Zbog visokih cena i niskog standarda srpski potrošači često se okreću nabavci osnovnih potrepšina u inostranstvu. U tome im pomažu i nakupci, koji i sami u celom lancu dobro zarađuju, i to ‘na crno’. Zanimljivo je da naručena roba stiže na kućnu adresu.
Brojni kupci u Srbiji sve češće ignorišu velike lance supermarketa i male „komšijske“ prodavnice, pa hranu i kućnu hemiju nabavljaju van granica naše zemlje. Zainteresovani potrošači, ali i šverceri, zbog blizine i niskih cena, najčešće u nabavku odlaze u Mađarsku.
Kako prosečna primanja u našoj zemlji odavno nisu dovoljna da napune potrošačku korpu četvoročlane porodice, svako se snalazi kako zna i ume.
Najveća ušteda na hrani i kućnoj hemiji
Gordana P, domaćica iz Beograda, tvrdi da naručivanjem namirnica iz Mađarske znatno uštedi.
– Dva sina, muž i ja na hranu i kućnu hemiju svakog meseca potrošimo oko 45000 dinara, ako nabavku obavljam u Srbiji. Međutim, ako sve to nabavim iz Mađarske, uštedim negde oko 20 odsto – priča ona.
Ako od toga oduzmemo i procenat koji ovi dobavljači „na crno“ ostvaruju, kako bi platili gorivo i zaradili, možemo zaključiti da su cene prehrambenih artikala i kućne hemije u Mađarskoj znatno niže nego kod nas. A kada se uzme u obzir i činjenica da ovi dobavljači naručeno često raznose i od vrata do vrata, očigledno je zbog čega se srpski kupci opredeljuju za ovakav način kupovine.
Napraviš spisak i sve stiže na kućnu adresu
– Računica je jasna: da bih nahranila i „oprala“ muža i sinove u Srbiji potrošim 20 odsto više, plus novac za prevoz do supermarketa i nazad. Ako naručim namirnice od žene koja ih donosi iz Mađarske, platim manje – i stignu mi na kućnu adresu. Samo joj napišem spisak svega što mi treba i to je to – ističe Gordana.
U jednom beogradskom naselju naišli smo na oglas postavljen na autobuskoj stanici koji ima jasno istaknute cene proizvoda koji se na ovaj način dopremaju iz Mađarske. Tako je, na primer cena jednog litra deterdženta za pranje veša kod ovih dobavljača 280 dinara, dok se u našim prodavnicama kreće između 360 i 400. Isto tako, kilogram viršli iz Mađarske košta 250 dinara, dok kod nas potrošači za samo 200 grama moraju da izdvoje najmanje 150 dinara.
Srbi sve više kupuju i tehniku kod severnih suseda
– Cene namirnica u Mađarskoj su u proseku za 30 odsto niže nego u Srbiji. Njihovom kupovinom i prodajom u Srbiji mogu da ostvarim solidnu zaradu – rekla nam je žena koja se jednom nedeljno bavi ovom vrstom „uvoza“, a koja je želela da ostane anonimna.
Ona nam je otkrila i koji su to proizvodi koji su u susednoj zemlji najjeftiniji.
– U Mađarskoj su značajno niže cene suhomesnatih proizvoda, kućne hemije, sireva, smrznutih proizvoda, pa to stalno donosimo. Na primer, ‘domestos’ tamo košta manje od 150 dinara, dok kod je kod nas oko 240. Kilogram sira trapista može da se nađe za oko 450 dinara, a ovde je duplo skuplji. Jeftinija je i tehnika, pa nam i to ljudi često traže, a mi odgovaramo na te zahteve onoliko koliko je to moguće – objašnjava ona.
Ustaljen asortiman, ali ima mesta i za posebne potrebe
Ova žena jednom nedeljno donosi robu iz Mađarske. Ima ustaljen asortiman, a ukoliko zainteresovan kupac poželi nešto van njega, dovoljno je da naruči. I ona naručene namirnice isporučuje na kućnu adresu.
– Naravno, kada prodajem malo podignem cene, kako bi se i meni putovanje isplatilo. Ali, i te cene budu znatno niže od onih u našim marketima – priznaje dobavljačica.
Na potrošačima ostaje da odluče da li im se isplati kupovina u domaćim supermarketima gde su cene, u poređenju sa Mađarskom u proseku i za 30 do 40 odsto više, ako kao alternativu imaju putovanje u susednu zemlju ili pronalaženje ličnog „uvoznika“ koji će nabavku namirnica obaviti umesto njih.
