“Srbija Danas” prenosi: Rančićeva kuća je ponos Grocke i pravi biser narodnog neimarstva

0
2098

U metežu savremenog života u prestonici mnogi Beograđani priželjkuju mesto gde bi mogli da odu (makar samo na dan) i “napune baterije”. Savršeno mesto za beg od gradske buke i gužve je Grocka, varoš neobičnih lepota i velikog istorijskog značaja.

Šetnja gročanskim ulicama predstavlja pravo putovanje u prošlost: stare, bele kuće sa doksatima otkrivaju tragove “pustog turskog” i narodnog neimarstva Srbije, koje tvrdoglavo opstaje i prkosi jednoličnoj, modernoj arhitekturi. Iako građene pre 3 veka i to isključivo od prirodnih materijala, ova zdanja uspešno odolevaju zubu vremena.

Grocka

Najveći dragulj narodnog neimarstva u ovoj varoši je Rančićeva kuća, koja se nalazi u Majevičkoj ulici br. 9. Nastala početkom 19. veka, može se pohvaliti neuobičajeno velikom kvadraturom: čak 90 kvadrata sa podrumom, što je i po današnjim standardima dovoljno za komforan porodični život.

-Posetioci često misle da su Rančići bili veoma značajna porodica, jer ovakava udobnost stanovanja i prostor se ne uklapa u sliku života prosečne srpske porodice iz 19. veka. Međutim, istina je da su bili obična gročanska porodica: zanatlije, trgovci i državni službenici – objašnjava Zorica Atić, istoričarka umetnosti.

Rančićeva kuća

Mudri neimari su imali razvijen osećaj za lepo, ali i praktično. Razmeštaj, veličine i odnosi građeni su prema meri čoveka i njegovih potreba. Prostor je u celini komponovan sa ciljem da se postigne najveća moguća funkcionalnost i udobnost stanovanja.

Rančićeva kuća

-Kuća je isprva izgrađena kao kosovska prizemljuša, imala je samo dve prostorije i trem, što je karakteristika kosovske gradnje. Takođe veoma je niska, što je olakšavalo zagrevanje soba. Tavanicu je moguće dohvatiti rukom. Kako su Rančići napredovali, menjao se i njihov dom. Dograđen je drugi deo kuće sa doksatom i prostranim podrumom i tako su stečene reprezentativne karakteristike srpske varoške kuće.

Rančićeva kuća

U adaptiranoj Rančićevoj kući otvoren je Zavičajni muzej Grocke 1982. godine, koji je radio u okviru nekadašnjeg Narodnog univerziteta u Grockoj.

Muzej je uz druge kulturne sadržaje kao stalnu postavku izlagao legat dr Aleksandra Kostića, a od 2006. godine za raznovrsne programe kulture kuću koristi, danas opštinska ustanova kulture, Centar za kulturu Grocka.

Vest na portalu Srbija danas možete pogledati OVDE

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR