Čim se završi ovogodišnje varljivo leto, duž crnogorskog primorja turističku će zameniti građevinska sezona. Biće „napadnuti“ ranije započeti objekti, uglavnom stambeni, koji su letos bili konzervirani, pišu „Novosti“.
No, sudeći po broju građevinskih dozvola koje je opština Budva izdala investitorima ove godine (više od pedesetak), biće započeti i mnogi novi objekti, uglavnom stambeni, uz same ceste i parkove.
Izgleda da nema mnogo veze što je za mnogobrojne stanove u novim, lepim zgradama, kojih je najviše na budvanskoj rivijeri, interesovanje slabo. Prodato je ove godine svega desetak.
– Zaboravio sam već kada je neko došao u agenciju sa,recimo, 100.000 evra, da bi kupio nekretninu – kaže Dušan Ranković, vlasnik „Kamina“ u Budvi.
– Slabo se prodaju i stanovi i kuće, takođe i placevi.
Novoizgrađene stambene zgrade, velikih gabarita, sa puno spratova (pošto je placeva sve manje gradi se „u visinu“) i ne tako daleko od mora, mahom zvrje prazne. Čekaju kupce, kojih je i ovoga leta veoma malo.
Velika ponuda i slaba kupovna moć nekadašnje srednje klase,uslovili su i pad cena. Ali, ne mnogo. U Budvi se ta cena „drži“ do 1.900 evra po kvadratnom metru i malo podalje od plaža. Kada „zamiriše“ keš, može i malo niže, pišu „Novosti“.
Zvuči paradoksalno, ali je istina: najbolje se prodaju najskuplji stanovi. Oni u rezidencijalim vilama Nautičko-turističkog centra „Porto Montenegro“, u „Dukljanskim vrtovima“ na Zavali i sličnim ekskluzivnim naseljima. Kvadratni metar u njima staje od 6.000 do 8.000 evra, a kupci su bogati stranci čija se imena kriju kao poslovna tajna. Jedan od onih za koje se zna da je nedavno kupio stan je poznati holivudski glumac Stiven Sigal. Apartman od 150 kvadrata je kupio na Zavali.
U ponudi je i veliki broj vila u okolini Budve, naročito oko plaže Jaz i u Bečićima. Raskošne kuće sa bazenima, čija je površina od 250 do 300 kvadrata, nude se za 200.000 do 350.000 evra.
Doskora najveće interesovanje dolazilo je od Rusa, ali je i te kako splaslo. Sada svoje vile i stanove prodaju i Rusi koji su ih kupili u vreme „invazije“ 2007. i 2008. godine i to po znatno nižim cenama.
U agencijama koje se bave prometom nekretnina ističu da je ekonomska kriza jedan od glavnih razloga za slabu prodaju. No, tu je još jedan razlog: nerealne cene koje su važile pre dve-tri godine, odbile su i one koji bi hteli ovde da trguju. U vreme „najezde“ mahom ruskih investitora, kvadratni metar stana koštao je od 3.000 do 8.000 evra. Prodaja je išla veoma dobro, pa su, videvši veliku zaradu u tom poslu, mnogi gradili intenzivno i prekomerno.
Prodajni bum je trajao kratko, a tada je Budva „izvikana“ kao skupa destinacija. Sa stambenim zgradama koje nemaju prave saobraćajne priključke, parkinge i ostalu infrastrukturu. Slično je i sa predelima južno i severnije od ove rivijere.
U Budvi ističu da je neizvesno kada će situacija biti bolja. Pojedinci, ipak, i dalje tvrdoglavo drže cene koje nema ko da plati. Na drugoj strani poznavaoci ekonomskih (ne)prilika upozoravaju da će kriza biti i produbljena. Ostaje nada u pojedince koji imaju para, ali ih sada nerado ulažu u stanove zbog najavljenih povećanja poreza.
Izvor: NOVOSTI
