Intervju: Blažo Stojanović

0
1389

Neki bi rekli da je uspešan, drugi da nije. Pojedini kažu da nema boljeg od njega, a oni drugi da nije tako. Političar bez premca ili … ali, jedno je sigurno – ne postoji osoba na ovoj opštini koja ne zna ko je Blažo Stojanović i ne postoji osoba koja bi ostala ravnodušna na pomen njegovog imena.

Ko je Blažo Stojanović?
-Diplomirani pravnik iz Grocke, rođen 1951. U Peći. Oženjen I otac dvoje dece.
-Osnovao auto-moto društvo “Grocka” I bio prvi sekretar Društva od 1977-1992
-Predsednik izvršnog saveta SO Grocka (1992-1996)
-Generalni sekretar AMS Jugoslavije (1996-2006)
-Član UO Direkcije za puteve Srbije (1998.-2000.)
-Predsednik I osnivač AMS Osiguranja  (1998.-2004.)
-Igrao za košarkašku reprezentaciju Jugoslavije
-Osnivač OKK Grocka
-Predsednik košarkaškog saveza Srbije (1995.-2005.)
-Član predsedništva košarkaškog saveza Jugoslavije a sada član skupštine KSS I KS Beograda
Od imovine poseduje porodičnu kuću izgrađenu na očevom I majčinom imanju. Lokal u Grockoj I stan u Beogradu I sve je stekao nakon više od tri decenije poštenog rada a sve koji misle drugacije poyiva da dokažu da nije u pravu! Kaže za sebe da je umeo da prepozna dobre prilike u poslu to ga je dovelo tu gde sada jeste.

Ranije ste bili Predsednik KSS. Recite nam nešto o tom periodu.

Tako je, bio sam Predsednik sa najdužim mandatom u istoriji Saveza od skoro 10 godina. Za to vreme bili smo  dva puta prvaci sveta, tri puta prvaci Evrope, ne računajući brojne bronzane i srebrne medalje kao i dostignuća mlađih selekcija. Mnogi kažu da je to bilo zlatno doba naše košarke.

Dugo godina ste u Auto-moto društvu Grocka, da li to znači da nema boljeg od Vas?

To pitanje postavite radnicima (smešak). Društvo sam osnovao davne 1977. godine  bio jedini zaposlen I nisam očekivao da ću se tu zadržati jer nisam tada ni znao šta me očekuje a I trebao sam da ispunim obavezu  odsluženja vojnog roka. Posle vojnog roka sam trebao da se zaposlim u tadašnjoj Beobanci ali košarkaški klub u kome sam igrao nije hteo da mi izda potvrdu da sam sam završio pripravnički staž i spletom okolnosti ostajem u tadašnjem auto-moto klubu. Ovaj posao sam kasnije veoma zavoleo posvetio se njemu iskreno, pa su otuda i rezultati rada, pre svega zahvaljujući svim radnicima na čelu sa sekretarom Ruškom Mrkić (1992- 2007) danas smo jedno od najuspešnijih auto-moto društava u Srbiji. Trenutno imamo oko 30 radnika, tri objekta na kojima se mogu obavljati  tehnički pregledi vozila- Grocka, Leštane I Beograd ( Vojislava Ilića).

Da li je bilo lako podizati jednu ovakvu veliku ustanovu I koliko je u suštini bio brdovit taj put uspešnosti?

Bilo je zaista jako teško raditi  bez novca. Sve se radilo volonterski. Obilazili smo naselja od Živkovca , Kamendola, Grocke,.. obučavali decu, a kasnije i traktoriste. Zahvaljujući razumevanju opštine I tadašnjeg predsednika opštine Rake Kuzmanovića dobili smo plac od šest ari gde smo za 4-5 god.  podigli zgradu tehničkog pregleda. Tada nam je veoma pomogao Institut Vinča I Dunav osiguranje I zaista smo im veoma zahvalni.

Šta vas je navelo da se bavite politikom?

