Intervju: Goran Pekarski

0
1104

pekarski-intervju-malaZa Gorana Pekarskog govore svašta, da je ovakav ili onakav, ali jedno je sigurno da je on uporan da istera svoju priču do kraja. Dolazio je na vlast, i bio smenjivan, ali uvek se vraćao snažniji kako bi ostvario svoja obećanja.

Vas podrugljivo nazivaju da ste taksista, međutim da li ste vi ostvarili “američki san” u Srbiji, od taksiste ste došli do predsednika Skupštine opštine?

Može se i tako reći, ali svi to potenciraju to taksista, ima dosta Beograđana i ljudi u Srbiji koji se bave tim časnim zanimanjem.Ima i doktora nauka koji se bavi tim poslom. Taksiranje je zanimanje nije političko opredelenje, niti stručna sprema, niti dokaz inteligencije, niti bilo šta. Međutim preskočili su da sam držao BG Mobile, prodavnicu u Čumićevoj i druge mnoge stvari, ali to niko nije primetio, to taksista moji oponenti koriste pogrdno. Pa i Tito je bio mašin bravar, i Simonović je zavšio III stepen neke mašinske škole, ali to u politici nema nikave veze, tu su važne neke druge stvari.

Kako je tekla Vaša politička karijera?

Karijera je krenula tamo 90tih godina, neopredeljeno, ali veoma patriotski. Bio sam jugonostalgičar, smatramo sam da je to prelepa zemlja koju treba sačuvati. Tako smo i svi mi poverovali u jednom trenutku da je možda možemo začuvati, pa smo krenuli u ratove protiv svih koji su bili pored nas. Tako sam i ja završio u uniformi. Na ratištu u Hrvatskoj 1992. sam ranjen i dan danas mi stoji metak 5mm pored srca.
Posle toga se u meni pojavljuje realnost, malo sam bolje sagledao stvarnost i kada su došli da mi plene stvari jer nisam plaćao doprinose dok sam ranjen ležao u bolnici i shvatio da nas je neko prevario.

Onda su došle one loše godine, inflacija beda siromaštvo, snalaženje za život i onda me taj revolucionarni pravac ili način razmišljana držao sve do 1999. kada sam opet postao patriota. Tada sam zaboravio i ko je nam je unutrašnji neprijatelj i protiv koga se borimo. Bilo mi je bitno da sačuvamo tu zemlju jer su se svi urotili protiv nas. I tada sam znao da je istina negde između, tako da nisam verovao ni našima, ali ni ovima što su nam bacali letke pored bombi.

Pre toga 1996. sam se učlanio u Demokratsku stranku, i od tada sam se bavio strankom do 2000. i tada sam bio predsednik DS u Kaluđerici. Posle izbora i 5. oktobra kada sam ušao u ovu skupštinsku salu shvatio sam koliko smo mi bili nepripremljeni u tom trenutku i da preuzmemo vlast, uopšte nismo ni znali šta je vlast. Ono što je tada ušlo u skupštinsku salu više je ličilo na neku Frankenštajnovu kreaturu čiji je svaki ud radio za sebe, nikako nismo mogli da se usaglasimo. Samo je postojala svađa među koalicionim partnerima. Tada sam posmatrao odbornike koji su sedeli u SO Grocka, ako su oni ovakvi došli na ova mesta onda sigurno i ja mene ima mesta. Tako je to krenulo i evo sada sam predsednik.
Pokazala se slabost koalicija koja je mnogobrojna, 18 partija je činilo DOS, svaki partner je vukao na svoju stranu u opštini koja nerazvijena, siromašna i onda i ovo što malo imamo prestaje da postoji. Shvatio sam suludost tog trenutka i negde u decembru 2000. godine sam napustio DS i godinu dana sam bio van politike totalno.

I onda sam sa prijateljima ušao u Demokratsku alternativu koja je više ličila na udruženje nego na političku partiju, bilo je dosta liberalno, tu smo se bavili nekim sportskim i humanitarnim akcijama, više je bilo svega nego politike. A 2004. sam postao predsednik DA, a ona je iste godine je DA i prestala da postoji jer se utopila u SDP, ja tada nisam bio za to da mi na lokalu njima prepustimo kompletnu infrastrukturu koju smo imali, a oni su je imali samo na papiru. Tu je došlo do razlaza i onda smo nastupili te 2004. kao Snaga građana kao GG i osvojili smo tada 3 mandata. To je bilo veliko iznenađenje, ne toliko za nas koliko za ostale. Mi smo osvojili 3 mandata, a SDP je osvojio 1. Toliko smo bili jači od SDP-a u tom trenutku.

2008. takođe izlazimo kao GG Snaga građana i osvajamo 4 odbornika, ali sa drastičnim porastom broja glasova, dobili smo preko 3000 glasova više nego 2004. Ali sada 2011. Snaga građana ima 18 odbornika koji podržavaju našu ideju.

Grocka je promenila veliki broj predsednika za ovaj period od 11 godina, međutim u ovom poslednjem mandatu oseća se stabilnost?

Mislim da je Milan Janković 11. predsednik za ovih 11 godina. Što se tiče skupštine i odbornika tu je stvar vrlo jednostavna, odbornik je u suštini svetinja. I to do sada niko nije shvatao tako. Odbornik je taj koji je biran od građana i on je taj koji predstavlja građane. Ako uvažim odbornika onda uvažim i građane koji su ga birali. Mi sada imamo situaciju da 25 odbornika čini većinu koja podržava ovu opštinsku vlast, ovu koaliciju. Odbornici su zadovoljni i to zadovoljstvo prenose na građane u svojim mestima. Tako je i došlo do popularizacije Snage građana, ali i mene kao nekoga ko u ranijim periodima bio mnogo ozloglažen i o meni se pričalo svašta od toga da sam mafijaš/kriminalac, narko diler, da šmrčem drogu po crkvenom dvorištu, ne znam šta sve nisu pričali, a te priče su uvek dolazile iz jedne kuhinje tadašnjih radikala sada naprednjaka.

Vreme je pokazalo ko je ko i ko je šta. Tako da sam ja zadovoljan nekom svojom pozicijom i rejtingom. Ima još ljudi do kojih nismo doprli i koji nas nisu upoznali, ali se nadam da će se i to promeniti u neko dogledno vreme.

Koje predstavnike u vlasti ima Snaga građana?

Zapravo Snaga građana je iskoristila alavost političkih partija. U pregovorima mi nismo uzeli ništa. Snaga građana je uzela direktora JKP Grocka (Dejan Radosavljević) i jednog člana opštinskog veća (Dragan Jovanović). Političke partije su postavljale ljude koji nisu bili adekvati za te pozicije na koje su došli ni karakterom, ni sposobnošću. Vremenom je došlo da pomeranja, odustajanja i gde god se stvorila neka praznina Snaga građana je stavljala svoje, kadrove, čak i one koji nisu članovi na ta mesta. Držimo većinu odgovornih funkcija, ali daleko od toga da držimo apsolutnu vlast. Od 13 članova veća mi imamo samo jednog. Ali zato od 3 preduzeća Snaga građana drži 2 JKP Grocka i JP Vodovod i kanalizacija (Ranko Čubranović). A sa direktorom Direkcije za izgradnju koji je iz SRS, imamo odličnu saradnju. Što se tiče opštinske uprave i stručnih službi Snaga građana nema nijednog, a jedno koje nam je pripalo Urbanizam to smo prepustili Demokratskoj stranci. Mi smo se tu više vodili stručnošću nego političkom podelom.

Da li postoje pregovori o predizbornim koalicijama?

Postoji velika verovatnoća da ćemo ići na zajedničkoj listi sa SPS. Ne želimo da pravimo klasičnu predizbornu koaliciju već listu gde ćemo ravnopravno deliti sve ono što nam pripada i odgovornost i zasluge bez obzira na popularnost na terenu. Imamo dobar kontakt sa ministrom unutrašnjih poslova Dačićem i predsednikom Skupštine grada Antićem, kao i sa raznim službama u gradu koji su kadrovi SPS ili su naklonjeni toj opciji. I time smo ostvarili ono što ranije nismo mogli da ostvarimo. Tako smo i došli do nekih investicija koje sada mnogi pripisuju sebi, kao da su oni izgradili ili da su oni dali novac. Ali morao da shvatimo jednu stvar, niko našim građanima nije dao, naši građani su to debelo platili u zadnjih desetak godina unazad. Ne treba da budemo nikome zahvali, ali im treba reči hvala što su imali razumevanja da u ovom trenutku usmere novac ka nama. Ne treba da imamo tu poniznu zahvalnost. Ovo što je sada izgrađeno sada posebno na severnom delu opštine shvatam više kao njihovo hvala nama što smo im dali poverenje. Da li će građani prepoznati našu ulogu posrednika koji je učestvovao u svemu tome, to ćemo ostaviti izborima i građanima da odluće da li idemo ispravnim pravcem.

Kakva je komunikacija sa Gradom?

Imamo sasvim dobru komunikaciju sa gradom jer se mnoge stvari dešavaju posebno u severnom delu, ali i u južnom delu. Izgrađuju se trafo stanice, poboljšava snabdevanje strujom, evo u Leštanima, koji će pokriti Vinču, Leštane, Boleč, onda u Kaluđerici ka Leštanima se gradi još jedna trafo stanica ukupno u tom delu 4 nove trafo stanice. U Živkovcu smo napravili 2 i u pripremi je treća. Pokušavamo sve da rasporedimo na celu opštinu bez obzira što za mene važi da sam hteo da formiram novu opštinu na severnom delu opštine Grocka. Tu sad novu opštinu nazivaju Kaluđerica, ali ona i ne treba da se zove Kaluđerica već nekako drugačije ako se bude formirala u tom periodu od 2012. – 2016. Jednom sam i rekao da ne trebamo da verujemo u princa na belom konju jer iako imamo tog princa, mi smo mu kupili konja. Hvala Gradu ali zaslužili smo.

Dokle se stiglo sa idejom formiranja nove opštine? Vi ste je prvi javno promovisali još 2004.

Do 1962. granica između opština je bila Kružni put, sa jedne Zvezdara, a sa druge Grocka. I tada su Kaluđerica, Vinča i Leštane su pripali opštini Grocka. I od tada smo čardak ni na nebu ni na zemlji. Grocka se razvijala kako je mogla kao siromašna opština, a ostale mesne zajednice koje su bile naslonjene na Grad su bile debela periferija Beograda, ali i periferija opštine Grocka. Vremenom su se tamo naseljavali ljudi, došlo je do demografskih promena. Napravilo se jedno vrzino kolo u kojem se nije znalo šta se radi niti u kom pravcu će se ići. Kako su počele neke lepše stvari, da se gradi na Paliluli, prema Obrenovcu, građani su shvatili da se kod nas ništa ne dešava i prepoznali Grocku kao nekoga ko nas koči.

Taj severni deo je i bio nekada opština, zvala se opština Kaluđerička, tada je pradeda moje supruge bio predsednik te opštine.Ali ne sa separatističkom idejom, da bi mi tu tražili neke posebne povlastice već administrativnih olakšica za naše građane u severnom delu. Jednostavno da čovek ne mora da pređe 20 kilometara da bi došao do šaltera u Grockoj a oni da ga vrate zbog onog FT1P (fali ti 1 papir, popularan izraz iz komedije Mićka Ljubičića), i tako 2-3 dana i čoveku se smuči Grocka.

Posle 2004. najveći problem koji je formirao ovakvu ideju je bio odnos tadašnjeg rukovodstva, mi smo bili deo te vlasti, ali manjinski deo, prema Kaluđerici tj. da se ništa ne preduzima na tom delu opštine. Najvećim delom je tome doprineo i g. Blaža Stojanović. On je na taj deo zaboravio. Zapocinjao je neke svoje stvari, trošio neke silne milione, mnogo je počeo, a ništa nije završio. Najveći skandal između nas je nastao kada smo ugovorili autobuska stajališta, a on posle nije hteo da plati. Malo po malo i opet se rodila ta ideja da treba taj deo opštine odvojiti. Međutim kada smo izašli na izbore građani su glasali samo 25% u Kaluđerici, dalje to je spalo na 12%, ispalo je da smo dobili veću podršku u Begaljici nego u Vinči, Boleču. To ne znači da Boleč nije hteo, već da mi nismo imali snage da dopremo do svakog stanovnika kao što smo mogli u Kaluđerici. Ali sama Kaluđerica je glasala 25% iako je Tadić došao u Kaluđericu i rekao ako glasate za opciju koja nudi novu opštinu, da će je i građani dobiti.

Onda su svi počeli da nude novu opštinu, glasovi su se rasuli i od toga nije bilo ništa. Kada smo mogli da formiramo novu opštinu, kada je opština Grocka mogla da to samostalno uradi 2004-2008, građani nisu glasali za našu opciju i mi smo taj trenutak izgubili. A sada dolaze novi izbori i najviše me plaši što se kradu sve ideje, bilo koje inicijative građana, multiplicira se na sve strane i svi je onda svojataju. I desi se 100 babica kilava deca, nikom ništa. To je najveći problem i to me najviše plaši. Kada mi nešto uradimo njih 100 kaže da to ništa ne valja, a da oni nikada ništa nisu ni uradili.

Ono što pričam već godinama, rupa na ulici je zajednička rupa, nema veze ko će da je zakrpi, ali kod naših građana je bitno čija je to rupa, neki čak i ne žele da se ta rupa zakrpi. Imamo tih problema na terenu.

To su sve pojedili politički analitičari shvatili i sada usmeravaju svoje odbore na onu priču koja pije vodu, to je sada priča URS-a . Gde je URS banalizovao problem decentralizacije. Oni smatraju da je decentralizacija pravljenje regionalizacije. Regionalizacija je zapravo centralizacija po nekom regionalnom obliku, gde će Negotin biti centar za negotinsku krajinu umesto Beograda. Time ćemo dobiti neke nove grofove ili vojvode, a problem će ostati, ništa se neće raditi. Srbija se vekovima trudila da se ujedinimo, i kada smo se ujedinili pod ovom šljivom sada treba da se cepamo na regione. Kada su shvatili da ta regionalizacija ne može da prođe onda su krenuli u priču decentralizacije, tj. svaka opština treba da se pita, pa svaka mesna zajednica, pa čak i kvartovi i ulice. Tako ćemo u jednoj opštini imati predsednika opštine i 15 predsednika mesnih zajednica, nekih malih Bogova na terenu. Ko će to da ujedini? Ne postoji taj ko će to uspeti.
Znači svaki taj blok ili ulica će morati da ima budžet, pa skupštinu kojom će morati neko da predsedava, pa će oni da komuniciraju sa opštinom, jednostavno se mnogo komplikuje.
Na predhodnim izborima su nastupili sa 1000€, zaštitom invalida, pokrenuli pitanje prava životinja. Sada nema tih pitanja, nema 1000€ od akcija, ali imamo tu banalizaciju decentralizacije.
Oni su radili na centralizaciji i monetarnoj i administativnoj a sada pričaju o decentralizaciji. Sve su na uzeli, a sad hoće da nam to vrate, ali ne baš sad nego posle izbora, da li im treba verovati?
G17+ je bio JUL Demokratske stranke, neka elitistička stranka koja je pokupila kao svu pamet, međutim izgleda da nisu mogli da to prodaju kao G17+ pa će sada probati kao URS. I sad na lokalu imamo taj URS sa Blažom Stojanovićem.

U ponudi imamo i SNS, dojućerašnji SRS, koji je promenio ime, priču, ali su se zadržali većinom isti ljudi. Zadržala se ideologija obmane. Je jednostavno ne mogu da verujem da je neko do juče bio četnički vojvoda a da je danas evropejac. Ili neko ko je juče vikao Karlovac-Karlobag, sad viče Brisel. To može ali ne preko noći, samo su skinuli bedž, do juče su pravili sigurnu kuću za Ratka Mladića, a sada ko ga šiša. Takvo odricanje preko noći meni stvara nepoverenje.
Oni su kao DS, tako DS kaže mi nedamo Kosovo, nećemo da ga priznamo, a hoćemo u Evropu, SNS kaže isto to mi nedamo Kosovo, nećemo da ga priznamo, a hoćemo u Evropu „Ua Demokratska stranka!” Mi sada imamo dve iste stranke, jednu koja je original koja je dugo na vlasti, koja je zabrljala mnogo, koja nas je dovela u ovu situaciju maltene beznađa, da budemo nezadovoljni demokratskim promenama i imamo drugu koja je bila ekstremna i sada se zove SNS koja je postala čudna, podmukla SRS i kamuflirana DS.
Moramo da vidimo šta nam je interes, da spašavamo Kosovo ili da spašavamo privredu koja nam je u kolapsu. Ne možemo obe stvari, i nadam se je to DS shvatila i daće prioritet ekonomiji na ustrb situacije na Kosovu, ali neće priznati Kosovo već će zadržati taj status „okupacione zone”.
SNS postoji 3 godine i onda donesu neku belu knjigu u Nišu i to je program stranke, gde Vučić kaže ja ne znam šta tu piše jer sam učestvovao samo u jednom delu. Pa jeste, učestvovao je u pisanju korica jer unutra nema ništa. Kako kad bi Snaga građana napravila naranžastu knjigu za rešavanje problema Srbije i sveta, a šta piše u njoj? Pa to ćemo da vam otkrijemo kad dodjemo na vlast ili kad se nešto desi mi ćemo to da upišemo da smo to planirali i objasnimo da to već piše. Za mene takav način bavljenja politikom nije baš dobar.

Osećam neki inat u narodu, samo da se skine Tadić, nema veze što će doći Nikolić. Setite se one farse sa štrajkom glađu. Nije jeo ni pio 4 dana i ništa.
Možda će ako pobedi Nikolić da Tadić štrajkuje glađu jer neće da siđe sa vlasti.

Kakva je finansijska situacija u opštini, mislim i na opštinu kao institiciju ali i na javna preduzeća? Koji su to najveći problemi opštine, da li se oni rešavaju i koji su planovi opštine u narednom periodu?

Idu izbori pa je teže praviti neke krupnije planove, do maja možete praviti planove od maja sve zavisi od volje građana kakvi će biti rezultati. Problema gomila,ako krenemo od severnog dela gde su problemi saobraćajnica, Smederevskog puta, kolektora, kanalizacije, fabrike za preradu vode, evo sređuje se smederevac. Imamo mnogo problema koje smo nasledili koji su nenormalni projekti započeti projekti, imate zaduženja, nezavršene projekte a novac predviđen za njih potrošen. Imamo problem sa putem Zaklopača – Grocka koji je mogao da bude žila kucavica za Grocku, njen izlaz na autoput, potrošeno je 25 miliona dinara, posut je kamenom i nema ništa, rupa do rupe, put katastrofa. Imamo sportsku halu u koju je potrošeno 800 000 € koja je nezavršena, u ugovoru je predviđena cena od 420€ po kvadratnom metru, a urađena su 2 zida i montažni krov i neke tribine, bez mokrih čvorova, vez svlacionica, bez prilaznih saobraćajnica, bez parketa, bez sedišta. Nema ništa! Samo ljuštura koja je koštala 800 000 €, uporno nas pritiskaju da mi to završimo, da uložimo novac i zatvorili siguran neki lopovluk. Ono definitivno nije moglo da košta toliko. Moraćemo da uložimo još 800 000€ da bi došli do toga da ta hala bude funkcionalna. Tačno je da je nama Djilas prebacio 25 miliona za halu, ali je i tačno da mi nemamo valjanu dokumentaciju za halu, i činjenica je da je pravljena na tuđoj zemlji, na 2 katastarske parcele i da nije bila valjana građevinska dozvola. Činjenica je da sam ja kao menadžer opštine zaustavio to, i trudiću se da se ta hala ne izgradi dok sudski veštaci ne budu utvrdili koliko to košta. Ista je priča i za put Zaklopača – Grocka gde je utrošeno 25 miliona dinara, a krivičnu prijavu su Simonović i Stojanović pisali meni kao savetniku direktora komunalnog preduzeća zato što smo kao JKP Grocka plaćali skupo šljunak a bili smo najjeftiniji na tenderu. A oni meni pišu krivičnu prijavu, jednostavno sam im se umešao u posao i to im smeta.

Šta je sa šljunkarom?

2005. je Blaša Stojanović sa tadašnjim direktorom Đorđem Stojanovićem potpisao sa preduzećem Mamba u kojem stoji da mi njima dajemo u zakup šljunkaru koju smo mi uzeli u zakup pod uslovima da mi njima plaćamo 100 000 dinara mesečno što oni koriste šljunkaru, a oni će nama davati 8% od svog prometa. Nigde ne piše koliki je promet i kako će se utvrditi promet. A pritom mi imamo obavezu da damo mašinu, opremu, i radnike za 3 smene ukoliko bude potrebno. Sva sreća taj ugovor je trajao 2 meseca jer je došlo do smene. Kad smo mi preuzeli komunalno, dogovorili smo se sa vlasnikom preduzeća Mamba da se ugovor promeni i da on nama plaća zakup 2000€ mesečno u sezoni i 800€ van sezone. On je počeo da plaća sve do poplave, kada je prestao da plaća, mi smo ga tužili i dobili milion i 200 hiljada. A onda su nas prijavili da smo sa njim pravili dogovore, a mi smo ga tužili sudu, nema tu logike.
Komunalno preduzeće je radio samostalno taj posao i uvek je bilo na nekoj pozitivnoj nuli. Ali nikada nije postojala iskrena evidencija koliki je bio promet, koliko je šljunka ušlo, a koliko izašlo. Zato je i odlučeno da se to da u zakup. Možda neko može da zaradi neki novac, i možda se to nekome isplati komunalnom se to nije isplatilo da radi.

Šta posle izbora, skim u koaliciju?

Posle izbora apsolutna vlast. Snaga građana na zajedničkoj listi sa SPS, mislim da je to pobednička priča, mislim da zajedno možemo da stabilizujemo vlast, da nema nekih većih potresa. Ima pojedinačnih ekcesa odbornika, ali nema ljuljana vlasti. Dokazalo se da znamo da radimo taj politički deo posla, a i uradili smo neke stvari za koje nas konstantno napadaju. Mi idemo na aposlutnu pobedu. To je cilj, koji je sa strane gledano možda izgleda nerealno, ali cilj je cilj i mi ćemo težiti ka tome. Ako i osvojimo apsolutnu vlasti i dalje ćemo tražiti srodne duše da pravimo vlast i zajednički delimo odgovornost. Što se mene lično tiče ja sam blizak tzv. „demokratskim opcijama”. Videćemo kakvi će biti rezultati. U najgorem slučaju Snaga građana zajedno sa SPS mogu biti jedna od tri grupacije koje će podeliti većinu glasova zajedno sa SNS i DS, koje vuku glasove sa viših nivoa. Mi ćemo odlučivati ko će biti na vlasti jer SNS i DS ne mogu jedni sa drugima, a mi možemo sa obe opcije. Osim opet personalno nikako sa Dragoljubom Simonovićem, jer smatramo da nema one kvalitete koji su potrebni da bi mogli da normalno sarađujemo, a sve na osnovu iskustva iz prethodnog perioda kada smo pokušavali da sarađujemo. URS kao URS, oni su ideje pokrali, a tu ideju su podržali mnogi, ali su oni koji su protiv to lepo objasnili da decentralizacija nije neophodna, da to može i drugacije. Znači URS može, ali ne sa Blažom Stojanovićem. Njih dvojica, Blaža Stojanović i Dragoljub Simonović, oni su za sebe dobro vladali, iako su rogovi u vreći. Dugove koje su oni napravili, stotine miliona dinara, mi smo vratili i vraćamo. Nadamo se da ovakav predsednički kandidat koga predlaže URS u Kaluđerici za predsednika opštine Kaluđerica, u Leštanima za predsednika opštine bez Kaluđerice, u Pudarcima za predsednika opštine Grocka neće proći. Na velikom mitingu u Grockoj bilo je oko 100 ljudi, što govori o organizovanosti i da je njegovo vreme prošlo, i da treba da ide u političku penziju.

Već duže vreme Grocka nema poslanika u Narodnoj skupštini? Da li ćemo imati svog zastupnika na najvišem nivou?

Gospoda Simonović i Janković su bili poslanici, evo sad duže vreme nemamo poslanika, ali i nema nekih razlika. Nema ih, ali bi i moglo da ih bude. Poenta je da se malo slože kockice, da onaj ko postane poslanik, da pokaze da ima podršku u bazi, onda se tu povećava i njegov rejting i rejting liste na kojoj je bio. U Kaluđerici sa 20 000 birača spava 1 i po poslanik, a u celom severnom delu čak 3 poslanika, a na celoj teritoriji čak 6. I samo nam nedostaje jedinstvo da te glasove damo u jednom pravcu. Pa mi smo veći od Jagodine, ako je Jagodina dobila žirafu, onda mi možemo da dobijemo slona, govorim simbolično, ali možemo nešto više da uradimo za sve nas. U Jagodini nema opozicije tamo glasaju svi za i DS i SNS i SPS i Jedinstvena Srbija, svi glasaju za dobro opštine. Mi smo ovde imali problem da DS glasa za završni račun koji je ona napravila. To je glupost, to je nesportski.

Gotovo sam ubeđen da ćemo dobiti poslanika, a ukoliko ga ne dobijemo to će biti stvar političkog dogovora da za uzvrat dobijemo nešto drugo.

Da li će se organizvati nešto za Novu Godinu?

Snaga građana će kao svake godine, tradicionalno za Badnje veče u Kaluđerici praviti veliki vatromet u porti Crkve u Kaluđerici i tu dodje do 2-3000 ljudi i traje 8-9 minuta i to gori nebo i zemlja. Čak su prve godine zvali iz Beograda misli su da se zapalio neki magacin. Pravimo jače vatromete nego Grad. Što se same Nove godine i ukrašavanja, smatramo da je bolje da taj novac damo nekoj školi, za nešto što je mnogo bolje. Imali smo tu ideju, međutim kada smo prikupili ponude cene su bile milionske za samo neke glavne raskrsnice. Nadam se ćemo sledeće godine imati veći uticaj u Gradu i Republici i da ćemo uspeti da to uradimo kako treba. I ovako naše ulice izgledaju mračno, bilo bi lepo da imamo novogodišnju rasvetu kako bi ubili tu sumornost, nadamo se da ćemo to uspeti sledeće godine.

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR