Da se ne bi brzo ubuđali, da bi lepo mirisali, sprečavali znojenje, izbeljivali zube i lepo penili, proizvođači u kozmetičke proizvode stavljaju različite sastojke. Istraživanja pokazuju da je od oko 3.000 hemikalija koje se koriste u kozmetičkoj industriji, više od 800 otrovno, a smatra se da više od 80 odsto tih sastojaka nije do kraja ispitano.
– Te supstance su u jako niskim koncentracijama. Ali, teško je naći konzervanse koji će efikasno štititi proizvode od plesni i kvarenja, jer je to još veća opasnost za korisnike – kaže Snežana Savić, profesor Farmaceutskog fakulteta.
Objašnjava da u našoj zemlji ne postoji čvrsta regulativa za kvalitet kozmetičkih preparata.
– Pravilnik koji koristimo datira još iz 1983. godine, a za to vreme se dosta toga izmenilo. Dopune pravilnika u skladu sa pravilima EU napravljene su pre nekoliko godina, ali nisu stupile na snagu – kaže Savić.
S druge strane, proizvođači organske kozmetike pronašli su način da mnoge stvari urade i bez potencijalno štetnih jedinjenja.
– Supstance dobijene procesom prerade nafte zabranjene su u prirodnoj kozmetici, kao i sterilizacija pakovanja za kozmetiku radijacijom. Takođe, u prirodnoj kozmetici ne koriste se parabeni, a za penjenje šampona umesto sulfata se koriste mnogo blaža sredstva – kaže za “Blic“ Živana Mićković, farmaceut.
Reći potrošačima da pažljivo čitaju deklaracije jeste ono što bi svaki stručnjak preporučio, ali kako proizvođači kozmetike koriste razne trikove da prikriju sastav proizvoda, počevši od sitnih, jedva vidljivih slova i manje poznatih hemijskih naziva i skraćenica, sve je teže biti siguran u sastav proizvoda.
– Zato, ako nije neophodno, bolje je ne koristiti supstance za koje se sumnja da su opasne, jer dok čekamo da neko zvanično dokaže da su opasne mogu da prođu godine – dodaje Mićković.
Izvor: blic