1992. godine  počinje moja politička karijera.Sada, kada razmišljam o tome, ne mogu da se otmem utisku da sam bio prosto nateran da se bavim politikom! Kao sportista timske igre, svesrdno podržavam ferplej igru. Međutim, nije u životu sve tako. Bio sam, kao uspešan košarkaš u to vreme, član Saveza komunista jer se to tada prosto moralo. Na molbu ( da ću ja kao uspešan sportista iz ovih krajeva animirati veći broj pristalica) i insistiranje sadašnjeg predsednika opštine Milana Jankovića iz Umčara, ‚90. ili 91., kada dolazi do spajanja SK i SS u SPS, postajem član SPS -a ali jasno stavljam do znanja da nisam političar i da takav angažman ne očekuju od mene.Ali, kao uspešan sportista, opet na predlog Milana Jankovića I tadašnjeg javnog pravobranioca g Vlaste Đorđevića, postajem izabran i za potpredsednika OO SPS-a Grocka. Na prvim izborima koji su usledili nakon 1992. godine, bivam izabran, po većinskom izbornom sistemu za odbornika na svojoj izbornoj jedinici ( kao i svaki sledeći put, kada je bio takav sistem a poslednji 2000.- te godine). Kasnije bivam biran na mesto predsednika Izvršnog saveta opštine dok je predsednik opštine bio Bogoljub Stevanić.Tada se nekako i otvaraju problemi, prvo sa Vukosavom Janković, tadašnjom načelnicom imovinsko-pravne službe jer sam otkrio nepravilnosti prilikom vraćanja zemlje (Brestovičani se sećaju kako je njihova zemlja davana Begaljičanima) i nepravilnosti prilikom deljenja novca iz kase uzajanme pomoći. Dakle, sukob koji je započeo sa gospođom Janković, preneo se i na njenog supružnika Milana Jankovića. I kao takav, taj odnos traje i danas.Taj isti bračni par je i danas na vodećim pozicijama u našoj opštini koja tone sve dublje i dublje.
Kao posledica ovog sukoba ( jer ne umem da ćutim na nepravdu), bivam isključen iz SPS-a 1997. godine. No, ovo isključenje je samo delovalo da na mene tako da počnem još odlučnije da se bavim politikom i postajem potpredsednik JUL-a koji je tada okupljao najviđenije sugrađane i vodeće privrednike tadašnje Grocke ( direktori škola, doma zdravlja, privrednici,..) ali ga napuštam već nakon 6 meseci zbog nekih internih neslaganja.
Već sam 1996. godine izabran na  mesto generalnog sekretara AMS Jugoslavije i moglo bi se reći da sam bio van političkih dešavanja u opštini. Ali, 2004. godine, sa već ostvarenim rezultatima iza sebe, na nagovor prijatelja  I uspešnih ljudi koji su našli za shodno da bi trebalo iskustva koja sam stekao na prostorima bivše, velike SFRJ kroz različita angažovanja, da stavim u službu koristi svih gradjana Grocke, osnivamo grupu građana “Naš Čovek”. Na prvim izborima dobijamo šest  mandata, dok u isto vreme Milan Janković – Žire koji iza sebe ima veliku i organizovanu političku partiju (SPS) koja traje godinama, na tim izborima osvoja četiri. Sada, na poslednjim izborima 2008. godine, posle 6 meseci opšte hajke na mene jer nisam hteo da popustim nezakonju i nepravdi, imao sam četiri, a Žire je dobio dva mandata. Ovakav raspored jasno govori ko je kakav, koliko vredi I kome građani više veruju.  Ako smo uspeli da u jednom malom mestu od malog auto-moto kluba napravimo, kako drugi kažu, jednu od najuspešnijih institucija, da se nalazeći na čelu KSS delom doprinesem uspehu, svojim radom i na drugim pozicijama pokažem da mogu i umem, mislim da me sav rad koji je ostao iza mene a posebno rezultati koji su neosporni, kako drugi kažu, delegira da se zauzmem za našu opštinu i od nje, lično smatram da je moguće, napraviti opštinu za primer.Iako sam došao iz Peći, sa ponosom to ističem jer me za Peć vezuje detinjstvo a to je ono što svima ostane u sećanju, za Grocku me vezuje 40 godina života u njoj, što nije zanemarljivo, mora se priznati, dodaje Stojanović uz smešak. Grocku sam zavoleo. To je sada moje mesto i ja se osećam punopravnim Gročaninom, a to sam angažovanjem u interesu svih Gročana do sada i dokazao, nadam se.

Koja je priroda sukoba između Vas i Gorana Pekarskog i Milana Jankovića? Sada je intenzitet netrpeljivosti jači nego ranije.

