Pozivali ljude da šalju fotografije svojih predaka Solunaca, i evo ih!

0
522

Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je platila životima pola miliona vojnika. Priče o nekima od njih otkrivaju se tek danas, čitav vek kasnije.

Negde na Solunskom frontu, godina i mesto nastanka fotografije nepoznato

Kroz projekat “Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata” do sada se može videti više od 800 neverovatnih fotografija, ratnih dnevnika i ličnih dokumenata srpskih boraca. Projekat je pokrenuo Aleksandar Vasilić uz pomoć Saveza potomaka ratnika Srbije (1912-1920), patrijarha Irineja i Kancelarije za saradnju sa dijasporom.

Fotografije se mogu videti i poslati preko sajtawww.slavnimprecima.rs.

– Moj pradeda je bio borac na Solunskom frontu. Želeo sam da mu se odužim i da na stogodišnjicu rata učinim vidljivim njega i ostale borce – priča Aleksandar za “Blic”.
Vasilić je pozvao građane i Srbe širom sveta da pošalju fotografije i ostalo nasleđe svojih hrabrih ratnih predaka.

– Za četiri meseca stiglo je više od 800 fotografija koje se odnose na Veliki rat. Sada se bar donekle može shvatiti ko je bio hrabri srpski vojnik, kako se osećao i borio. Što je još važnije, on više nije samo lice u masi – dodaje naš sagovornik.

Fotografija sa fronta, 1916.

”Čitam pismo koje sam dobio od kuće od sestre Darinke” – Ljubomir Spasić, pešadijski narednik iz Pirota

Preživeo ratove, bolesti, zasede…
Na slici iz 1912. se nalaze moj pradeda Živojin Jovičić (desno) i njegov brat Miljko (levo), iz sela Lis u Dragačevu. Miljko je podlegao ranama i bolesti u Albaniji. Živojin je sva tri rata 1912-1918. prošao bez rane, prepešačio Albaniju, oporavljao se na Krfu i u otadžbinu se vratio preko Solunskog fronta. Pričao je da se od bolesti čuvao spavajući na nalomljenom granju, umesto na goloj zemlji. Nakon rata bio je seoski kmet.

Milutin Bojić u bolnici

Verovatno poslednja slika čuvenog pesnika Milutina Bojića, napravljena u bolnici u Solunu 1917. godine.

Ponovo izrodio osmoro dece
U sredini je narednik Šumadijske divizije prvog poziva Svetozar Veselinović (1883-1957). Na pušci piše: ratovao turski i bugarski rat, Solun 1917. Sa njegove desne strane je Jovica Veselinović, njegov brat po stricu a sa leve izvesni Milić Čosić. Deda je učesnik balkanskih ratova i Velikog rata, nosilac Albanske spomenice, demobilisan 1920. kao narednik. Po povratku kući zatekao je zaključanu kuću jer su mu supruga i troje dece umrli tokom okupacije. Ponovo se oženio i izrodio osmoro dece, četiri sina i četiri ćerke. Najstariji sin streljan je od partizana 1941. godine posle zarobljavanja, i to u vreme dok su partizani i ravnogorci još formalno bili saveznici.

Piroćanci u Velikom ratu
Moj pradeda Petar Božilović (drugi desno) sa ratnim drugovima – ruskim vojnicima i porodicom. Bio je učesnik Prvog svetskog rata i jedan od 1.869 ratnika Piroćanaca koji su učestvovali u probijanju Solunskog fronta.

Brigadni general Đelošević
Dragoš M. Đelošević, inženjerski brigadni general. Učesnik u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Komandovao Drinskim i Moravskim jedinicama, odlikovan najvišim vojnim odlikovanjima. Podaci sačuvani u vojnoj knjižici. Slika je iz njegovog kabineta Ministarstva saobraćaja 1934. godine.
Doveo mladu iz Zagreba
Venčanje Pantelije Sparića i Katarine, u Zagrebu 1918, po izlasku iz logora. Pantelija Sparić iz Buara kod Užica bio je regrutovan kao trećepozivac sa 16 godina za odbranu Beograda 1915. godine. Bio je zarobljen i odveden u logor u Zagreb. Po završetku rata u Užice je doveo mladu iz Zagreba.

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR