Amerikanci su apsolutni favoriti, ali mi Srbi imamo dovoljnu dozu drskosti i bezobrazluka da im se suprotstavimo… – kaže junak istorijskog trijumfa protiv SAD 2002. u Indijanapolisu
Ponekad i nije loše biti u srednjim godinama… Barem možete da se pohvalite da ste bili svedoci istorije. One koju je pisala košarkaška reprezentacija tadašnje Jugoslavije. One koje je pisao Milan Gurović, u Indijanapolisu 2002, kada je u četvrtfinalu, kako bi tadašnji selektor Svetsilav Pešić rekao, „poderao” Amerikance (81:78). „Čičine” četiri trojke i danas se prepričavaju sa većom strašću od mnogih antologijskih događaja veće globalne težine…
– Jeste, potrefilo se da sam ubacio te trojke kada je trebalo – uz osmeh priča Milan Gurović, danas trener FMP. – Zapanjujuće je bilo što su Amerikanci od 12 imali sedam-osam ol star igrača, poput Pola Pirsa, Redžija Milera, Bajrona Dejvisa, Džermejna O‘Nila, Antonija Dejvisa, Majkla Finlija, Šona Meriona… Zato je ta pobeda bila još veća!
Nervoza pre meča je bila neobična…
– Na istezanju sam se nešto zagledao u jednu tačku, Pešić mi prilazi, po običaju, da da savet. Pita me što sam se zablenuo, odgovaram mu: „Kouč, opusti se, razbićemo ih”…
Sećanja naviru…
– Imali smo Divca, koji je dobro otvorio meč, vodio nas i bodrio na psihološkom planu, ulivao nam samopouzdanje. Onda je mene krenuo šut… Na kraju je radost bila neverovatna, dobiti „drim tim” na njihovom terenu, kako je Pešić pre neki dan rekao „Springfild je odmah pored Iindijanapolisa, a tamo je stvorena košarka”. Dakle, dobili smo ih u kolevci ove najlepše igre… Bili smo veliki tim…
– Voleo bih da večeras gledam reprizu tog Indijanapolisa, što bi bio šesti put da smo prvaci sveta. Zato poručujem našim sjajnim momcima – Sledite duh svojih predaka!
Koliko ova generacija, na čelu sa selektorom Sašom Đorđevićem, podseća na vašu trofejnu?
– Pa podsećaju, stvarno i oni deluju kao tim. Setite se da smo mi 2002. imali različite junake, u svakom meču bi iskočio neko drugi. Čini mi se da je tako i sada, da momci žive i dišu kao jedan. Stvarno su dobar kolektiv, iz koga kvalitet dolazi do izražaja. Teodosić i Bjelica su sjajni igrači, sviđa mi se kako igra Kalinić, Bogdanović je vanserijski, Sale je sve to lepo uklopio… Teo je sazreo kao igrač, pet-šest godina je u Evroligi, igra trezveno, pametno, iskusno, ne srlja, što kaže Đorđević on je MVP. Raduljica je odličan, Kalinić i Marković cepaju odbranu… Kažem, cela ekipa baš funkcioniše kako treba. Zna se ko šta radi…
Da li večeras u Madridu, u finalu Svetskog prvenstva, može da se ponovi istorija protiv „drim tima”?
– Oni su apsolutni favoriti, sve su pobeđivali sa po 30 razlike, što dovoljno govori o kakvoj se ekipi radi. Ipak,mi Srbi imamo dovoljnu dozu drskosti i bezobrazluka, da im se suprotstavimo!
Kako treba da uđemo u meč?
– Ne treba da igramo njihovu „ran end gan” košarku, imaju jake, brze i mobilne centere, ne smemo da ulazimo u jurnjavu i da damo da otvaraju kontre, jer su tu neprikosnoveni. Treba da ih umrtvimo, pa da probamo da nametnemo naš ritam. Nemamo šta da izgubimo! Već smo mnogo dobili, a možemo još više. Šta god bilo, ovi momci zaslužuju Skupštinu, da ih narod pozdravi i doček kakav dolikuje junacima! – poručuje junak trijumfa protiv SAD u Indijanapolisu pre 12 godina Milan Gurović.
SAN SVAKOG IGRAČA
Kakav god bio ishod večerašnjeg finala, naša reprezentacija će se posle 12 godina naći na pobedničkom postolju na SP
– Da nam je neko pre početka Svetskog kupa ponudio finale sa Amerima, svi bismo oberučke prihvatili! To je san svakog igrača! Ostalo je još 40 minuta da se „izmerimo”, a možda naša prednost bude rasterećenost… – kaže Gurović.
Izvor: novosti.rs Milan Gurović Foto Arhiv VN
