Grocka Info je razgovarao sa Katarinom Jelisavčić, koordinatorom za poljoprivredu Liberalno demokratske partije.
-
Kakvo je stanje u poljoprivredi danas?
Trenutno stanje u poljoprivredi je izuzetno loše. Ono se pogoršava poslednjih nekoliko godina. Najveći krivac za to je nepostojanje dugoročne strategije razvoja poljoprivrede. Poljoprivreda nam je nerazvijena, posedi usitnjeni, mehanizacija zastarela, subvencije uslovljene i izuzetno loše raspoređene, navodnjavanje skoro da i ne postoji.
-
Da li su sadašnji paketi mera dovoljni za razvoj sela?
Sadašnji paketi mera nisu dovoljni. Osim toga, veliki problem predstavlja to što nisu precizno definisane,te se kao takvi ne sprovode. Dostupni su samo privilegovanim pojedincima, te se oni i ne mogu posmatrati kao razvojni za selo nego za pojedince.
-
Kako mlade vratiti na selo?
Selo nije samo poljoprivreda. Potrebno je popraviti kvalitet života na selu. Neophodno je modernizovati poljoprivredu, podsticati udruživanje, povećati nivo stručnosti, a sve to zarad podizanja životnog standarda stanovništva na selu. Samo tako je moguće vratiti mlade na selo!
-
Beograd ima dosta sela čiji se stanovnici bave poljoprivredom, da li ih Grad pomaže i da li je to dovoljno?
Grad bi pomagao poljoprivrednike Beograda više, ali oni moraju da ispune određene standarde u vidu registrovanja svojih gazdinstava.
-
Kako komentarišete stanje u PKB voćarskim plantažama Boleč?
Što se tice Voćarske plantaže boleč, gradske vlasti ne odustaju od ostvarivanja jedinstvenog javnog preduzeća, tako da gradske vlasti nastoje da spreči prodaju. PKB je mačka u džaku za Beograd i samo Đilas zna prave razloge što je učinio sve da ovaj gubitaš pređe u vlasništvo grada Beograda. Ovim potezom su samu ideju o tržišnoj ekonomiji doveli u pitanje. Isto tako naum da se PKB-u pripoji još dugova, ovaj put kroz pripajanje “Voćarskih plantaža” Boleč, jasan je samo gradonačelniku Beograda. On izgleda veruje da se svi problemi rešavaju dodatnim zaduživanjem prestonice i njenih građana.
-
Kako napraviti sistem u kojem bi poljoprivredni proizvođači bili zaštićeni od monopola otkupljivača voća?
Podizanjem konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, udruživanjem proizvođača I zajedničkim plasmanom proizvoda. Takođe je neophodna izgradnja veletržnica, kako bi se veliki trgovinski lanci snabdevali u njima umesto što to čine u susednim zemljama. Potrebno je obezbediti veću količinu proizvoda istog kvaliteta. Većina evropskih gradova je sebi obezbedila većinsko vlasništvo nad veletržnicama. Cilj im je bio da objedine kompletnu ponudu poljoprivrednih proizvoda, pruže veliki izbor i dobar kvalitet, izbegnu dogovaranje cena i monopole.
-
Sistem protivgradne zaštite je zakazo i unistio sve useve u Boleču, Ritopeku i Zaklopači a delimično u Vrčinu i Grockoj. Kako to unaprediti?
U EU, efikasnost protivgradne zaštite je oko 50%,dok je kod nas 20%. Nedostatak raketa, loša komunikacija sa susednim zemljama, mali procenat osiguranih poljoprivrednih površina, slaba zastupljenost protivgradnih mreža, osnovni su razlozi slabe efikasnosti. Prva dva direktno zavise od države, dok osiguranje I protivgradne mreže zavise indirektno. Poljoprivrednici su finansijski iscrpljeni I velika većina nema sredstava za ovakav način smanjenja rizika od grada. Neophodno je stimulisati ovakve vidove zaštite,poboljšati komunikaciju sa susedima I nabaviti dovoljan broj protivgradnih raketa.
-
Da li osiguranje od ovakvih nepogoda pomaže poljoprivrednicima?
Osiguranje pomaže I u uređenim zemljama to se podrazumeva. Nažalost zbog pogrešno vođene agrarne politike I stalnih promena, poljoprivreda je dovedena ispod praga egzistencije, te je ovakav vid ulaganja od strane poljoprivrednih proizvođača nemoguć.
-
Iako živimo pored Dunava i imamo dosta potencijala u podzemnim vodama ne postoje sistemi za navodjnjavanje? Da li je to zaista veliki i nerešiv problem?
Sobzirom da se u Srbiji navodnjava manje od 2% poljoprivrednih površina i da se nalazimo na dnu evropske lestvice, ovaj problem je izuzetno veliki. Neophodno je povećati površine koje se navodnjavaju kako bi naši poljoprivrednici postali konkurentniji i ostvarivali stabilnije prihode.Neophodna je finansijska pomoć države kako bi se povećale navodnjavane površine
-
Kakva je politika LDP prema razvoju poljoprivrede?
Politika LDP-a prema razvoju poljoprivrede je jasna I precizna. Naši poljoprivrednici nisu manje sposobni od svojih zapadnih kolega – oni samo nemaju normalnu državnu politiku koja će ojačati umesto što uništava velike potencijale naše poljoprivrede.Ako govorimo o pojedinačnim problemima, onda ne možemo nigde stići, jer nijedna zemlja koja ima efikasan agrar nema 40% stanovništva na selu. Preduslov za realizaciju ovog ambicioznog ali ostvarivog plana je dogovor koji treba vlast da inicira, ali koji nijedna vlada i vlast ne može da nametne. Sve prethodne agrarne politike su bile izraz volje jedne koalicije. To su efekti agrarne politike. Oko 70% sredstava koja su po osnovu subvencija dodeljena poljoprivrednicima su zloupotrebljena. To govori o anomaliji načina na koji se sada subvencije sprovode. Oni koji na selu proizvode i rade ubrzano propadaju, između ostalog i zbog toga što ih država primorava da i sredstva koja dobijaju kao podsticaj za tehnološke inovacije, moraju da koriste za pokrivanje tekućih troškova i prostu reprodukciju gazdinstva.
-
Ukrupnjavanje poseda i uspostavljanje jasnog reda u korišćenju ili dodeljivanju u zakup zemljišta.
-
Definisanje plana koji će biti dugoročan i obavezivati svaku buduću Vladu.
-
Afirmacija i modernizacija zadružnog vlasništva i upravljanja poljoprivredom i agrotrgovinom.
-
Uvođenje nulte stope PDV na osnovnu hranu, do momenta nastupanja obaveze prihvatanja ograničenja poreskih oslobođenja Evropske unije.
-
Kontrolisanje i usmeravanje trgovačkih marži na mleko, mlečne proizvode, hleb i druge osnovne namirnice na nivou od 7 do 8 odsto, kao u nekim susednim državama, sve do uspostavljanja pune konkurencije u sektoru maloprodaje i trgovinskih lanaca.
-
Veća subvencija i lakši pristup tržištu za seljake koji se odluče za međusobno udruživanje (klastere).
-
Sertifikacija poljoprivrednih proizvoda. Bez prateće dokumentacije koja potvrđuje ispravnost proizvoda (HACCP standard za prerađene proizvode i GLOBAL GAP za sveže) nije moguće izvesti poljoprivredni proizvod u EU, a to je sve češće uslov ili prednost i pri izvozu u Rusiju i zemlje CEFTA.
-
Uređenje katastra poljoprivrednog zemljišta, uređena evidencija i laka procedura dobijanja dokumenata za kreditiranje trgovine poljoprivrednim zemljištem.
-
Hitno priznavanje evropske sortne liste i uspostavljanje sistema akreditovanih laboratorija.
-
Razvoj i izgradnja energetskih kapaciteta u seoskim delovima Srbije koji imaju prirodni potencijal za takvu proizvodnju (planinske reke i vodotokovi, područja u kojima postoji energija vetra).
