Pogledajte zašto su “trocifreni autobusi” na lošem glasu i da li su baš svi “za izbegavanje”

0
1690

Dovoljno je da jednom kažete da koristite “trocifren autobus” i vaš život u Beogradu izgledaće potpuno drugačije: imaćete pravo da kasnite na čas, ljudi će vas ponekad sažaljevati, a samo najhrabriji usudiće se da vam dođu u goste.

 

Foto: Mateja Beljan / RAS Srbija

Klackanje od najmanje sat, čekanje i više od pola sata, i “zabiti” iz kojih bez automobila nema sigurnog povratka samo su neke od asocijacija kada su u pitanju “trocifreni autobusi”. Ali, da li je zaista tako? Činjenica je da mnoge od ovih linija voze u okolna sela i prigradska naselja: Borču, Ovču, Kaluđericu, Grocku, Pinosavu, Zuce, Sremčicu, Umku, Surčin, Batajnicu…

 

Međutim, numeracija linija ipak je samo stvar dogovora.

Naš izraz za liniju 302 kada u gradu pričamo je “idemo dvojkom”. Ko može da pogodi da je to zapravo 302. Kada sam išao u školu uvek sam kasnio, i to je bilo opravdano.

Stefan (Grocka)

Kroz Rakovicu, na primer, voze lokalne “trocifrene linije” 504 i 505, što samo po sebi ovaj deo grada ne čini periferijom.

Zemunci rado koriste linije 704, 706 i 707 jer su ekspresne, a nisu nepouzdane.

Do Borče voze 95 i 96, ali tu su i 101, 104, 105, 105L, 106 i 107os.

Foto: Mateja Beljan / RAS Srbija

Sa druge strane, do prigradskog naselja Ostružnica voze dvocifreni autobusi 91 i 92. To, međutim, ništa ne govori o njihovom kvalitetu, jer obe imaju poprilično velik razmak između polazaka.

I u Batajnicu vozi autobus na liniji 73, što ovo rubno naselje nipošto nije približilo Beogradu.

Moj problem sa linijom 104 mislim da nikada neće nestati. Em sto često kasni, em što se često kvari. Poslednji autobus kreće u 23, odnosno 22.50 vikendom. Noćnog autobusa nema. Naš autobus zovu “seljobus”, a nas sažaljevaju jer zavisimo od njega.

Bojana (Borča)

Ne može se, dakle, za svaku “trocifrenu liniju” reći da je prigradska, kao što ni svaka “dvocifrena” nije gradska. Takođe, neke “trocifrene” pouzdanije su od “dvocifrenih”, polasci mnogo češći, ali njihova trasa je obično (mada ne i uvek) duga, što možda najviše asocira na periferiju.

 

Najpoznatije “trocifrene” su 601, koji do Surčina vozi na svakih 6 minuta, potom 706 koji za Batajnicu vozi na 10-12 minuta, 302 za Begaljicu, čiji red vožnje je takav da su polasci u razmaku od 9 do 14 minuta. Naravno, tu je i 511 za Sremčicu, koja sa Glavne železničke polazi na svakih 5-6 minuta. Frekventne su i linije 860 za Obrenovac i 493 za Mladenovac.

Beograd je sve veći, a slobodnih brojeva sve manje, pa nemojte da se čudite ako uskoro i u vaš kraj zađe neki novi “trocifreni autobus”.

Slobodni jednocifreni brojevi

1, 4 i 8

Slobodni dvocifreni brojevi

61, 62, 63, 64, 69, 70, 80, 86, 90, 93, 97, 98 i 99

Postojeće varijante sa slovima

25P, 26L, 27E, 32E, 35L, 38L, 56L, 81L, EKO1

Postoje i četvorocifreni pa i petocifreni brojevi

Da se sa numeracijom otišlo možda i predaleko, pokazuju primeri prigradskih i lokalnih linija za koje ni meštani verovatno više ne znaju koji broj nose. Tako, na primer, linija 4414A povezuje Sopot i Beograd, a linija 41301 Mladenovac i Markovac.

Izvor:blic.rs

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR