ВИНЧАНСКА ДЕПОНИЈА – ПРОБЛЕМ ДУГ 44 ГОДИНЕ!

ВИНЧАНСКА ДЕПОНИЈА – ПРОБЛЕМ ДУГ 44 ГОДИНЕ!

0
747

Највеће престоничко сметлиште, депонија Винча, појављује се последњих седмица као једна од главних узнемирујућих вести због пожара који је могао да изазове озбиљну еколошку катастрофу. Пожар на депонији избио је 18. маја на 20 хектара због постојања „гасних џепова“ и клизишта узрокованим поплавама 2014. године. Градски менаџер Горан Весић најавио је недавно да ће данас, 13. јула 2017. године, бити познат партнер који ће са градом у наредних 25 година санирати највеће сметлиште на Балкану. На депонији ће бити запослено 200 до 300 људи, а инвестиција износи 300 милиона евра.

Током кризне ситуације на винчанској депонији донето и нането 56.000 тона земље. Пожар је био веома компликован за гашење, те је посуто и 10.000 тона воде, простор је третиран са 6.000 тона алги и са око 5.000 тона посебног једињења за гашење пожара.

Прича о депонији у Винчи сеже у давну 1973. годину, када „Грочанске новине“ доносе текст са насловом „Депонија на туристичком подручју“?! Јасно и недвосмислено новинар М. Живковић пише да је „Скупштина општине (Гроцка) одбила предлог да се на потесу Винча – Ритопек измести градска депонија смећа“!

У тексту се наводи да је предлог „чудан и неприхватљив“ – „чудан, због тога што о њему у Скупштини општине Гроцка нико није обавештен, а неприхватљив, јер Генералним урбанистичким планом Београда ово подручје предвиђено је за развој туризма и рекреације.“

Како се даље у тексту појашњава – овим предлогом измештања депоније смећа, нарушен је развојни програм општине Гроцка, јер прихваћени Генерални урбанистички план одређује до у детаље изглед, потребе и могућности општине Гроцка у туристичком смислу, за који је, наводи се, заинтересована и шира заједница.

„На захтев градђана и одборника, Скупштина општине Гроцка на 50. заједничкој седници разматрала је насталу ситуацију, констатовала да у поступку који је претходио овом предлогу није остварена било каква сарадња са Скупштином општине, њеним органима, као и месним заједницама са тог подручја, па је после дискусије закључено да се НЕ ДА САГЛАСНОСТ за лоцирање ове депоније“!

Назлози, наводе „Грочанске новине“ из 1973. године су: Генералним урбанистичким планом Београда, на који је дала сагласност и општина Гроцка, није предвиђена било каква депонија смећа на овој општини, већ на делу Великоселског рита; Генералним урбанистичким планом приобално подручје општине Гроцка предвиђено је за даљи развој туризма, посебно на делу Винча – Ритопек – Гроцка; те да се приступило изради Детаљног урбанистичког плана за насеље Винча, који обухвата нова подручја за нова стамбена насеља, која ће се градити на удаљености од око 2 километра од предложене депоније, што би угрозило даљи развој овог стамбеног насеља.

„Неприхватљиво је и илузорно гајити туристичке (оправдане) наде у развој општине Гроцка“, закључује новинар, „а имати у центру таквог туристичког подухвата – сметлиште“!

Дакле, 44 године постоји еколошки проблем, који ниједна претходна власт, до садашње, није ни покушала да реши. За 44 године мало је или готово ништа урађено на развоју туризма општине Гроцка, која је могла имати једну од најлепше уређених обала, с обзиром на чињеницу да су још стари Римљани имали луку у Ритопеку! Један од крунских апсурда је да је раздаљина, по ваздушној линији, само 3 километра, између депоније и Археолошког налазишта у Винчи, где се налазе крунски докази о постојању винчанске културе која је дужа од осам миленијума!

Мудро и трајно решење градских власти Београда да се проблем винчанске депоније заувек реши, с бодрошћу и великим надама посебно надахњује локалну самоуправу општине Гроцка, која има већ детаљно разрађен план и низ саветовања, која ће покренути  промоцију туристичких потенцијала Гроцке.

гроцка.рс

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR