‘Iz modnog hira mnogi zamenjuju srpsku azbuku i abecedu. Isuviše se koriste engleske reči, i gde treba i gde ne treba, da bi se ostalo U TRENDU i bilo IN. Moderno je uvoditi i skraćenice u dopisivanje, tj. ČETOVANJE, da ne biste ispali glupi u virtuelnom društvu’, objašnjava Violeta Babić, ‘mag’ srpskog jezika i književnosti.
Violeta Babić, lektor i autor nekoliko publikacija, urednik u Kreativnom centru, jezički stručnjak i leksikograf odlučila je da znanje o srpskom jeziku, pravopisu i gramatici, koje ima „u malom prstu“, podeli sa nama i održi nam kratak i poučan čas.
Svi pomalo grešimo
Babićeva nam je objasnila da više nema razlike u tome da li su ljudi obrazovani ili ne. Nažalost, sve više je onih koji greše u govoru, ali i pisanju.
– Već izvesno vreme, nekoliko godina, razmišljam o tome. A stanje je sve gore. Na svakom koraku susrećemo se s pogrešnom upotrebom glagolskih vremena, povratni glagoli gube se neobičnom brzinom, neprelazni postaju prelazni, imperativ dobija nove oblike, glasovne promene mnogima nisu bliske, mada se uče već od petog razreda osnovne škole, a akcenat koji se čuje na TV-u i radiju prosto zapanjuje. Ne može se više znati ko je obrazovan, a ko nije, kao da svi pomalo greše. Retko ko piše ispravno, a verujem i da se retko ko seti da uzme važeći „Pravopis Matice srpske“ u ruke i proveri kako se šta piše. Nevolja je u tome što svi misle da sve znaju i da ne moraju ni da proveravaju – tvrdi Babićeva.
Način pisanja, naročito mlađe populacije, na putu je da se potpuno iskvari. Tehnologije sve više ruše i ono malo ispravnosti u pisanju i govoru koje negujemo od osnovne škole.
– Sve se piše malim slovima, nema tačaka, zapeta, crta i crtica, a slova č, ć, š, ž, dž i đ zamenjuju se neodgovarajućim slovima i suglasničkim grupama: ch, sh, tj, s, c, z. Uvode se nepostojeća slova x, y, q, w koja, doduše, postoje u engleskom, francuskom, nemačkom i drugim jezicima, ali ne i u srpskom. Ipak, iz modnog hira zamenjuju srpsku azbuku i abecedu. Isuviše se koriste engleske reči – i gde treba i gde ne treba – da bi se ostalo U TRENDU i bilo IN. Moderno je uvoditi i skraćenice u dopisivanje, tj. ČETOVANJE, da ne biste ispali glupi u virtuelnom društvu. Na društvenim mrežama odmah se vidi kako se i obrazovani i neobrazovani lako „sapliću“ na NERADIM i na on je NE RADNIK, odmah se lako zapazi ONAJ koji ne zna da se ne kaže: Da li BIH ste hteli? ili NE MOJ da me gnjaviš. Dakle, na društvenim mržama uglavnom vlada opšte neznanje – objasnila je direktorka lektorskog odeljenja u Kreativnom centru.
Kao i za većinu, i za ovu boljku ima leka.
– Jedan od načina jeste čitanje. Nažalost, u XXI veku sve se manje čita i zabrinjava to što ni mladi ne čitaju ili sve manje čitaju. Lektira im je dosadna jer, po mišljenju osnovaca, a znam ga iz prve ruke jer se redovno sastajem s decom, ne opisuje život i interesovanja mladih i ne vodi računa o savremenim temama. Pored toga, mnoštvo ekrana oduzima vreme naše dece, a i odraslih (od kompjuterskih, preko TV-ekrana, pa do ekrana pametnih mobilnih telefona). Možda bi ekrani elektronskih knjiga bili jedini poželjni ekrani u rukama mnogih. Nepismenost bi mogla da se iskoreni ili bar da se počne s radom na tome, uvođenjem predmeta „Gramatika“ u srednje škole. Ona se sada (i oduvek) izučava jedino u osnovnim školama, a pitanje je mogu li osnovci da je razumeju i zapamte sva pravila u tom uzrastu. A ako je tada ne nauče, nikada je više naučiti neće. Zbog toga su mnogi pismeni u srpskom društvu zapravo ostali funkcionalno nepismeni. A možda bi moje jezičke crtice, koje već dve godine objavljujem na svojoj strani na Fejsbuku, i knjiga „365 jezičkih crtica“, koju je pre dva meseca objavio Kreativni centar, mogli da pomognu mnogima koji to žele da na lak i zabavan način nauče i zapamte većinu važnih jezičkih i pravopisnih pravila – između ostalog preporučila je Violeta Babić.
– Radio i TV programi neiscrpan su izvor grešaka (da ne kažem gluposti), a dovoljno je samo da otvorim novine, časopis ili da uđem, na primer, u pekaru, pa da me zapljusnu ”simpatični primeri”! Svuda nosim blokče u koje smesta upisujem to što sam čula. Od toga mi se smesta u glavi stvori pričica. I ona narednog jutra osvane na Fejsbuku – otkriva Babićeva.
(Po)greši čovek
– Svuda svi govore SPOJI i OSVOJI! ODVOJI bojice, pa ih IZBROJI i onda OBOJI crtež. „Pa šta?“, reći će neko „Tako se i kaže!“ Ali ne! Ne kaže se tako! Pravilni imperativi tih glagola su: SPOJ, OSVOJ, ODVOJ, IZBROJ, OBOJ, a one navedene reči zapravo su oblici 3. lica prezenta jednine, pa se neko zbunio, neko ko ne zna…
–Pogrešno je reći da je Pera oženio Micu. Pera ne može da oženi ženu. Majka može da oženi sina, a sin (dotični Pera) oženio se Micom. Mnogo ljudi vole da prevode sa engleskog, pa i kad je ženidba u pitanju.
– Kad je neko umoran, u poslednje vreme on ODMARA. Neće više da SE ODMARA, već ODMARA.
– Devojčice koje se zovu Iva, Una, Jana, Lara, Sara iz pomodarstva majke po parku dozivaju: IVA, dođi! LARA, SARA, gde ste? A tako, bogami, ne glasi vokativ tih imena! Otkad je sveta i veka glasio je, a i danas glasi: IVO, UNO, LARO, SARO. Kako zovete Maru? Naravno, MARO, dolazi ovamo! (A Mara je isto što i Sara.) Šta ćemo sa imenom JANA? Pa znate da se peva: „Ajde, JANO, konja da prodamo…“ Zar ne?
Znate li onaj osećaj kada se drugi ljute kada ih ispravite u pisanju ili govoru? Lektor i urednica u Kreativnom centru s time se svakodnevno suočava.
– Ispravljam svakoga jer ne mogu da tolerišem greške. Neki se ljute, neki kriju da se ljute, a većina je presrećna zbog toga što poznaje onoga koji može besplatno da ih nauči nečemu – iskrena je lektorka.
U knjizi „365 jezičkih nedoumica“, koju je nedavno izdao Kretavni centar, Babić je upravo i objasnila sve ono što muči i pismene i one koji to nisu.
– Mislim da je to odličan način da ukažem javnosti na greške i da iskoristim svoje znanje i iskustvo koje sam stekla dugogodišnjim radom u Institutu za srpski jezik SANU i u „Kreativnom centru“ na poslovima leksikografa, lektora, redaktora i urednika. Moja nova knjiga mnogima će biti od koristi i verujem da će uspeti da reši sve nedoumice (a i da ih spase od kopanja po rečnicima, gramatikama i pravopisu) – zaključila je Violeta Babić za Dnevno.rs.
(Dnevno)
