BEOGRAD – Projekat efikasnog sistema upravljanja otpadom radiće se po principu javno-privatnog partnerstva i ukoliko tempo rada na tome bude u skladu sa planiranim rokovima, u realizaciju projekta moglo bi da se krene već na proleće iduće godine, izjavio je danas gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
On je rekao da će zahvaljujući tom projketu moći da se podstakne otvaranje novih radnih mesta, zdraviji i čistiji grad i rešavanje problema sa kojima se suočavamo godinama, a to su velike deponije poput Vinče, kao i veliki broj nelegalnih deponija.
Mali je na predstavljanju projekta javno-privatnog partnerstva za upravljanje otpadom potencijalnim investitorima u Skupštini grada rekao da grad Beograd u potpunosti stoji iza tog projekta i da bi on trebalo da bude takav da odgovara i gradu Beogradu i investitoru koji bude učestvovao u tome.
Gradonačelnik je kazao da postoji opredeljenje da se reše veliki ekološki problemi i pitanje upravljanja otpadom dodajući da je za to važna saradnja i dobar model javno privatnog partnerstva.
Mali je novinarima u pauzi predtenderske investicione konferencije kazao da će se danas sa potencijalnim investitorima videti kakva su njihova znanja i iskustva i da se malo bolje upoznaju sa problemima beogradske deponije Vinča da bi se struktura koncesije javno-privatnog partnerstva napravila na najbolji način.
„To je ono što ćemo raditi u u sledećih nekoliko meseci i kada to bude spremno, ono što je naš rok je jun, jul mesec da se tenderska dokumentacija preda Komisiji za javno-privatna partnerstva i na njoj je da odluči o tome, odnosno odobri javno-privatno partnerstvo“, rekao je Mali.
Dodao je da će se odmah po dobijanju te saglasnosti objaviti međunarodni tender i da očekuje da bi to moglo da bude već
krajem leta kako bi do kraja godine imali strateškog partnera koji bi pomogao da se decenijski problem sa otpadom i ekološki problem u Vinči na taj način reši.
„Ukoliko to budu rokovi o kojima sada govorimo, mislim da bi najbolji scenario bio da bi već na proleće mogli da krenemo u realizaciju projekta“, dodao je Mali.
On je naveo da će se videti i koja je tehnologija će se koristiti i koliko će zapravo koštati investicija.
„Videćemo koliko će zapravo koštati sve, i na koji način i da li će postojati obaveza grada da finansira deo, odnosno da vidimo na koji način možemo da pokrijemo neku razliku ako bude potrebno, ali još je rano razgovarati o tome, cilj je da što manji deo tereta pređe na građane“, rekao je gradonačelnik.
Razmotriće se i ispitati procena kvaliteta smeća, odnosno utvrditi koje vrste otpada imaju posebnu energetsku vrednost, rekao je Mali i dodao da će se sa potencijalnim partnerima videti koja vrsta otpada može da se reciklira, odnosno da se reciklira će što može, a što ne bude bilo moguće reciklirati da se šalje u postrojenje za proizvodnju električne energije.
Kako je kazao, cilj je da se ispune standardi koje je EU postavila, a prevashodno grad učini ekološkijim i zdravijim.
„Tako smo rešili da krenemo u pronalaženje partnera koji treba da napravi sistem za upravljanje otpadom na teritoriji celog grada i koji će nam pomoći da saniramo deponiju Vinča koja je najveća ekološka rupa u ovom delu Evrope“, rekao je Mali.
Cilj je da se napravi postrojenja za recilklažu otpada i postojenje za proizvodnju električne i toplotne energije iz otpada.
To je projekat koji želimo da sprovedemo kroz javno-privatno partnerstvo, dodao je gradonačelnik navodeći da se za taj posao prijavilo 52 kompanije.
„To pokazuje da smo na dobrom putu što se tiče strukture projekta i da Beograd i Srbija postaju investiciona destinacija za velike investitore“, dodao je Mali.
Na konferenciji je rečeno da je projekat efikasnog sistema upravljanja otpadom u skladu sa propisima Evropske unije vredan između 250 i 300 miliona evra.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, rekao je da Vlada Srbije i resorno ministartsvo daju punu podršku projektu kojii bi trebalo da doprinese rešavanju višedesenijskih nagomilanih problema.
Kako je kazao, cilj je da se stvara što manje otpada, odnosno da se reciklira šve sto je moguće, a što nije moguće da se pretvori u energiju.
„Projekat će da reši višedecenijske probleme i uvede grad u zonu pristojnih zemalja koje probleme sa otpadom rešavaju na sistemski način“, kazao je Antić.
„Ministarstvo će dati doprinos projektu kroz podsticajne tarife vezane za proizvodnju električne energije. Mi smo u ovom trenutku jedna od zemalja koja ima takozvanu „fiding tarifu“ za proizvodnju električne energije iz otpada“, rekao je Antić.
Dodao je da je reč o jednom značajnom podsticaju zahvaljujući čemu se obezbeđuje cena od 8, 57 evrocenti za kilovat sat električne energije proizvedene iz otpada.
Kako je kazao pored otvaranja radnih mesta, rešavanja ekoloških problema, cilj je da se projektu da i energetska dimenzija, odnosno da potencijalni partneri i investitori dobiju dodatni „vetar u leđa“.
„Ozbiljno definisan projekat, potpuno transpakatna procedura i posvećenost grada, podška vlade tome garant su i preduslov da će ovaj projekat biti uspešan“, naveo je Antić.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković rekla je da je važno da se pitanjima koja se odnose na zaštitu životne sredine i upravljanju otpadom priđe odgovorno i da otpad treba tretirati kao resurs.
Ona je rekla da je projekat koji je osmislio grad vredan pažnje i da je dobro osmišljen, te da bi mogao da bude primer i ostalim loklanim samoupravama u Srbiji kako se ne bi dozvolilo da se otpad gomila na deponijama.
Ministarka je kazala da je donet niz sistemskih zakona kojima se uređuju pitanja zaštite životne sredine, ali da oni nisu efikasno i dovoljno brzo primenjivani.
„Nismo napravili velike pomake i smatram da će današnje predstavljanje projekta biti vetar u leđa i ostalim lokalnim samoupravama gradovima i opštinama da pripreme detaljne planove upravljanja otpadom i da pitanja zaštite životne sredine počnemo jednom odgovorno, planski i sistemski da rešavamo“, rekla je Bogosavljević Bošković.
Ona je podsetila da je strateški cilj vlade i resornog ministarstva da se uspostavi sistem regionalnih centara za upravljanje otpadom sa svom pratećom infrastrukrutom.
„Želimo da pitanjima zaštite životne sredine priđemo odgovorno u tom smislu što otpad koji se generise moramo posmatrati kao resurs. Naša obaveza je da se prema otpadu odnosimo kao prema resursu“, rekla je Bogosavljević Bošković.
Ona je navela da je reč o dobrom projektu koji zavređuje podršku i pažnju te da očekuje i da vrlo brzo zaživi i u praksi i bude primer i ostalim lokalnim samoupravama.
Predstavnici grada Beograda danas predstavljaju zainteresovanim kompanijama projekat javno-privatnog partnerstva za upravljanje otpadom.
Tomas Lubek iz Međunarodne finansijske korporacije rekao je da je važno da se osmisli dobar model javno- privatnog partnerstva i da će ta institucija dati podršku gradu Beogradu u tom projektu.
TANJUG
