Danas je 100godišnjica Crvene zvezde!

4
1357

Zvanično beše ovako…

Ideja o osnivanju krenula je na inicijativu Gradskog odbora USAOS-a Beograda i tokom februara, ratne 1945. godine vršene su pripreme za osnivačku skupštinu. U planu je bilo formiranje Omladinskog Fiskulturnog Društva (OFD) koje bi bilo sastavljeno iz raznih sportskih sekcija. Konačno, osnivačka skupština održana je 4. marta 1945. godine u zgradi starog DIF-a u Deligradskoj 27. Na osnovu sećanja osnivača, sala u kojoj je održana Osnivačka skupština bila je sa polomljenim staklima na prozorima, dok su se u daljini i dalje čuli topovi sa sremskog fronta.

Slobodan Ćosić

Glavna diskusija se povela oko dodele imena budućem sportskom „čedu“. Postojali su brojni predlozi: MladostUdarnikTorpedoDinamoLokomotiva,… Međutim kao kumovi zvanično se vode Slobodan Ćosić i

Zoran Žujović

Zoran Žujović. Ćosić je dao predlog:

– Da naše društvo nazovemo „Zvezda“?

Na taj predlog reagovao je Žujović:

– Odlično. Samo kada je Zvezda, neka bude Crvena zvezda!

I tako je rođen sportski kolektiv koji je danas bez premca u ovom delu Evrope. Još istog dana, fudbalska sekcija odigrala je i svoju prvu utakmicu. Protivnik je bila ekipa Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a, a Crvena zvezda je slavila rezultatom 3:0. Prvi strelac za novonastali klub bio je Kosta Tomašević, koji je na tom susretu postigao ukupno dva pogotka, dok je jednom strelac bio Pečenčić. Crvena zvezda je svoj prvi susret odigrala u sastavu: Golubičić (Popadić), Stanković, Filipović, Jovanović, P. Veličković, Šapinac (Stokić), Spasojević, Tomašević, Pečenčić i Horvatović.

Istovremeno fudbalskoj sekciji je dodeljen i stadion predratnog kluba SK Jugoslavija.

Upravo taj podatak govori o delu istorije našeg kluba koji je tokom prethodnih gotovo 70 godina uspešno skrivan od sportske javnosti. Iz tog razloga istorija Crvene zvezde mora se predočiti na pravi način, protkana istorijskim činjenicama.

6. avgusta 1913. godine u restoranu „Kasina“ u Beogradu je osnovan klub SK Velika Srbija. Bio je to klub za koji se može reći da je nastao iz „disidenstva“. Najzaslužniji za nastanak kluba bili su Danilo Stojanović i budući večiti rival BSK (današnji OFK Beograd). Danilo Stojanović, poznatiji kao Čika Dača, zbog sukoba sa rukovodstvom BSK-a osnovao je novi klub kome su pristupili igrači kluba „Slavija“ sa Vračara, a klubu su pristupili i neki fudbaleri BSK-a i kragujevačke Šumadije. Pored njih SK Velika Srbija je imala i tri stranca.Edvard MifekVencel Petrovicki i Lojda Mahek bili su češki internacionalci koji su obukli dres novog kluba. Prvi susret SK Velika Srbija odigrala je protiv ekipe BSK-a i poražena je rezultatom 2:0. Prvi susret je pratilo oko 1.000 navijača, a treba napomenuti da su fudbaleri SK Velike Srbije nosili zelene dresove.

Usled početka I svetskog rata, SK Velika Srbija je prekinula svoj rad, a funkcionisanje kluba nastavljeno je1919. godine, ali pod novim imenom SK Jugoslavija. Prvi susret odigran je protiv ekipe engleskih mornara i proslavljena je ubedljiva pobeda od 9:0. Po prvi put, klub je nastupio u crvenim dresovima. Ubrzo je klub dobio i svoj grb. U gornjem delu bio je štit podeljen dijagonalno na crvenu i belu boju oko kojeg je postojao venac sa metalnom pločicom na kojoj je bilo ispisano ime kluba. Upravo taj štit kasnije je dodatkom crvene zvezde izabran za grb FK Crvena zvezda.

Još od osnivanja 1913. godine, SK Velika Srbija, pa kasnije i SK Jugoslavija svoje mečeve igrala je na malom stadionu koji se nalazio na uglu ulica Bulevara Kralja Aleksandra i Ruzveltove, na mestu gde se danas nalazi zgrada tehničkih fakulteta. Taj stadion je 1919. godine proširen i pridodata mu je

Stadion SK Jugoslavija na mestu na kome se nalazi današnja “Marakana”

atletska staza i teniski tereni. Tokom 1925. godine, stadion je srušen, a SK Jugoslavija je dobila novu lokaciju za izgradnju znatno većeg stadiona. Lokacija je bila Topčider, Ulica Ljutice Bogdana 1a. Lokacija na kojoj se danas nalazi i „Marakana“. Novi stadion sa čak 30.000 mesta zvanično je otvoren 24. aprila 1927. godine. A poslednja utakmica na tom stadionu odigrana je 27. decembra 1959. godine kada su se sastale ekipeCrvene zvezde i Novog Sada, a zatim je započela izgradnja današnjeg stadiona FK Crvena zvezda.

Klub SK Jugoslavija je pred početak II svetskog rata promenio ime u SK 1913 u čast datuma osnivanja kluba, a tokom ratnih strahota od aprila 1941. do 1945. nije funkcionisao. Završetkom rata veliki broj predratnih fudbalera, kao i stadion SK Jugoslavija prešao je u ruke FK Crvena zvezda.

SK Jugoslavija je dva puta bila i šampion Kraljevine Jugoslavije i to 1924. i 1925. godine, dok je 1926., 1930. i sezone 1934/35 bila vicešampion.

Da li svi podaci, kao i evidentan kontinuitet vezan za fudbalere, stadion i grb, dovoljno govore da je u pitanju samo jedan klub koji je do sada kroz istoriju četiri puta menjao ime.

–          SK Velika Srbija (1913 – 1919);

–          SK Jugoslavija (1919 – 1941);

–          SK 1913 (1941 – 1945) i

–          FK Crvena zvezda (od 1945. pa do večnosti)!

Komentari

komentari

4 KOMENTARA

  1. hahahahahahahahahahaahahaahaha auu druze pa ti se tesko oboleo,vecu laz i podmetanje istorije nisam video hahahahaha.vi cigani ste teska sekta,srecom pisete samo na ovim seljackim sajtovima.sramno je sta kacite na sajt,a autor nek se zakopa negde od sramote.

  2. Alo bre ciganijo jedna prevarantska prljava.Sve ovo je čista laž i falsifikovanje istorije.Čergi je dao ime Slobodan Penezić Krcun,čovek koji je ubio đenarala Dražu.Oteli ste stadion FK Jugoslavija,proterali fudbalere i vi mi pričate o srpskom klubu…sram vas bre bilo,prevaranti najobičniji.

POSTAVI ODGOVOR