Često sam i sam sebi postavljao to pitanje! Kako sam ili zašto uspeo da izazovem toliko lavinu srdžbe u toj dvojici ljudi? Ja nisam od onih, ponoviću se, koji umeju da ćute kada vide da kola idu nizbrdo! Često sam i trpeo zbog toga, ali priroda svakoga od nas je određena. Odrastao sam i sazrevao u neka druga vremena, vremena kada se interes zajednice stavljao ispred interesa pojedinca. To geslo me vodi i danas. Sada sam siguran da je to razlog mog uspeha u svakom poslu kojim sam se bavio.Možda su ove dve stvari koje sam naveo, uspeh i istinoljubivost, razlog neslaganja sa pomenutom dvojcem. Pored izmišljotina koje su plasirali, a redovno bez pokrića i dokumentovanja, sve na nivou bučnih laži i čaršijskih priča, išli su čak dotle, što je po meni presedan, da moju porodicu uvlače u te prljave i niske priče. Znate, vaspitavan sam u duhu da je porodica svetinja, kako tudja tako i moja.Ali to više govori o njima  nego o meni. Znate, sada mi, na svakom koraku spočitavaju da nisam završio nijedan projekat koji sam započeo. Pre svega to je gnusna laž! Ali ne moram ja da dokazujem da sam u pravu: gradjani znaju šta sam uspeo da započnem i završim dok sam bio u prilici (tržni centri u Leštanima, Vinči, …, gimnazija u Grockoj, muzička škola, SDK, katastar, čaršija u Grockoj,…) Znam da sam stvarao i gradio ponašajući se kao dobar domaćin. Svaka nabavka radova je bila propraćena tenderima gde su birani najpovoljniji izvođači a o tome govori i dokumentacija koju moji politički oponenti neće da prikažu.  Prozivaju me zbog nedovršene sportske hale koju sam započeo, gde je ugovor, projekat, sa izvođenjem radova po sistemu “ključ u ruke” koštao 420 eura! Ko se razume u građevinarstvo zna koliko je to povoljno! Uostalom, postoje nadležne institucije koje bi za ovo vreme od tri godine kako su oni na vlasti već sprovele proceduru da nešto nije bilo ispravno. Osim toga, kada se potpisivao ugovor sa izvođačem radova, u koaliciji samnom na vlasti su bili Milan Janković I Goran Pekarski, isti ovi koji me danas optužuju da nisam radio po zakonu! Iako su već više od tri godine u prilici, oni nisu završili nijedan od tih projekata za koje su svojevremeno glasali da se grade! Ni tu halu iako je grad Beograd na čelu sa gradonačelnikom nameski opredelio 25 miliona dinara za završetak radova da bi se u njoj odigravala Univerzijada. Umesto u halu, oni su petinu novca potrošili na automobile zbog čega im je grad tražio povraćaj novca. Eto, toliko o domaćinskom poslovanja i razmišljanju o interesima svih stanovnika. Između 20-25 miliona smo uložili u nastavak izgradnje fabrike vode u Umčarima, čija je gradnja bila započeta još 2000.-te godine, kada nisam učestvovao u političkom životu Grocke, ali sam smatrao da je voda svima, a u ovom slučaju Umčarcima, nasušna potreba i nisam kao moji politički protivnici, iz sujetnih razloga mislio da dignem ruke od fabrike vode zato  što su je započeli neki moji prethodnici. Sada je potrebno svega još 5 miliona da se taj objekat završi i da bude spreman da se pusti u pogon kako bi žitelji Umčara pili čistu vodu, a ovi ni to, naravno, nisu uradili. Put Zaklopača-Grocka, završen je oko 70-80%, a ova vlast nije sposobna da uradi preostalih 20-30%. Takođe smo započeli bunar u Zaklopači, a žitelji Zaklopače i dalje kubure sa vodom. Građani znaju ko sam ja a ko su oni i ubeđen sam da će naredni izbori to i pokazati. Za protekle 3 ipo godine ne vidim da su bilo šta uradili u Grockoj. Započeli su gročansku pijacu  22. decembra prošle godine sa rokom završetka od 45 dana po ugovoru a do dana današnjeg nije završena, pa vi sami izračunajte koliko je vremena prošlo, a već se pominje cifra izmedju 300 – 350 000 eura. Po projektu koji sam želeo da ostvarim za vreme mog mandata ta pijaca je trebala da bude na dva nivoa, sa parkingom na prvom nivou i tezgama na drugom, sa svim pratećim objektima, a ovo sada što su oni uradili je krajnje nepraktično jer