Svaki drugi odrasli i 17 odsto dece u Srbiji ima telesnu težinu koja vodi u bolest. U Vojvodini je čak 74,3 odsto stanovnika prešlo normalnu kilažu. Nove generacije imresionirane su kompjuterskim igricama, ali ne i loptom.
STANOVNICIMA Srbije, u vreme ekonomske krize, štošta nedostaje, ali definitivno imaju – višak kilograma. Prema podacima nacionalnog Instituta za javno zdravlje, 36,2 odsto odraslih ima prekomernu telesnu težinu, a 18,3 odsto je gojazno. Dakle, od 5,8 miliona punoletnih građana, više od dva miliona je pregojazno, a milion je prešlo granicu kada debljina postaje – bolest.
Za šest godina, između dva preseka zdravlja nacije, broj gojaznih među odraslima u Srbiji, prema podacima Instituta ”Dr Milan Jovanović Batut” povećao se za jedan odsto.
Najviše debeljuca je u Vojvodini, gde prekomernu telesnu težinu ima čak 74,3 odsto stanovnika oba pola, starosti 45 i više godina.
– U grupi gojaznih, znači sa indeksom telesne mase iznad 30, više je žena, ali i u grupi pothranjenih preovlađuju žene – kaže za ”Novosti” dr Dragana Balać iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
– Najviše stanovnika sa prekomernom telesnom masom je u Južnobačkom okrugu (41,9), mada ne zaostaje ni Severnobanatski, sa 41,2 odsto prekomerno uhranjenih. Gojaznost trećeg stepena, sa indeksom telesne mase iznad 40, najprisutnija je u Južnobanatskom okrugu, gde je 2,3 odsto ekstremno gojaznih. Što se tiče viška kilograma, prednjače stanovnici Iriga, 47,1 odsto njih su prekomerno uhranjeni.
Prekomernu telesnu težinu ima 54,5 odsto odraslih stanovnika Srbije, a ni nove generacije, nažalost, ne rastu zdravije. Oko 11 odsto dece je umereno, a oko šest odsto izrazito gojazno.
Lekari to objašnjavaju uglavnom lošom, nezdravom ishranom, i nedostatkom fizičke aktivnosti. A, statistika pokazuje da u Srbiji 58 odsto odraslog stanovništva život provodi uglavnom sedeći – na poslu, ispred TV, za kompjuterom. Nove generacije imresionirane su kompjuterskim igricama, ali ne i loptom, pa se spotom bavi tek petina dece.
– Može se očekivati da gojazno dete izraste u gojaznu odraslu osobu, i ta vrsta gojaznosti je opasnija samim tim što kao faktor rizika za pojavu metaboličkih poremećaja, povišenog šećera u krvi, hipertenzije i drugih bolesti, duže traje nego kada se čovek ugoji u srednjem dobu – kaže za ”Novosti” profesor dr Branko Jakovljević, specijalista za ishranu Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, trenutno 1,6 milijardi ljudi u svetu ima prekomernu težinu ili je gojazno. Projekcija je da će 2015. godine 2,3 milijarde odraslih imati višak kilograma, a da će više od 700 miliona biti ekstremno debelo.
SKALPEL ZA 99 PACIJENATA
U KCS, gde se od sredine 2011. obavljaju tri vrste laparoskopskih operacija u lečenju gojaznosti: postavljanje prstena oko želuca, sužavanje želuca celom dužinom, i postavljanjem gastroenteralnog bajpasa, prošle godine operisano je 99 pacijenata. Barijatrijska hirurgija je, ipak, poslednja metoda u lečenju gojaznosti, koja se primenjuje samo kod ekstremno gojaznih kad druge tehnike lečenja nisu dale rezultate.
