Vila Gavrilović je spomenik kulture i nekadašnji letnjikovac profesora Bogdana Gavrilovića, našeg čuvenog matematičara (kažu da je po rezultatima i značaju u rangu Milutina Milankovića).
Pred sam kraj 19. veka, profesor objavljuje dva obimna univerzitetska udžbenika koji se smatraju kapitalnim matematičkim delima u tadašnjoj Srbiji. Profesor Gavrilović bio je i odličan organizator naučnog rada na Beogradskom univerzitetu, vrlo aktivan na naučnom planu, tako da ne čudi što je 1901. godine izabran za člana Srpske kraljevske akademije, a 1906. i za člana JAZU.
Vila Gavrilović, u kojoj je profesor obitavao leti i u poznim godinama svog života, preturila je preko krova mnoga buđenja klizišta kraj koga se nalazi.
Odoleva bez i jedne značajnije pukotine i danas, zahvaljujući prvenstveno izuzetnoj solidnosti gradnje i savršenoj prilagođenosti terenu na kome je sagrađena. Donji deo Vile ukopan je u zemlju i dobrim delom zidan od kamena – ovaj duboki podrum prati ukupnu površinu samog letnjikovca. U pitanju je pravi vinski podrum, koji je bez sumnje nekada i služio svojoj svrsi.
Sagrađena je 1928. godine u stilu secesije, tada veoma popularnom evropskom stilu u arhitekturi i umetničkim zanatima, koji se danas na vili ponajviše ogleda u ukupnom oblikovanju prostora i prozorskim elementima.
Prizemni deo sastoji se od prostorija salonskog tipa i prostranih terasa koje prate konfiguraciju terena, dok su na spratu smeštene spavaće i pomoćne prostorije, vešto ukomponovane pod krovne nagibe.
Ova skladna građevinska lepotica ubraja se među prve vikendice u Grockoj, a imajući u vidu da je bila okružena sa 2.5 hektara placa i imala (tada) direktan pogled na Dunav, možemo samo da zamišljamo kako je idilično izgledao život prof. Gavrilovića u osami, ali i okruženju raskošne prirode.
Trenutna situacija sa aktivnim klizištem je brdo i visoko drveće iznad nje dovela gotovo do samih zidova objekta, pri čemu su uništene ili oštećene brojne naseljene kuće. Drveće visine i do 30 metara, koje svojim korenjem i stablima delom drži klizište, zlokobno se nadvilo nad samu Vilu Gavrilović.
Na apel Centra za kulturu Grocka opštini, i hitan poziv GO Grocka nadležnim službama, terenska ekipa Gradskog zelenila uspešno je izvela komplikovanu akciju spašavanja ove lepotice s početka prošlog veka, kojoj je neposredno pretilo obrušavanje stabala breza i borova. Bili su neophodni buldožer za prilaz urušenom brdu, kran, korpa za rezanje na visini… Ovim blagovremenim potezom spašena je, u neposrednoj blizini Vile, i jedna od retkih porodičnih kuća koja još uvek odoleva klizištu.
Ono što je moglo da bude urađeno, učinjeno je, ali priroda ima poslednju reč. Bezbednost Vile i preostalih kuća oko nje zavisi od daljeg pokretanja brda.
Međutim, poverenje u Vilu i njenu solidnu gradnju je veliko: u njoj su do nedavno bile smeštene stvari (nameštaj i pokućstvo) iz urušenih kuća iznad Vile, a u utorak 20. maja, zbog opasnosti od izlivanja Gročice, mobilijar iz RJ Dnevni centar Gerantološkog centra Beograd u Grockoj evakuisan je upravo u – Vilu Gavrilović. Ekipa Beogradske hronike koja je tokom dana snimala klizište i njegovo razorno dejstvo, uradila je mali prilog i o Vili Gavrilović, koja stoji netaknuta, okružena zemljom i ruševinama.
tekst: Zorica Atić
