Sva beogradska domaćinstva će do 2025. godine imati priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, za šta će biti izdvojeno oko 575 miliona evra, predviđeno je strateškim planom koji je danas usvojila Skupština grada.
BEOGRAD – Sva beogradska domaćinstva će do 2025. godine imati priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, za šta će biti izdvojeno oko 575 miliona evra, predviđeno je strateškim planom koji je danas usvojila Skupština grada.
Predstavljajući Plan, gradonačelnik Siniša Mali rekao je da je njegov cilj poboljšanje kvaliteta života Beograđana i standarda komunalnih usluga, zaštita prirodnih vodotokova i životne sredine, kao i povećanje atraktivnosti i tržišne vrednosti lokacija na široj teritoriji grada.
On je naglasio da će za realizaciju Plana biti izdvojeno oko 575 miliona evra, a da će novac biti obezbeđen iz budžeta grada, doprinosa Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju, iz budžeta JKP „Beogradski vodovod i kanalizacije“ i javno-privatnih partnerstava, a „samo ukoliko bude neophodno iz kredita“.
„Zato nastojimo da svaki dan privučemo nekog investitora, jer od naknade za građevinsko zemljište dobijamo novac koji mozemo da uložimo“, rekao je Mali.
On je objasnio da je Plan rađen nekoliko meseci i „posledica je terenskog rada“, odnosno razgovora za građanima od kojih više od polovine sa kojima se razgovaralo ima problema sa vodom i kanalizacijom.
Gradonačelnik je upozorio da sva kanalizacija ide u Savu i Dunav, što je veliki ekološki problem, koji će biti rešen izgradnjom pet fabrika za prečišćavanje voda, čija je izgradnja predviđena Planom.
„Ovo nisu prazna obećanja, uložili smo do sada milijarde u izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže. Ovo je prvi put da neko sistemski rešava ovaj veliki problem“, poručio je Mali ističući da do kraja godine počinju radovi na izgradnji neophodne infrastrukture u Sremčici, Leštanima, Barajevu, Rakovici…
On je najavio da će nadležni do proleća obići sve opštine i detaljno predstaviti dinamiku radova kako bi građani tačno znali kad će se i šta raditi.
Šef odborničke grupe SNS Aleksandar Jovičić rekao je da gradonačelnik „navedenim planom piše stranicu istorije, jer je uvođenje kanalizacije u celom Beogradu ogroman uspeh“.
Prema njegovim rečima, Plan „nije šarena laža, već realan plan koji do detalja predviđa kako će teći radovi i kako će se ulagati finansijska sredstva“.
„Ako se setimo razorenog budžeta i kako se Beograd vodio, ovo je veliki uspeh s obzirom da projekat nije nimalo jeftin“, rekao je Jovičić ističući da je ponosan što je deo većine u Skupštini grada koja će konačno omogućiti da sva beogradska domaćinstva dobiju prioključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu.
Odbornik DS Danilo Bašić sumnja u ispunjenje Plana, navodeći da će se, ukoliko bude ispunjen, i sam učlaniti u SNS.
O toj tački dnevnog reda govorio je i odbornik DS Zoran Alimpić, koji je rekao da u planu nema ničega što već nije video u gradskim dokumentima još pre 20 godina, kada je prvi put postao odbornik.
Alimpić je rekao i da plan nije dovoljno inovativan i da, između ostalog, ne podrazumeva ni projekat Beograd na vodi.
Alimpić je rekao da rokovi predviđeni Planom, iz ugla finansija nisu realni.
„Kako sada stvari stoje, mi para za realizaciju plana nemamo“, rekao je Alimpić i dodao da je gradonačelnik najavio i da će krajem ove i početkom sledeće godine biti gotov i smart plan za izgradnju prve tri linije metroa.
Gradonačelnik je rekao da mu je drago što su se odbornici saglasili da je reč o strateški vaznom planu za Beograd, ali je poručio Alimpiću da je pogrešna politika DS grad dovela u lošu situaciju u kojoj se nalazio.
„Pravno-imovinski problemi, raseljavanje, nedostatak novca, to uvek može da bude izgovor za one koji neće da urade nešto, a mi smo u poslednjih godinu ipo dana, iako ste nam ostavili deficit od 20 odsto i 1,25 milijardi duga, uspeli da pokrenemo grad. Tako će biti i sada“, rekao je Mali i dodao da neće da se bavi politikantsvom, već da rešava probleme građana.
Gradski menadžer Goran Vesić rekao je da je namera gradske vlasti da zauvek reši pitanje vodovoda i kanalizacije, navodeći podatak da trećina Beograda nema kanalizaciju, što je posebno izraženo u prigradskim opštinama.
Kanalizacioni sistem je izgrađen uglavnom u užoj gradskoj zoni, dok šira zona grada i rubna naselja većinom nemaju izgrađenu kanalizaciju, a grad nema nijedno postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.
Takođe, registrovano je oko 29 izliva u Dunav i Savu, kao i niz nekontrolisanih izliva u manje gradske vodotokove i kanale, što je neprihvatljivo s obzirom da Sava, sve do ušća u Dunav, predstavlja jedino izvorište vodosnabdevanja za Beograd.
Zbog specifičnih topografskih i položajnih karakteristika koncept beogradskog kanalizacionog sistema zasniva se na formiranju četiri nezavisna sistema i jednog podsistema – Centralni kanalizacioni sistem sa podsistemom, Banatski, Batajnički i Ostružnički kanalizacioni sistem.
Pored navedenih, primarnih sistema, za rubne gradske opštine je potrebno zasnovati nezavisne sisteme kanalisanja naselja, koji su manjeg kapaciteta.
Izvor:Tanjug
Foto: Marko Todorović
