9 milijardi dinara kredita od Evropske investicione banke i EBRD-a. Ovi projekti uglavnom se odnose na izgradnju pristupnih saobraćajnica za most na Adi, projekte obnove grada Beograda i unapređenje javnog prevoza i saobraćajne infrastrukture. U tekuću budžetsku rezervu ubrajaju se sredstva od 400 miliona dinara, a u stalnu budžetsku rezervu u iznosu od 20 miliona dinara –  rekla je ona.

Ukupan obim javnh sredstava budžeta grada i gradskih opština u narednoj godini  iznosi 96,9 milijardi dinara, od čega opštinama pripada oko 11,3 milijarde dinara. Najviše novca namenjeno je opštini Obrenovac – 1,7 milijardi dinara i Starom gradu oko 1,2 milijarde dinara, a najmanje sredstava dobila je opština Sopot  – 316,6 miliona dinara. 

Odbornici su doneli i odluke o određivanju zona na teritoriji Beograda, lokalnim komunalnim i lokalnim administrativnim taksama, visini stope poreza na imovinu, naknadama za korišćenje i uređivanje građevinskog zemljišta, te o finansiranju programa, projekata, investicionih aktivnosti u 2013. i 2014. godini, kao i o otpisu sporednih poreskih davanja, kazni i troškova poresko-prekršajnog postupka.

Aleksandar Antić je pojasnio da su usvojene sve prateće odluke koje treba da obezbede punjenje budžeta. 
– Za građane je važno da nismo povećali nijedan od vidova komunalnih davanja i taksi koje Beograd ubira. Iako smo imali pravo da ih povećamo u iznosu od šest odsto, uzimajući u obzir trenutak i krizu koja pogađa sve, odlučili smo da sve takse ostanu na nivou iz 2011. godine,  čak smo izvršili i umanjenje pojedinih – precizirao je Antić. 

On je istakao da će firmarine biti umanjene za 20 odsto, a za sva nova preduzeća u narednoj godini čak 99 odsto.

 

 

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR