Jugosloveni, takozvani „sedmi“ narod Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Priznati su kao posebna popisna kategorija na popisu stanovništva 1961. godine. Kao Jugosloveni su se izjašnjavali pripadnici različitih naroda i narodnosti, koji su živeli u SFRJ. Ovakvo nacionalno izjašnjavanje je predstavljalo drugačiji oblik nacionalne samoidentifikacije, od onog koji je bio dominantan u tadašnjoj Jugoslaviji. Dakle, nacionalna pripadnost se u ovom slučaju radije identifikovala sa državljanstvom, nego sa etničkim poreklom.
Prvi put Jugosloveni se spominju kao nacija, kad je kralj Aleksandar Karadjordjević proglasio 1929. kraljevinu Jugoslaviju i proklamovao postojanje Jugoslovena kao jedne nacije sa tri plemena. Istorija Jugoslovenstva je mnogo starija i od nastanka prve nam zajedničke države kraljevine SHS, i datira jos od 19. veka, a njene pristalice su najpre najobrazovaniji južni Sloveni.
Posle prvog demografskog prebrojavanja Jugoslovena 1961. godine, svoj vrhunac doživljavaju na popisu 1981. godine. Ukupno se kao Jugosloveni izjasnilo milion dve stotine dvadeset hiljada. Najviše Jugoslovena bilo je u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni.
Po poslednjem popisu stanovništva u Srbiji 2011. godine, Jugoslovena ima tek nešto više od dvadestet i tri hiljade. Šta se to dogodilo?
Pre svega u novijoj istoriji se sve činilo kako bi se negiralo postojanje jugoslovenstva kao legitimnog izjašnjavanja društvene pripadnosti naroda i narodnosti sa prostora SFRJ. Jugoslovenstvo je u godinama nakon rata tlačeno i osuđivano, i bilo izloženo raznim predrasudama kao i manipulisanjem istorijskih činjenica. Jasno je da se u svim jugoslovenskim republikama radilo na uspostavljnju nacionalnih, uskoumnih ideja. Jugoslavija i jugoslovenstvo deklerisano je kao nepoželjno i prebacivala im se krivica za krizu i ratove. Ha, kao da je to ideja jugoslovenstva bila, da se medjusobno poubijamo, ali propaganda je radila svoje.
Danas Jugosloveni teže ka tome da budu priznati kao nacionalna manjina. Postoje inicijativni odbori za formiranje nacionalnog saveta Jugoslovena u Srbiji, Hrvatskoj a malo teže to ide u Bosni. U Srbiji zahtev nadležnom ministarstvu za ljudska I manjinska prava upućen je pre popisa 2011. godine. Državni organi poručili su Jugoslovenima da sačekaju popis stanovnista, spoticavajući im unapred nedostatak jezika, pisma i književnosti kao osnovnih karakteristika nacije, (a jednini nobelovac na ovim prostorima, književnik Ivo Andrić izjašnjavao se kao Jugosloven, toliko o nedostatku jezika, pisma I književnosti), sve isčekujući da se broj Jugoslovena smanji kako bi obesmisli njihov zahtev. Upravo se to i desilo jer od trenutka upućivanja zahteva za priznavanje Jugoslovena kao nacionalne manjine njihov broj je opao sa 80 000 na 23 000. Naime ne dozvoljava se bilo kakvo jugoslovensko izjašnjavanje.
Svojim ličnim primerom mogu to da potvrdim. Naime, na popisu u jesen 2011. godine na anketno pitanje šta si po nacionalnosti? Odgovorio sam Jugosloven! Ljupka devojka koja je popisivala za dvadesetak hiljada dinara, odgovorila mi je, to ne moze napisaću neopredeljen. Ponovio sam, JA sam Jugosloven! Iskulirala me je, jer zato je država plaća našim novcima. Svaka nova država nastala na jugoslovenskom prostoru želi da se pokaže kao demokratska, evropska, gradjanska a da bi mogla tako da se pokaže svaki dan mora da dokazuje kako je bivsa država bila najgora i zato im još uvek smeta Jugoslavija i Jugosloveni!
Dok u Ustavu piše da je za nacionalno osećanje i izjašnjavanje o nacionalnoj propadnosti dovoljno kako se ja osećam, dotle niko nema pravo da u moje ime odredjuje da li sam ja Eskim, Kurd ili Marsovac. Ali tako samo piše u Ustavu. Jasno mislim da se namerno potiru ideje Jugoslovenstva, jer predstavljaju opasnost od nametnutih nam stega i nacionalističkih osećanja. Prosto Jugosloveni nisu problem, oni su rešenje za ove prostore. Oni su brana svakoj nacionalistickoj ideologiji i mire sve nas. Mire Srbe koji kojima je normalnije da im je Zagreb bliži od Brisela. Mire Hrvate kojima je Beograd blizi od Vašingtona, mire Bosance kojima je jednako blizu i Begrad i Zagreb. Jer kako je to i drug Tito govorio, osim sto smo mi svi Srbi, Hrvati, Bosanci, mi smo I Jugosloveni u isto vreme. Spomenuo sam Tita, mada nikako ne treba vezivati Jugoslovenstvo ni za Kraljevinu, ni za komunizam ni za demokratiju. Svesni da svi potičemo od južnih Slovena, da imamo zajedničke pretke, zajednički jezik, kulturno i istorijsko nasledje, poučeni istorijom i uvereni u obnavljanjene zajedničke države to su Jugosloveni 21. veka.
Razumemo dobro da ukoliko se budemo izjašnjavali kao Jugosloveni, možemo da budemo faktor koji utiče na politiku države i država ex Jugoslavije. Faktor mira, zajednišstva koje bi moglo da se odupre svim spoljnim neprijateljima koji samo žele da nas tlače i zbog kojih ratuje brat na brata. Ovakvu tragediju kakva nas je zadesila pre dvadeset godina možemo izbeci jedino ako smo svi zajedno.
Zločini počinjeni uništavanjem SFRJ i zatiranjem imena Jugoslavija 2003. godine neće biti izvreseni u potpunosti do kraja dok još ima Jugoslovena. Jer Jugosloveni znaju kako da žive zajedno u zajedništvu, činili su to sedamdeset godina i imaju mnogo kako pozitivnih tako i negativnih iskustava. To može samo najviše da plasi naše neprijatelje jer znamo da živimo zajedno ma koliko nas zavadili, i da još uvek možemo da izgradimo zajedničku nikad bolju budućnost. Jer bez ikakve sumnje, odbacujući sve nacionalisticke I demokratske stege i popise Jugoslovenstvo je u ekspanziji.
Poruka svima onima koji nas dele i koji su plaćeni da nas dele mora biti jasna, Poručujemo vam da smo odlučni na putu ujedinjenja i da znamo da je u vašem ličnom interesu da se naši Južno-slovenski narodi svadjaju, vode borbe i dele izmedju sebe. Mi ne pristajemo na to, jer imamo bolju opciju koja je u interesu svih naših naroda i svih nas a ne samo u interesu stranih plaćenika, izdajnika i pojedinaca.
A kad bi se u 2013-oj godini na poziv istaknutih Jugoslovena na skup odazvali svi kojima je ta ideja u srcu u Beogradu bih ih bilo više nego na popisu 1981. godine!
Živela Jugoslavija! Živelo bratsvo i jedinstvo!
Boris Graovac
