Sanacija deponije u Vinči počeće na proleće naredne godine, dok će za maksimum dve i po godine biti rešen najveći ekološki problem u ovom delu Evrope.
To je saopšteno posle prvog sastnaka Komisije za izgradnju postrojenja za skladištenje i odlaganje otpada Komunalne deponije u Vinči.
Predsednik Privremenog organa Siniša Mali, koji se nalazi na čelu novoformirane komisije, zahvalio je ministarki Mihajlović i nadležnom ministarstvu na podršci u rešavanju, kako je istakao, u ovom trenutku najvećeg problema u Beogradu.
On je, međutim, ukazao da deponija predstavlja i veliku razvojnu šansu grada, zbog čega je zajedno sa Ministarstvom energetike formirana zajednička komisija koja je zadužena za rešavanje pravno-imovinskih odnosa na tim parcelama. Takođe je, prema njegovim rečima, formirana i radna grupa koja će omogućiti pronalaženje najboljih partnera za funkcionisanje buduće moderne deponije u Vinči.
– Radna grupa će u narednih nekoliko meseci identifikovati sve potencijalne partnere iz sveta koji mogu obezbediti kapacitete za čišćenje deponije, recikliranje i eventualno za proizvodnju električne energije. Takođe ćemo u narednom periodu izabrati da li će se ovaj projekat realizovati kroz javno-privatno partnerstvo, koncesijom ili nekim trećim vidom saradnje – najavio je Mali i precizirao da je potrebna vrednost investicija od 250 do 300 miliona evra, u zavisnosti od toga koji će se kapaciteti graditi i na koji način.
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović je dodala da će to ministarstvo zajedno sa gradom Beogradom u narednom periodu intenzivno raditi na rešavanju problema na deponiji u Vinči, odnosno njenom proširenju, i da se mogu zadovoljiti ekološki, energetski i ekonomski zahtevi.
Ona je rekla da je rešavanje problema deponije u Vinči započeto 2007. godine, i da je prethodni gradonačelnik zaustavio rešavanje ove, kako je istakla, „ekološke bombe“ u Beogradu. Tada su, kako je precizirala, bile zainteresovane 23 kompanije za učešće u rešavanju ovog problema.
– Ova deponija je najneuređenija deponija u Evropi, na koju se dnevno odlaže 1.500 tona otpada, i gde je zbog deponijskog gasa, koji se ne odlaže, mogućnost požara stalna. Zajednička radna grupa je za prethodnih mesec dana uradila mnogo više nego što je na tom polju urađeno u prethodnih šest godina. Na taj način će se i Beogradu omogućiti da obezbedi dodatne kilovat-časove električne i toplotne energije. To je fantastičan razvojni projekat, koji omogućava da se zaposle novi ljudi, dovedu investitori i da na kraju grad Beograd zaradi – zaključila je Mihajlovićeva.
Predviđeno je da se deponija proširi na oko 130 hektara dok, prema izjavama članova komisije, još nisu urađene kompletne procene o količini toplotne i električne energije koje će moći da se proizvedu, a ona će se, kroz studiju opravdanosti, videti u narednih nekoliko meseci.
Izvor:STUDIO B
