Upoznajte opštinu Grocka: Ovde se nekada okupljala svetska elita FOTO

0
2253

Vozeći se starim putem za Smederevo ili nekadašnjim Carigradskim drumom stiže se  do Grocke, mesta koje pleni posebnim šarmom. Sâm prizor tokom putovanja do Grocke je nestvaran: pejzaži sačinjeni od nepreglednih brda na kojima se prostiru, okupani Suncem, voćnjaci kajsija, jabuka, breskvi…. dovoljno je samo da pratite miris voća i stići ćete u Grocku.

Zanimljiva arhitektura je drugo ime za Grocku,most u čaršiji. Foto: Suzana Janković
Zanimljiva arhitektura je drugo ime za Grocku,most u čaršiji. Foto: Suzana Janković

Posebna je zbog svojih geografskih karakteristika ušuškana tik uz obod Panonske nizije koje zajedno sa nestašnim brdima Šumadije stvara posebnu klimu. Ima svoje more – plavi Dunav. Posebna je po tome što u sebi sadrži i selo i grad i prošlost i sadašnjost.


Vinčanska kultura

Naselje na priobalju Dunava datira iz mlađeg kamenog doba – neolita. Najveće neolitsko naselje u ovom delu Evrope je u opštini Grocka, u mestu Vinča, 19 kilometara nizvodno od ušća Save u Dunav. Arheološko nalazište Vinča je veoma značajan lokalitet koji se jos uvek pažljivo i temeljno ispituje. Tokom arheoloških iskopavanja i istraživnja otkrivene su ruševine naselja i razni predmeti koji ukazuju na to da naselje datira 5250 godina p.n.e. Period neolita na ovom prostoru je dobio naziv “Vinčanska kultura”.

Gročanska čaršija. Foto: Suzana Janković
Gročanska čaršija. Foto: Suzana Janković

Smatra se da je za vreme neolita u Vinči stvorena prva urbana celina na Evropskom tlu. U tom periodu kuće su bile nadzemne, građene su od drveta i bile su oblepljene blatom, imale su više prostorija. Građene su u nizu, između njih je bio razmak i pravljene su ulice.

U Vinči su pronađeni predmeti i tragovi bronzanog i bakarnog doba, a na samoj površini pronađena je starosrpska nekropola koja datira iz perioda 9. – 16. veka.

Ukoliko želite da otputujete u prošlost i upoznte kolevku civilizacije u Evropi, nije Vam potreban vremeplov dovoljno je da posetite Vinču.


Ime

Prvi pisani trag u kom se Grocka pominje potiče iz 9. Veka kada se ova varošica pominje pod imenom Gradec. Hisardžik je drugi naziv pod kojim se pominje Grocka 1521. godine u zapisu Evelije  Celebije. Hisardžik je bio vojna postaja na Carigratskom drumu. Zašto danas varošica kraj Beograda nosi naziv Grocka – nije poznato. Meštani tvrde da ima veze sa grozđem.


Čaršija

Današnja centralna ulica bila je oduvek mesto okupljanja, naime od samog nastanka naselja bila je čaršija, mesto trgovanja i sklapanja poslova. U čaršiji su bile tadašnje poslovne zgrade zanatske radnje, dućani, obavezne kafane a li i nekoliko stambenih zgrada “varoškog” tipa koje su bile u posestvu elite tog vremena, imućnih trgovaca i zanatlija čija su zanimanja bila itekako cenjena. Danas o tome svedoče stare kuce i kaldrma koje su sačuvane i podsećaju na graditeljku moć i način zivota. Jednom popodnevnom šetnjom i pogledom na ulicu, možete doživeti duh čaršije i zagledati se u prošlost.

Varoška kuća u Gročanskoj čaršiji. Foto: Suzana Janković
Varoška kuća u Gročanskoj čaršiji. Foto: Suzana Janković

Arhitektura: varoške i seoske kuće

Baš kao sto je putopisac Gerlah napisao: “Veliki potok deli Grocku na dva dela, u jednom podignute su male srpske kolibe, pokrivene trskom i slamom, a u drugom ima i lepih turskih kuća..”. upravo su tako su kuće u Grockoj bile podeljene: varoške i seoske. Iako središte administracije, trgovine i poslovanja, Grocka je ujedno bila i selo koje je imalo velike prirodne potencijale. Sudarom grada i sela u Grockoj je nastala i podela kuća na varoške i seoske.

Nušićeva kuca datira 19. veka. Foto: Suzana Janković
Nušićeva kuca datira 19. veka. Foto: Suzana Janković

Iako zvuči neverovatno, kuće tog vremena gradili su bez eksera, što samo govori o umeću  graditelja koji su koristili svoje znanje o poznavanju materijala kako bi sagradili što bolju kuću. Da su u tome bili dosta uspešni govori činjenica da preko deset kuća i dan danas odoleva vremenu u Grotskoj. Građene su od hrastovih konstrukcija. Karakteristične su široke strehe umesto oluka koje su odvodile padavine i štitile od sunca. Zidovi  su građeni od slame i blata, krečeni u belu boju. Tavanice su niske, da se toplota iz kuće ne bi nepotrebno gubila. Ognjište je bilo smešteno u prvoj prostoriji.

Varoške kuće imale su nekoliko prostorija, trem i podrum. Doksat je, takođe, bio karakterističan za “vašosku” kuću – izdvojena celina uokviru kuće, neka vrsta prostorije na otvorenom koja je služila za druženje tokom letnjih meseci ili radove (letnjikovac).

Varoska kuća je označavala i status. Imućne zanatlije, poslovni ljudi i trgovci su  uglavavnom živeli u ovakvim kućama.


Rančićeva kuća

Rančićeva kuća je najlepša sačuvana varoška kuća iz 18.veka. Nalazi se u Majevičkoj ulici na uzvišici u neposrednoj blizini Gročanske čaršije. Poslednji naslenik kuće porodice Rančić bila je Magdalena Rančić koja je kuću zaveštala opštini. Kuća je zadržala izgled i plan od osnivanja što je prava retkost za kuće koje datiraju iz tog vremena.

Rančićeva kuća. Foto: Suzana Janković
Rančićeva kuća. Foto: Suzana Janković

Danas, kuća i dalje postoji u duhu svog vremena, u njoj se nalazi Centar za kulturu Grocka koji realizuje razne projekte, čuvajući tradiciju i bogatu istoriju Grocke koja je ostavila vidljive tragove u svakoj ulici.

Bunar ispred Rančićeve kuće. Foto: Suzana Janković
Bunar ispred Rančićeve kuće. Foto: Suzana Janković

Drugu kuću koja je, takođe, bila pod okriljem Centra za kulturu bila je vila profesora Bogdana Gavrilovića iz 1928. godine, ali nju je nažalost odnelo klizište.

U Grockoj se organizuju razne manifestacije kao što je” Saborovanje” smotra izvornog narodnog pevanja, Noc pozorišta, “Gročanske svečanosti”, Međunarodni festival folklora “Kreni kolo u Vrčinu”…


Manastir Rajinovac

Manastir Rajinovac se nalazi na brdu iznad sela Begaljice, 5 km od Grocke, okružen prelepom prirodom. Ovo je još jedan biser Gročanske opštine, idealan ako želite da se odmorite i osetite duhovni mir. Prema legendi manastir je nastao od drvene crkvice. Naime, nekada davno, u ovom kraju živeo je imućan čovek Bugarčić, koga je služio momak zvani Raja iz Bosne. Kada je momak odslužio svoje Bugarčić mu isplati njegovu zaradu. Raja krenuo kući, ali su ga sustigli sinovi gazde kod koga je nadničio, ubiju ga i otmu novac. Nakon dve godine Rajino telo nađu čobani, Bugarčić prepozna svoga slugu i shvati da su to uradili njegovi sinovi jer ih je pratila bolest i nesreća. Da bi se iskupio za greh svojih sinova, Bugarčić podiže brvnaru na svome imanju, za isti broj dukata koji je Raja zaradio, a njegovi sinovi mu oteli. Raji za dušu,a sebi za iskupljenje. U narodu je ostala priča da je crkvu podigao Rajin novac, pa odatle Rajinovac.

Manastir Rajinovac. Foto: Suzana Janković
Manastir Rajinovac. Foto: Suzana Janković

Dunav

Još za vreme neolita žitelji su se bavili ribolovom, o čemu svedoče udice i harpuni od kosti i rogova jelena…u današanjem dobu to su Dunavski alasi, zaljubljenici u vodu, mir, spokoj, ribolov. Ukoliko delite njihove strasti, možete zabaciti udicu i okušati sreću, a ako više volite ribu na tanjiru možete obići neki od restorana koji u ponudi imaju riblje specijalitete. Uređen kej je idelan za šetnju i opuštanje.

Dunavski kej u Grockoj. Foto: Suzana Janković
Dunavski kej u Grockoj. Foto: Suzana Janković

      Voćnjaci

Grocka je poznata po velikom broju nepreglednih voćnjaka koji se pružaju na zatalasanim brdima ovog kraja. Pogled je fenomenalan. Ako  se ljubitelj voća najblje je da dođete kada Vaše omiljeno voće zri. Ja, pak, najviše volim perod kada je drveće još okićeno cvetovima, a krošnje mirišu lepše od bilo kog parfema.

Brdašca sa voćnjacima. Foto: Suzana Janković
Brdašca sa voćnjacima. Foto: Suzana Janković

Zanimljivost

Rascvetala grana. Foto: Suzana Janković
Rascvetala grana. Foto: Suzana Janković

Na uzvišenju iznad Grocke sa kog se pogled pruža na Dunav sa adama, Pančevo, Smederevo, pa čak i na Vrsačke vinograde, kako kažu, postojao je restoran koji je nosio naziv “Vinogradi”. U nekadašnjoj Jugoslaviji bio je mesto okupljnja svetske elite. Tu su dolazili državnici, glumci, političari, književnici, umenici… A zvučna imena koja se pored Tita pominju kao gosti  “Vinograda” su Sofija Loren, Nil Amstrong…

Kako meštani kažu, pre rata jedna od vila pripadala Milanu Stojadinoviću, bila mu je vikend kuca. Kako je bio nemački đak, poželeo je kuću po uzoru na Bavarske otmene objekte. Nažalost danas kuca vise ne postoji.

Da bi ste razumeli zašto su poznati dolazili u Grocku na vikend, morate da dođete i obiđete je. Ja razumem i verujem da je jedan od razloga bio opojan miris Gročanskih voćnjaka.

Izvor: portalmladi.com

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR