Fudbal: Aleksandar Bjelanović

0
748

turnir grocka Nije sa naše opštine ali se rado odazivao pozivima na turnire u Umčarima, Pudarcima i Grockoj i svakako je privukao pažnju publike svojom igrom.  Voli fudbal i samo želi da ga što je više moguće igra “za svoju dušu” i to odlično radi poslednjih 19 godina.

Rođen je u Beogradu 2. februara 1986. godine.

Igra na poziciji desnog veznog.

Igrao je za: fk Sinđelić,

fk Polet,

Renova (Makedonija),

Vienna 011 (Austrija)

a trenutno igra za VetlandaFF (Švedska).

Uzor mu je Felipo Inzaghi.

U Srbiji je bio neprimećen u široj javnosti, ali su ga zato u Švedskoj dočekali raširenih ruku.

novine

Aleksandre, zbog čega si zaigrao u inostranstvu?

Pre svega to je za mene bio veliki izazov, sa druge strane, tereni su odlični,  uslovi za igru i razvijanje igrača su na visokom nivou i a  mnogo je lakše napredovati u karijeri jer se fudbal i igrači mnogo cene i poštuju.

Kada bi ti se ukazala šansa da zaigraš za neki klub iz JSL, da li bi prihvatio i koji bi to klub bio?

Naravno da bih, Srbija je moja zemlja, Beograd je moj grad. Od klubova za koje bih igrao kada bi mi se ukazala prilika izdvojiću Partizan, OFK Beograd i Spartak Zlatibor voda. Partizan i OFK Beograd su klubovi sa dugom tradicijom dok Spartak Zlatibor voda ima blistavu budućnost.

S’obzirom na to da si u inostranstvu, da li pratiš mlade koji igraju u super ligi?

Zbog klupskih obaveza ne stižem mnogo da pratim fudbal u Srbiji, ali ima tu dosta kvalitetnih igrača koje i privatno poznajem a i onih koje sam video kako igraju, izdvojio bih Ivana Božovića iz OFK Beograda koji je odličan igrač, Lazar Marković iz Partizana ima zaista svetlu budućnost pred sobom što pokazuje i na terenu, i oduševljava me Mijailović iz Crvene Zvezde i vidim da je već sada na meti mnogih klubova.

Kako ti se čini igra reprezentacije Srbije?

Manjak iskusnih igrača je definitivno veliki minus za nas. Iako ovi mladi igrači daju sve od sebe, iako su vodeći u svojim klubovima, nije dovoljno za ovako jaku grupu u kojoj se nalazimo za odlazak na svetsko prvenstvo. Ako ovaj tim ostane na okupu još koju godinu imaćemo pravi svetski tim. Veliki hendikep je naravno i odsustvo Vidića i “penzija” Stankovića. A možda bi bilo  bolje da nastupaju i  Lazović, Luković, Kuzmanović, Petrović i naravno Subotić koji bi igrao pre Biševca u startnih 11.

Period u karijeri koji ti je posebno drag ili koji je na bilo koji način ostavio najveći utisak na tebe?

To je definitivno sadašnji period. Kolege iz tima su odliči, atmosfera u timu sjajna, koliko ljudi ovde u Švedskoj vole fudbal nisam video ni na TV-u a kamo li očekivao da ću doživeti. Euforije na pretek svake subote.

Imaš li šta da poručiš mladim igrača?

Ne odustajte, nikada se ne zna šta nosi dan a šta noć. Budite istrajni u onome što volite i ulažite sebe maksimalno i to će se jednog dana isplatiti bez obzira na prepreke na koje naiđete u karijeri.

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR