Bio sam klinja, ali se vrlo dobro sećam kada sam jedom bio kod lekara a doktor me upitao da li se „dižem ujutru“. Onako stidljivo sam mu dao pozitivan odgovor. Kasnije, kada sam već postao zreliji, shvatio sam koliko je to „dizanje“ bitno i značajno i to ne samo za mene, već i za druge. Isto tako dobro pamtim kada je Srbija bila aktivna i kada joj nije mnogo trebalo da se „digne“.
Na ulici, parku, šumi, mostu, trgu, ma – k’o mladić koji je tek izašao iz puberteta! Ma sećam se kada je Srbija stajala USPRAVNO i PONOSNO i pred kordonima policije koji su čuvali „mladu“ od „silovanja“! Dizalo se bre studentima, radnicima, seljacima, šefovima, pa čak i penzionerima, prosto bili smo jedna zdrava potentna zemlja. Nije joj mnogo trebalo, i mali povod joj je bio dovoljan, i eto je: Budi se! DIŽE SE!
Nešto se desilo sa Srbijom, postala je čini mi se ne zainteresovana za ono što se dešava oko nje, tako bar deluje. Pa i kad naleti dobra „prilika“ ona nešto pokuša, ali sve je to „miltavo“, nikako da „uleti“ u srž problema! Primetio sam da se Srbija digne samo kada na ulicu izađu prederi i lezbejke, meni je sve to malo čudno, nismo valjda počeli da se „ložimo“ na njih!? Srbija je postala kao žena koja izbegava svoju bračnu obavezu: „Ne dragi večeras, boli me glava“, „Dragi ceo dan sam radila, sutra ćemo“, „Dragi pa radili smo to pre 10 godina, šta hoćeš“, i okrene se na drugu starnu kreveta i utone u san.
Kada će se Srbija probuditi i kada će se ponovo dići, kada će ponovo stajati USPRAVNO i PONOSNO? Možda nikad? Možda joj je promenjen pol, to je sad moderno, zar ne!? Neću da tražim uzroke, ali dijagnozu znam: Srbija je IMPOTENTNA! Posledice toga, svima su dobro poznate.
Ipak se nadam da je ovo samo prolazna faza koju će Srbija prevazići, jer dizanje nije zdravo i značajno samo za „nju“, nego i za druge, jer „dizanjem“ izmamićemo osmehe na licima drugih a zadovoljstvo biće obostrano! A užitak koji sledi posle „dizanja“ nije baš tako lako opisati rečima, zar ne?
Napisao: Nemanja Milenković
