U 2016.-toj 24 milona dinara- Vesić: Sprečićemo zloupotrebu prava na odštetu

0
1148

Grad Beograd je tokom 2016. godine na ime vansudskih poravnanja za naknadu šteta nastalih usled napada napuštenih životinja isplatio 24 miliona dinara, izjavio je gradski menadžer Goran Vesić na okruglom stolu „Odštetni zahtevi – efekti na budžet i sprečavanje zloupotrebe”.

spisidokumenti72010092014.jpg

Orugli sto je održan u organizaciji NALED-a i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u „Palati Srbija”.

Prema Vesićevim rečima, ovakvoj praksi se mora stati na put jer postoji dobro organizovana grupa ljudi koja se bavi zloupotrebom odštetnih zahteva, a trajno rešenje bi trebalo da bude izrada jedinstvene strategije za sve jedinice lokalne samouprave.

– Želeo bih da zahvalim NALED-u na organizaciji ovog skupa, što je još jedan dokaz da pomaže lokalnim samoupravama i državnoj upravi u rešavanju važnih problema. Počeli smo da sprovodimo jedinstvenu praksu, izmenjeni su određeni zakonski akti, kako bi ovaj problem počeo da se rešava. Kao gradski menadžer sam se sa ovim problemom susreo na čudan način. Uvideo sam da iz gradskog budžeta odlazi ogroman novac na ime odštetnih zahteva, jer smo, primera radi, u Beogradu tokom prošle godine sklopili 972 ugovora o vansudskom poravnanju na osnovu čega smo isplatili 24 miliona dinara – rekao je Vesić.

On je dodao da postoji veliki broj zahteva koji nije obrađen do kraja, a kada se saberu 2015. i 2016. godina, potraživanja iznose 200 miliona dinara. Kako je rekao, u pitanju je preveliki novac da bi moglo da se nastavi sa ovakvim načinom pristupa ovoj problematici.

– Postoji dobro organizovana grupa ljudi koja na ovoj problematici izvlači novac iz budžeta. Ako pogledate zahteve, videćete da su u pitanju manje-više stalno isti advokati, videćete da presude donose iste sudije i to je nešto sa čime moramo da se pozabavimo. Jedna stvar je pravo na odštetu, a druga je očigledna zloupotreba koja postoji u svim većim gradovima, mada ni manje opštine nisu pošteđene. Svemu tome mora da se stane na put jer je u pitanju organizovana pljačka – istakao je Vesić.

Gradski menadžer je naglasio da je zbog svega navedenog u Gradu Beogradu osnovana Komisija za procenu osnovanosti zahteva građana za naknadu nematerijalne štete nanesene od nevlasničkih pasa. Komisija razmatra zahteve građana i dokumentaciju, ali ne razmatra slučajeve u kojima su povrede naneli vlasnički psi.

– Drugo pitanje je kako ćemo se ponašati prema napuštenim psima, odnosno kako možemo ovaj problem da rešimo u skladu sa evropskim standardima. Mislim da je u našoj zemlji najveći problem nepostojanje jedinstvenog načina na koji se lokalne samouprave bore sa ovim problemom. To moramo da ujednačimo uprkos velikim razlikama u veličini gradova, broju stanovnika i novcu koji se može izdvojiti. Beograd ima pet prihvatilišta za pse, pripremamo izgradnju još jednog velikog u Lipovičkoj šumi, kao i groblje za kućne ljubimce. Sprovodimo strategiju koja zabranjuje ubijanje životinja već sterilizaciju. Svakako da sve lokalne samouprave nemaju iste mogućosti, ali mora postojati jedinstvena strategija kako bi problem bio efikasno rešen – dodao je Vesić.

On je takođe istakao da u Beogradu konstantno postoji priliv pasa lutalica uprkos brojnim zakonskim propisima.

– Trebalo bi pooštriti odnos vlasnika i kućnih ljubimaca, odnosno zakonski regulisati da napuštanje kućnog ljubimca postane kažnjivo. To je i prema sadašnjim zakonima slučaj, ali mislim da bi kazne morale da budu rigoroznije. Vreme je da usvojimo prakse koje su se pokazale kao dobre i na taj način najozbiljnije pristupimo rešenju ovog problema. Na taj način bismo trajnije rešavali problem pasa lutalica, a samim tim će sigurno i broj odštetnih zahetva, legalnih i nelegalnih, sigurno postati manji. U Beogradu imamo praksu da ne isplaćujemo zahteve za odštetu ukoliko se ujed psa nije dogodio na javnoj površini – zaključio je gradski menadžer.

Gradski pravobranilac Ljiljana Blagojević kaže da je ova tematika najvažnija kada je reč o zaštiti interesa jedinica lokalne samouprave.

– Po procenama i statističkim podacima, oko 80 odsto populacije pasa lutalica čine psi koji su nekada bili vlasnički. Apsolutno je potrebno pooštriti odgovornost vlasnika pasa kako se populacija pasa lutalica ne bi ovako enormno uvećavala. Grad Beograd je u cilju ispunjavanja nadležnosti koje su mu stavljene kao zadatak zaključio ugovor sa JKP „Veterina Beograd” i učestvuje u finansiranju komunalnih delatnosti „Zoo higijene” za usluge po utrvrđenom programu – rekla je Ljiljana Blagojević.

Beoinfo

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR