Autor: Danijela Pašić, MONDO
Zato što ističe vreme za pomoć devojčici Nađi Novaković (9) oboleloj od teške i retke bolesti matičnih ćelija.
Foto: Porodica Novaković
Stručnjak svetskog glasa Šarlot Nimajer na Univerzitetskoj klinici u Frajburgu roditeljima male Nađe 15. marta ove godine rekla je da imaju tri do četiri nedelje da je dovedu na kliniku, da bi mogla da je spasi.
Ako Nađa ovih dana krene put Nemačke, velike su šanse da ozdravi. Ako se to ne dogodi, nema izgleda za oporavak.
MONDO je danas imao susret s Nađom i njenim roditeljima, Aleksandrom i Angelinom.
Dotrčala je na parking ispred Ustanove kulture „Palilula“ i skakutala s noge na nogu dok sam pričala s njenom mamom.
Jedino krvavi podlivi na usnama ukazuju da je bolesna. Ništa mi ne govori da je do pre pet minuta bila u Tiršovoj na još jednoj transfuziji krvi, koje su poslednjih dana učestale jer joj je sve gore i gore.
Tu su zbog koncerta koji organizuju deca iz Osnovne škole „Arčibald Rajs“ za pomoć Nađi. Sami su predložili nastavnicima da pomognu baš njoj.
Nađa ne ide u tu školu, ne poznaje tu decu. Prihvata pruženu ruku i odlazi da upozna nove drugare.
PRODAJU STAN, UZIMAJU KREDITE…
Ukratko, a možda već i znate iz apela s Monda i drugih medija – Nađina bolest je retka, zove se mijelodisplastični sindrom – refraktorne citopenije, u pitanju je bolest matičnih ćelija koja može da se izleči samo transplantacijom koštane srži.
Za troškove lečenja na klinici u Frajburgu potrebno je ukupno 300.000 evra. Do danas je na Nađin račun uplaćeno oko 45.000 evra, bez novca prikupljenog preko humanitarnog SMS broja. Novakovići će do kraja meseca saznati koliko novca je pristiglo na taj način.
Porodica je napravila i pravi „ratni plan“ – cilj im je da što pre doguraju do 150.000 evra i da onda mole kliniku da počnu lečenje. Ostatak bi prikupljali naknadno. Za dosadašnje troškove putovanja u Nemačku na preglede podigli su kredite, sad se spremaju da prodaju stan.
Jer, 300.000 evra je samo lečenje, tu treba još 15.000 evra za troškove donacije koštane srži u Nemačkoj, pošto niko iz porodice, pa ni Nađina troipogodišnja sestra, nije podudaran donor. Tu su i troškovi života u Nemačkoj za lečenje koje bi trebalo da traje šest meseci…
JOŠ IDE U ŠKOLU, DRUGARI POMAŽU
I Aleksandar i Angelina, iako vreme za pomoć Nađi brzo otkucava, ne deluju uspaničeno ni nervozno. Oboje su dirnuti načinima na koje su sve ljudi, pa i deca spremni da pomognu njihovoj Nađi.
„Hrabra je“, kažu uglas. Sama je htela da nastavi da ide u školu, što je poslednjih dana sve manje moguće.
Nađa ide u OŠ Ivo Andrić na Miljakovcu. Njeni školski drugovi znaju od čega boluje. Kako uđe u razred, posle mučnih terapija, utrkuju se ko će da joj doda njenu specijalnu tapaciranu stolicu.
Nađa ne sme da se povredi ili padne. Krvavi podlivi i modrice izbijaju joj po celom telu. Najgore je unutrašnje krvarenje. „Bitno je samo da ne dođe do krvarenja u mozgu“, usput i tiho, kaže Aleksandar.
„Ali nismo hteli da joj branimo da ide u školu. Takva je, sama gura napred, zato i verujem da će kroz sve ovo proći kako treba i svega se jednog dana sećati kao ružne životne epizode“, nada se Nađin tata.
NAJTEŽE PITANJE ZA MAMU
Sudbina je htela da je baš u istu školu koju pohađa Nađa, išla i Tijana Ognjanović, devojčica koja je ujednila Srbiju u nameri da pomogne bolesnom detetu.
Učestvovali smo na humanitarnoj izložbi u školi na kojoj su se prikupljala sredstva za Tijanu, ni sanjali nismo da ćemo nekoliko meseci kasnije mi biti ti koji tražimo pomoć za teško bolesno dete, kaže Aleksandar.
„Potpuno sam proživela Tijanu“…priseća se Angelina dana kada je bila opsednuta sudbinom te devojčice, školske drugarice njene ćerke.
„Sada sam doživela da me Nađa pita: Mama, imam li istu bolest kao Tijana i mama, da li ću i ja da umrem“, priča Angelina.
Ni Aleksandar ni Tijana nisu želeli da komentarišu ujdrumu koja se podigla oko novca skupljanog za Tijanu.
Ne želimo ni mi da ovog puta podsećamo na taj slučaj, izuzev jedne želje – da se u Srbiju vrati onaj humani duh, koji je čini se, nestao zajedno s Tijanom.
Neka Nađa postane naša svetla tačka, neka nas ponovo ujedini, neka pobedi dečiji život. Ostalo je još malo vremena da to učinimo.