građani neće imati gde da parkiraju svoja vozila. Takođe ima još zloupotreba za koje znam, počevši od skidanja grafita po fasadama škola gde se za izvođenje radova plaćalo po višestruko većoj ceni nego što je realna. Porušili su legalno izgrađen objekat “Belo brdo” čiji vlasnik je Tomislav Simonović iz Vinče, a na to su utrošili 1.800.000 iz budžeta. Na sednici skupštine opštine Grocka, javni pravobranilac Vukosava Janković je izjavila ’’da očigledno postoji zloupotreba oko rušenja objekta ali se ne može utvrditi ko stoji iza toga’’. Zamislite izjavu javnog pravobranioca opštine!  Takođe se ne zna koliko savetnika naša opština plaća. Pozapošljavali su iz  familije sve što su mogli, kao i uži krug prijatelja. Danas je budžet opštine veći za oko 200 miliona u odnosu na period kada sam ja bio Predsednik. Sa 475 miliona koliko smo tada imali na raspolaganju, skoro smo završili projekat vodosnabdevanja u Umčarima, vodu u Begaljici, put Grocka-Begaljica, put Zaklopača-Grocka, bunar u Grockoj, završio vodosnabdevanje Vrčina… Sve su to kapitalne investicije  i sve su to tada podržali i Pekarski i Janković, jer smo bili u koaliciji, a sada me za sve to napadaju! Dvostruki aršin je njihovo merilo. Tada smo podigli kredit od oko 100 miliona, a današnja vlast se i pored ovolikog budžeta zadužila za još 100 miliona ali sa grejsperiodom od godinu dana i notorna je laž da sam zadužio opštinu jer je opterećenje budžeta bilo svega 8-10% . Ko danas uspeva da uradi I privatno bilo šta veliko za svoju kuću bez kreditiranja? Niko. Ovom prilikom ih pitam- Gde idu tolike pare? Godišnje subvencije komunalnog i vodovoda u moje vreme su zajedno iznosile oko 50-60 miliona dok danas samo  komunalno ima preko 80 miliona a zaposleni ne primaju platu po šest meseci što je van svake pameti.  Godine 2004. su nekom Farkašu odlučili da, takoreći,  poklone obalu Dunava  od skoro 10 hektara površine. Ja sam naravno poništio tu odluku čim sam došao na vlast, a sada guraju pod tepih svoje učešće i predvodništvo u tome.  Kotlić u Grockoj je koštao prema mojim saznanjima blizu 110.000 eura,  samo su pevači angažovani tada plaćeni oko 18 000 eura, a žale se da nemaju para da završe neki prateći objekat ili da kupe rakete za protivgradnu zaštitu ili da sam ja prezadužio istu! Zdrav mozak teško ovo shvata.  Javno ih ovom prilikom pozivam da kažu šta su sagradili na ovoj opštini, ali da ne povezuju sa periodom kada su bili  samnom u vlasti. Ako Janković ume da organizuje turnir u Pudarcima, zašto ne organizuje turnir i u svojim Umčarima, jer je iz budžeta opštine podržao taj turnir sa 250 do 500 hiljada dinara. Što barem nije napravio tribine na terenu u Umčarima već gleda svoj lični interes a ne misli i o narodu.
Kada je izbačen iz Demokratske stranke, Goran Pekarski  je pokušao da se učlani u PSS (Pokret Snaga Srbije).Verovatno otuda i inspiracija da svoje udruženje građana  nazove “Snaga Građana”.  Nije mu uspelo. Otprilike isti scenario se desio i sa strankom Nebojše Čovića. Pokušavao je da se udomi  gde god je stigao a kako mu to nije pošlo za rukom, pribegao je marifetluku i građane Kaluđerice dva puta prevario prodajući im priču o novoj opštini Kaluđerica. Za skoro 8 godina koliko je bio u prilici da zaista pokrene pitanje nove opštine, nikada, nijedan jedini put to nije uradio! Čak, kada se 2008. uspostavila nova vlast i Pekarski učestvovao u njoj, na insistiranje odbornika SPO-a dr Vlade Pavlovića da se uvede u razmatrenje pitanje nove opštine, Pekarski je izašao i odgovorio: ’’Pokažimo stanovnicima Kaluđerice da Grocka nije tako daleko!’’ Obmanuo je građane Kaluđerice i lični interes stavio iznad interesa građana koje je trebalo da zastupa. Budžetom su predvideli oko 20 miliona dinara za potrebe sporta I klubova a dali svega 2 miliona. Za sport, protivgradne rakete, regresiranje prevoza preko Dunava ( skelom) nema para a za zabavu ima i napretek! Tako se ne vodi jedna kuća!

Na sednici skupštine opštine pomenuli ste da žele da vam sruše objekat u Leštanima a niste precizirali koji. Da li ste mislili na zgradu AMD?

Da, sve je to posledica anonimnih prijava iza kojih verujem da stoji Vukosava Janković jer je njen suprug Milan Janković već ranije pričao u narodu da će taj objekat završiti kao i objekat Tomislava Simonovića. Inspekcija je dolazila, pregledala svu dokumentaciju, izvinili se na uznemiravanju jer je objekat potpuno legalan.

Raspuštanjem OO G17+ predviđanja su bila da se time pravi prostor da preuzmete taj opštinski odbor, koliko ima istine u tome?

Nimalo! Sa URS imamo sporazum o narednim izborima, sve što se dešava unutar G17+ je stranačka politika naših koalicionih partnera  i nemam uticaja niti želim da imam. UG Naš Čovek i G17+ će u okviru URS-a zajedno nastupiti na sledećim izborima. Otvoreni smo za saradnju sa svim strankama koje žele dobro ovoj opštini, da zajedno završimo započeto, da napravimo jednu od najrazvijenijih opština u regionu što Grocka svakako može biti zahvaljujući svom potencijalu kroz poljoprivredu i privredu koja je stagnirala ali se može podići boljim zalaganjem onih koji nas vode.

Udruženje građana ’’Naš čovek’’ је od jula 2010. godine potpisalo sporazum o saradnji sa Ujedinjenim regionima Srbije (URS-om). Glavni motiv za ovo udruživanje je što se URS zalaže da opštine a posebno mesne zajednice raspolažu sopstvenim sredstvima za rešavanje lokalnih, komunalnih, saobraćajnih i drugih problema. Uloga lokalnih vlasti treba samo da raste uvođenjem decentralizacije.

Naše udruživanje sa URS-om nikako ne znači da smo izgubili samostalnost i da se utapamo u novi politički pokret. Naprotiv, naše Udruženje je našlo strateškog partnera i nastavlja da samostalno deluje u sprovođenju zajedničkih ciljeva na dobrobit svih građana Grocke.

Kaluđerica opština, Vrčin da se pripoji Avali, šta mislite o tome?

Što se tiče Kaluđerice nikada nisam bio protiv toga, ali smatram da prvo građani moraju da se izjasne po tom pitanju na referendumu, a ja ću svim srcem podržati njihovu odluku i pomoći koliko mogu.
Za vreme mog mandata od 1992.-1996. autobus Vrčin-Grocka je išao 6-7 puta dnevno jer sam želeo da što vise približim stanovnike ovih naselja a danas svega 2-3 puta. Čak smo otkupili i plac u Zaklopači da napravimo okretnicu za gradsku liniju 303 i Lastin autobus. Tako bismo povezali  Vrčin sa Grockom ali i pomogli onima koji su daleko od sadašnje okretnice.
Takođe, treba vratiti funkcije matičnih službi u mesne zajednice jer je apsurdno da neko iz Vrčina, Živkovca ili Kaluđerice ide čak u Grocku da bi izvadio potreban papir, već se to treba obaviti u svojoj mesnoj zajednici ,svom mestu. I ovom prilikom obećavam da ću vratiti sve matične službe na opštini ukoliko budem postanem predsednik opštine.

Dunav I  Smederevac, kako ih iskoristiti na najbolji mogući način?

Još od ranije postoji projekat dogovora sa Smederevom, da se od Beograda do Vinče naprave 4 trake a od Vinče do Smedereva tri. To bi u mnogome pomoglo razvoju opštine jer bi se brže stizalo do Beograda ili Smedereva, a stvorio bi se i prostor za investicije i nova radna mesta a sasvim sigurno i povećao broj stanovnika.  Mi trenutno imamo “Dunav” kao jedinu firmu za proizvodnju, sve ostalo je ugašeno, sve je manje privatnih firmi.Po Srbiji se nešto i dešava, gradi se, otvaraju se makar neke male radionice, a u Grockoj, ništa. Samim uređenjem Smederevca bi se razvila i obala Dunava, podigla marina, razvijao i turizam. Voćarske plantaže su prirodni potencijal a neiskorišćen. Možda je I dobro što je uzet iz nadležnosti opštine jer su ovi pokazali koliko su neagilni i nezainteresovani da pokrenu bar nešto.

Koliko je poljoprivreda bitna za razvoj naše opštine?

Veoma! Mi smo pre svega poljoprivredni kraj. Godinama niko nije ulagao u poljoprivredu i jako mi je žao zbog toga. Imam prijatelje koji su po vokaciji iz agrostruke i oni su mi pokazali način na koji se može pomoći poljoprivrednicima. I sigurno je da ću pomoći jer smatram da je to jedan od naših najdragocenijih izvora prihoda. Pomoć od opštine nemaju, da se osvrnem opet na protivgradne rakete, gde opština nije bila u stanju da ih kupi, nekoliko hektara je potpuno upropašćeno u naletu grada i mnoga stabla na tim površinama će morati da se povade. Poljoprivreda je budućnost ove opštine i moramo tako da razmišljamo. Ulaganjem u poljoprivredu cela opština će prosperirati. Sistem navodnjavanja kap po kap koji je započeo grad Beograd je odlična prilika I ne smemo je propustiti. Tu nam je Dunav, sredstva se izdvajaju, nikako ne treba dozvoliti da ne izvučemo korist od prirode koja nam je bila blagonaklona.

Nalazište u Vinči je zaboravljeno , da li im treba pomoći jer oni i ne traže mnogo?

Naravno, njima malo treba, ali opet, proširenje Smederevca i izgradnja marine je jedino rešenje za turizam. Mi smo davali ali svakako nedovoljno, ne tražim opravdanje, ali opet govorim o količini novca kojom sam raspolagao, budžet je bio mali i uradili smo koliko smo mogli.  Svakako da treba iskoristiti trag koji je istorija ostavila baš na našem terenu i animirati posetioce ne samo iz Beograda i okoline već i znatno šire jer Vinčanska kultura je davno prešla granice naše zemlje.

Da li bi otvaranje vrtića u Umčarima bilo isplativo?

Sigurno, tu je pet mesnih zajednica iz kojih će roditelji slati svoju decu, tako da se svakako  isplati i treba pomoći u toj nameri a time olakšati mnogim roditeljima ali  i najmlađima ulepšati detinjstvo.

Šta ćete uraditi ukoliko opet  budete predsednik opštine?

Želeo bih da budem predsednik ali ne po svaku cenu I to samo ako građani biraju, u jednoj zdravoj i homogenoj koaliciji.  Završio bih započeto: fabriku vode u Umčarima, vodosnabdevanje u Ritopeku, put Zaklopača Grocka, osnovnu školu u Leštanima kao i sportsku halu u Grockoj. Pokrenuo bih otvaranje vrtića u Boleču. Postoji projekat kojim bi se Boleč i Leštane približili za preko 5 km samo u jednom smeru. Danas, Boleč nema alternativni izlaz. Bolečani su upućeni samo na Smederevski put. Put preko Hajdučke česme bi dao nove mogućnosti stanovnicima Boleča ne samo u smislu putne infrastrukture. Takođe smatram da bi trebalo uraditi i put Dražanj – Begaljica, Grocka – Pudarci, Kamendol – Smederevo kao i Vinča – Ritopek duž obale Dunava. Založio bih se za raspisivanje referenduma građanima Kaluđerice da se izjasne da li žele novu opštinu. Vratio bih instituciju matičnih službi u sve mesne zajednice, pomagao sportske klubove jer je potrebno da naša deca budu na sportskim terenima a ne na ulici, pomogao kulturna dešavanja po svim mesnim zajednicama i trudio bih se da otvorim što više radnih mesta. Zalagao bih se da Smederevski put  proširimo kako bismo stanovnike naše opštine približili Beogradu. Uostalom, samo je Grocka ostala jedini prilaz Beogradu sa dve kolovozne trake.

G.S.

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR