Restoran u Grockoj koji je u staroj Jugoslaviji bio stecište elite i stranih delegacija, od iduće godine, posle višegodišnje pauze, ponovo će biti otvoren
Predstavnica diplomatskog kora jedne skandinavske zemlje na službovanju u Titovoj Jugoslaviji venčala se u gročanskom restoranu „Vinogradi“. Nedugo pošto je od gospođice „avanzovala“ u status gospođe, premeštena je u drugu zemlju. Kada ju je oko 2000. godine put ponovo naneo u Grocku, doživela je šok. Umesto odmarališta u koje su navraćali elita bivše „Juge“ i delegacije iz inostranstva, na Ciganskom brdu iznad gročanske obale Dunava dočekala ju je poharana ruina. Iz njega je odneto sve što je bilo moguće odneti, a na mestu obližnjeg vinograda izdžigljao je korov.
Ako dotična gospođa dođe iduće godine opet će doživeti šok, ali pozitivan. Moći će da popije piće u restoranu u kojem je pre neku deceniju rekla sudbonosno „da“. Jer, u 2013, čuveni restoran će, posle višegodišnje pauze, ponovo biti otvoren. Tako će biti nastavljena tradicija u čijim su najsvetlijim danima – za vreme SFRJ – kroz „Vinograde“ prodefilovale hiljade političara, ambasadora, umetnika, privrednika, stranih zvaničnika i zvanica koji su dolazili u bivšu domovinu… Te dane pamti Krsta Crnčević, živa legenda beogradskog i srpskog ugostiteljstva. Jedna od stavki u prebogatoj kafedžijskoj biografiji ovog sedamdeset sedmogodišnjaka je i gazdovanje „Vinogradima“.
– Goste su na ulazu „pozdravljali“ stihovi narodne poezije prevedeni na nekoliko jezika. U restoranu je radio enolog, a postojala je i vinska karta sa precizno navedenim osobinama svakog vina: godinom berbe, starosti, jačinom… Bilo je to vrhunsko mesto – seća se Crnčević.
O tome svedoči i lista gostiju. Počev od Tita, preko Sofije Loren, sve do „nezvaničnog“ samita nesvrstanih, održanog u „Vinogradima“ odmah posle onog „zvaničnog“ u Beogradu. Za stolovima gročanskog restorana „integrisali“ su se šefovi država Evropske zajednice, „aterirali“ su svetski poznati kosmonauti, a dolazili su, razume se, i lokalni meštani u restoran udaljen od centra Grocke 500 metara, a od beogradskog jezgra 25 kilometara.
– Imali smo vrhunske kuvare. Neki od njih su pre Drugog svetskog rata završili kuvarske škole u Francuskoj, na koje ih je kralj Aleksandar Karađorđević slao kao stipendiste. Posle školovanja, služili su na njegovom dvoru – govori Crnčević.
Svakog dana, avionom, iz Splita su stizali sveža riba i plodovi mora, a iz Rusije kavijar.
Devedesetih godina, kao i sve u državi, staju i „Vinogradi“. Zatvaraju se na „neodređeno vreme“. Katanac se zadržao i u „godinama raspleta“, ali i u „postpetooktobarskoj Srbiji“. Sve do prošle godine…
U „zlatno doba“, Gročani su restoran zvali i „Metropol“, jer je bio u sastavu istoimenog hotelskog preduzeća. Kada vaskrsne 2013. godine, biće pod „jurisdikcijom“ privatne firme Nenada Vukovića, četrdeset četvorogodišnjeg žitelja koji je svoj trud i novac uložio u preporod „Vinograda“.
Da su radovi, započeti prošle godine, dobrano odmakli, vidi se čim se namernik popne na Cigansko brdo. Građevina na tri nivoa, podignuta umesto starog, dotrajalog objekta i nešto veća od njega, spolja se privodi kraju, potom će krenuti preuređenje enterijera, a pored, na hektaru zemlje, zelene se mladi vinogradi.
– Zasadićemo još jedan hektar vinove loze. Prostor će imati 750 kvadrata u kojima će biti restoran sa terasom za 200 gostiju, vinski i rakijski podrum, degustaciona sala, svečana sala za 150 zvanica, parking… Posla će biti za 20 radnika – objašnjava Vuković i obećava da će, u duhu starih „Vinograda“, na jelovniku biti nacionalna kuhinja.
Biće to prvi noviji turistički objekat koji će, zbog siromašne ponude i nebrige nadležnih za Grocku koja je nebrušeni turistički dragulj, s pravom steći epitet „kapitalne investicije“.
———————————————-
Nil Armstrong „aterirao“ u kafanu
Nedavno preminuli Nil Armstrong, kosmonaut koji je uzleteo na Mesec, za vreme posete Jugoslaviji takođe je „aterirao“ u „Vinograde“. Sa vidikovca pored restorana, odakle pogled puca na Dunav, velelepnu Gročansku adu, konture Smedereva i Pančeva i obrise Vršačkog brega, Armstrong je, kaže legenda, rekao da je prizor lepši nego na Mesecu…
Politika.rs – Dimitrije Bukvić
