‘Ako ste hteli da idete na Bali jer mislite da ćete uživati na mestima koja su kao sa razglednice (azurno more, beli pesak, palma i pletena ležaljka), možda je bolje da potražite drugu destinaciju’, kaže Anja Radoičić (34), devojka koja se prepustila ‘čarima’ egzotičnog ostrva.
Bali, a posebno grad Ubud, zauzeo je posebno mesto kod ljudi koji praktikuju „zdrav zivot”. Jedan od najpoznatijih joga centara („Yoga Barn”) nalazi se upravo tamo.
– Bavim se jogom već nekoliko godina i na predlog instruktorke, nekoliko nas se priključilo njenom odlasku tamo. Imali smo ideju da radimo jogu dva puta dnevno, a da ostatak slobodnog vremena provedemo istražujući ostrvo – počinje Anja priču za Dnevno.rs.
Avionske karte za ovakva putovanja neverovatno su skupe, ali ženska ekipa sa joge imala je sreće.
– Ono što je mene ubedilo da idem je činjenica da je karta bila duplo jeftinija nego inače. U toku je bila neka akcija, a i kupili smo je dosta ranije (u oktobru za put koji je bio u aprilu). Takođe, vlada mišljenje da je smeštaj na Baliju „džabe“ pa me je i to ponelo. Čitavo putovanje bilo je vođeno idejom da na Baliju možeš neviđeno da uživaš za male pare – objasnila je mlada devojka.
Prvo razočaranje
Iako su znale da će dugo putovati, devojke nisu ni slutile u kakvim uslovima će boraviti na aerodromu u Abu Dabiju.
– Cena karte bila je argument za neprospavanu noć na aerodormu. Tamo je upornih 15 stepeni, pa ni ćebad ne pomažu, a ko hoće da spava u kapsulama predviđenim baš za takve situacije mora da izdvoji nekoliko desetina dolara. Sa tim spavanjem trebalo nam je oko 22 sata da stignemo od Beograda do Singapura. Naravno, filmovi u avionu pomažu da vreme brže prođe – otkrila je za Dnevno.rs Anja Radoičić.
Drugo razočaranje
Njihova prva destinacija bila je Singapur, a smeštaj u kome su bile nije dostojan čoveka.
– Prve dve noći provele smo u Singapuru, gde smo htele da isprobamo koncept spavanja u tzv. kapsulama. U takvom smeštaju na raspolaganju vam je jedna kocka, zatvorena sa svih strana osim sa jedne, gde ulazite. U njoj je krevet, i to je to. Preko otvorene strane možete navući zavesu, imate jedan ofinger i šteker na raspolaganju, kao i ormarić za vredne stvari. Veliki ranac, nažalost, ostaje u hodniku, da ga ostali gosti preskaču. Ako ste baš umorni, spavaćete. U suprotnom, čućete dolaske, odlaske, razgovore, pakovanja, tuđe alarme itd. – iskrena je Anja.
Treće razočaranje
Anja nam je otkrila da je na Baliju sasvim druga priča kada je smeštaj u pitanju, ali da su ih „sačekale“ neke druge „nelagodnosti“.
– Tamo imate svoju sobu za dosta manje novca, sa sve kupatilom i nekoliko guštera. Smeštaj o kome su mi pričali, onaj jeftini, podrazumeva minimum i daleko je od prihvatljivog – slabo svetlo, memla i izmet od guštera su ono što je obeležilo naše putovanje.
Toalet je neograđen sa svih strana, pa su svi „gosti“ dobrodošli. Na primer, u jednom od smeštaja vrata su bila staklena i nisu mogla da se zatvore. Kao i obično, za malo više novca verujem da možete da dobijete lepše iskustvo.
Sa druge strane, svidele su mi se domaćinske porodice, vrlo neposredni ljudi, koji su veoma veseli uprkos siromaštvu i neizvesnostima koje njihov život podrazumeva – objašnjava ona.
Četvrto razočaranje
Kada pomislite na Bali, prvo što vam padne na pamet sigurno je egzotična hrana i njen način pripreme. Međutim, nije baš sve tako ružičasto.
– Krenuli smo na Bali zamišljajući da ćemo jesti ribu sa roštilja uz ukusno povrće, a za desert egzotično voće. Takvu večeru imali smo jednom, u većem morskom mestu, Džimbaranu.
Inače, dobićete parčence ribe i tonu bezukusnog pirinča. Higijena u većini restorana je na sumnjivom nivou, a pacovi u kuhinji nisu neuobičajeni prizor. Otrovala sam se jedući u restoranu, koji je na prvi pogled delovao veoma čisto.
Cenkanje je OK
– Većina prodavaca na Baliju raspoložena je za cenkanje, osim u velikim radnjama i u velikim gradovima. Pokušavaće da vam prodaju sve i svašta za razne novce, ali za nekoliko dana shvatićete šta je realno i kako da cenu spustite do prihvatljivih iznosa.Neki od Balinežana čak tvrde da je za njih uvreda da kupac prihvati prvu cenu. To nekada može da bude dosta naporno. Za jedan evro dobije se oko 16.000 indonežanskih rupija.
Nije sve tako „crno“
– Ja verovatno neću ići ponovo, ali takva odluka je individualna. Ko voli džunglu, surfovanje i ne smetaju mu minimalistički uslovi, treba da vidi Bali svakako. Plaže nisu baš za plivanje, ali neka od najboljih svetskih mesta za surfovanje su tamo. Takođe, iznajmljivanje vozača je obavezno na Baliju jer javnog prevoza nema. U tom slučaju prepručujem da vozač zna engleski. To malo više košta, a puno obogaćuje iskustvo i smanjuje mogucnost da dođe do nesporazuma. Ako ste na hteli da idete na Bali jer mislite da ćete uživati na mestima koja su kao sa razglednice (azurno more, beli pesak, palma i pletena ležaljka), možda je bolje da potražite drugu destinaciju – zaključila je Anja Radoičić za Dnevno.rs.
Da li je ovo Bali kakav ste naviikli da vidite?
(Dnevno)
