Srbija je generalno bezbedno mesto za posetu. Meštani su neverovatno ljubazni i predusretljivi u slučaju da vam je potrebna bilo kakva pomoć, piše Wikitravel o nama. Evo još nekih zanimljivih saveta strancima koji putuju u Srbiju.
Ako vam je potrebna bilo kakva pomoć, da stignete negde, nešto kupite… najbolje je da pitate mlađu osobu jer su veće šanse da govori engleski.
Međutim, uvek treba da budete svesni džeparoša, uglavnom u javnom transportu. Pljačke na ulici, ubistva ili napadi su veoma retke pojave, čak i u mračnim delovima grada. Organizovani kriminal postoji, a turista nisu meta.
Paziti na vozače – mogu biti veoma nepristojni prema pešacima i biciklistima. Takođe, široko je rasprostranjena netolerancija prema homoseksualcima.
Srbi su veoma prijateljski, ljubazan i gostoljubivi ljudi, naročito u južnim delovima zemlje.
Kada ste pozvani u srpsku dom, donesite neki poklon prilikom prve posete. Cveće, čokolada, neko alkoholno piće ili nešto iz zemlje iz koje dolazite. Ako nosite cveće znajte da je paran broj cvetova samo za sahrane. Tokom posete ne tražite ništa jer će vas sigurno sami ponuditi i hranom i pićem.
Pazi, rakija!
Kada nazdravljate u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, gledajte druge osobe u oči. Možda ćete popiti galone alkohola, ali od vas se očekuje da budete trezni. Biti očigledno pijan je znak lošeg ukusa i nedostatak karaktera. Alkoholna pića u Srbiji su veoma jaka. „Rakija“ od šljive sadrži oko 53 odsto. Lepo je da znate da nazdravite na maternjem jeziku domaćina – recite „Živeli!“.
Budući da se mnogi Srbi osećaju nacionalno frustrirani nedavnim istorijskim događajima na Balkanu, najbolje je da izbegnete diskusiju o jugoslovenskim ratovima devedesetih i NATO bombardovanju Srbije. Ako se desi da neko govori o tome, pokušajte da izbegnete bilo kakvo davanje svog mišljenja dok ne procenite stavove vašeg poznanika i ostalih.
Ne spominjite SAD podršku nezavisnosti Kosova. Međutim, ako delite mišljenje većine Srba o tome, mnogi će biti srećni da razgovaraju sa „zapadnjakom“ koji deli njihove stavove.
S druge strane, razgovori o SFRJ i Titu su manje problematični. Većina se tog vremena seća kao stabilnog i mirnog doba, ali je moguće da osetite jak antikomunistički i nacionalistički stav, posebno među mladim ljudima iz pojedinih seoskih regija gde je stara podela na one za i one protiv komunizma, i dalje aktuelna.
Zapamtite, Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali održava odnose sa Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom, Crnom Gorom i Makedonijom. Srbija je pretežno hrišćanska pravoslavna zemlja i veoma je nepristojno da se vređa njena tradicija i religija.
Slično kao i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, Srbi ne vole da se njihova zemlja opisuje kao deo istočne Evrope. Još jedna česta zabluda je da je Srbija deo sovjetskog bloka, ali su u Srbiji Rusi uvek bili prijateljski i bratski narod.
Pazi, mina!
Nakon jugoslovenskih ratova devedesetih godina, ostale su neke neeksplodirane bombe, ali van velikih gradova. Zato pazite – van grada ne idite stazama koje nisu obeležene, a ako pronađete sumnjivi objekat koji podseća na bombu ili minu, ne diraj te ga i odmah pozovite policiju.
Ne pokazujte prstom na druge osobe, to je nepristojno.
Mladi ljudi su, kao i svuda u svetu, veoma otvoreni za strance, ali starije generacije (preko 65 godina) i dalje su prilično konzervativne.
Reč „molim“ je ključ za ljubazan razgovor na srpskom jeziku. To praktično znači “molim vas“, ali i odgovor na hvala, umesto pardon ili pitanje – Šta. Kao, na primer, “bitte“ na nemačkom.
Kao i većina evropskih jezika, i srpski ima formalno i neformalno obraćnje. Koristite formalno “vi“ kada razgovarate sa starijim ljudi. Lična imena se uglvanom ne upotrebljavaju, osim među prijateljima ili rođacima.
Tako o nama piše Wikitravel i navodi šta treba jesti u Srbiji: ćevape, proju, kajmak, ajvar, ginabicu, punjene paprike, pasulj… a osim Beograda, treba posetiti Zrenjanin, Novi Sad, Suboticu, Zlatibor i svakako, manastire.
Izvor: Mondo/Press
