“Hleba i igara (latinski: panem et circenses, doslovno: „hleba i cirkusa“) je popularna metafora za metode kojima vlast obezbeđuje podršku stanovništva tako što prividno zadovoljava njegove kratkoročne interese i nevažne potrebe, a nauštrb dugoročnih interesa, odnosno da bi mu skrenula pažnju s daleko važnijih problema.”
Ja se na neki način i divim režiseru i scenaristi filma „Republika Srbija“, uspeo je da sklopi kockice i napravi pravu formulu za smirivanje strasti u narodu. Naime, samo nekoliko nedelja pre nego što će se doneti značajna odluka u kom će pravcu Srbija krenuti, krenuli su famozni serijali „Velikog brata“ i „Farme“.
Glavni „junaci“ tih serijala, polu-gole žene i polu-goli muškarci (a ima i onih koji nisu ni tamo ni vamo), svađajući se i prdeći po ceo dan u tri sobe postali su gladijatori 21. veka, samo što umesto prolivanja krvi i ubijanja protivnika imaju za cilj biti što prostiji, bezobrazniji i podmukliji. A zamislite… običnom narodu je ponuđena uloga Cezara ili nekog kozula koji će svojim palcem osuditi modernog gladijatora na „smrt“ ili ga možda ipak pomilovati, zamislite tu moć koju običan čovek ima, da palcem tipkajući poruku, nekog spasi od izbacivanja iz „sodome i gomore“! UZVIŠENO, NEPROCENJIVO!
Nije sve tako crno kao što mislite, naši vredni „farmeri“ će nam proizvesti dovoljno mleka, mesa i naravno namesiti toliko hleba da nema razloga za brigu. Mene više brine šta ćemo raditi kada „farma“ prestane da radi i kada hrane bude bilo sve manje, tada će se izgleda mi, Srbija pretvoriti u pravi putujući cirkus, a naši političari postati klovnovi i dvorske lude (oni su to i sad, samo se nisu još dovoljno afirmisali) koje svojim egzibicijama zabavljaju razne delegacije po belom svetu. Ali opet, mislim da su naši političari velikodušni i da nas vole, jer ne zabavljaju oni samo strane aristokrate i patricije nego umeju još slađe da nasmeju svoj voljeni narod.
Ne znam, meni je za sad ok, hleba za sad ima, a i kada ga ne bude više bilo bar ću od gladi umreti sa osmehom na licu!
NIKO NIJE TAKO BEZNADEŽNO POROBLJEN
DO ONIH KOJI POGREŠNO VERUJU DA SU SLOBODNI! Johan Volfgang Gete (1749-1832)
Napisao: Nemanja Milenković
