Tetoviranje i bodi pirsing postaju sve moderniji i popularniji među mladima, toliko da čak roditelji svojoj maloletnoj deci obećavaju tetovažu kao nagradu za dobre ocene. Međutim, pita li se iko šta se u stvari ubrizgava pod kožu i koje su moguće zdravstvene komplikacije.
Ni osoba koja tetovira, ni ona koja se tetovira nisu svesni toga da boja koja se koristi prilikom tetoviranja uglavnom nije namenjena ubrizgavanju pod kožu i da može izazvati različite posledice po ljudski organizam.
Većina država u svetu ne postavlja pitanje šta se tačno nalazi u bojama koje se koriste za tetoviranje.
Švajcarska vlada je 2009. godine testirala supstance koje se nalaze u pigmentima za tetoviranje. Rezultat istraživanja je bio razlog da se pojedine materije u potpunosti zabrane. I Ministarstvo zdravlja Nemačke je od sto dvadeset pet sastojaka za boju čak polovinu povuklo iz upotrebe zbog opasnosti po zdravlje. Naime, radilo se uglavnom o kancerogenim sredstvima koja su hemičari pronašli u sastojcima.
Još se ne zna kako pigmenti korišćeni prilikom tetoviranja utiču na organizam, ali ono što se zna je da jedan deo boje prilikom tetoviranja pređe na susedne limfne čvorove i menja i njihovu boju. U svakom slučaju treba uzeti u obzir da je crna boja, koja se najčešće koristi, sadrži i pigment namenjen korišćenju u automobilskoj industriji ili u proizvodnji boje za printere. U stručnim časopisima lekari sve češće spominju tumore nastale usred tetovaža.
Volfgang Beumler, hemičar sa Univerziteta u Regenzburgu u Nemačkoj, ispitao je više od tri hiljade petsto tetoviranih osoba. Većina ih se požalila na razne promene na koži posle tetoviranja. Upadljivom mu se činila činjenica da se jedna od sto osoba požalila na pojavu gnoja ispod kože posle tetoviranja, što ukazuje na upalu zbog neodgovarajućih higijenskih uslova prilikom tetoviranja. Pojava plikova i crvenilo na koži su uobičajeni ukoliko se koža normalizuje za četiri sedmice. Sedam do osam posto ispitanika se žalilo na razne pojave na koži i posle tog perioda. Pozitivno je to što je 94 posto ispitanika prošlo bez upadljivih komplikacija.
Pet posto tetoviranih se odluči da ukloni tetovažu, a razlozi su i predrasude prema tetoviranim osobama čija je tetovaža često vidljiva na vratu ili nekom drugom mestu, a i odbijanje tetoviranih osoba prilikom prijavljivanja za posao.
Ne treba prenebregnuti ni činjenicu da postupak uklanjanja tetovaže nije nimalo jednostavan. One se uklanjaju laserom, pri čemu se u četiri do deset seansi pojedine tačke zagrevaju na temperaturi od nekoliko stotina stepeni i razbijaju u male bezbojne molekule. Ovi sastavni delovi za kožu, nažalost, mogu biti i štetniji od prethodnog pigmenta, te često ostaju vidljivi u obliku alergije ili ožiljka.
PREDOSTROŽNOST – TETOVIRANJE
Proces tetoviranja je u stvari unošenje pigmenta određene granulacije u kožu. Dubina plasiranja pigmenta može biti različita, ali u proseku iznosi dva milimetra. Dimenzije pigmentnih granula se razlikuju i mogu biti od 0.1 – 10 mikrona.
Na koži oko tetovaže mogu se stvoriti granulomi, posebno ako se koristi crveni pigment, ili pak mogu nastati takozvani keloidni ožiljci kod osoba čija je koža tome sklona. Kod nekih osoba, čak i više godina posle tetoviranja, mogu se javiti alergijske reakcije – crvenilo, peckanjo i svrab na mestu tetovaže.
Najmanje što možete da uradite da zaštitite svoje zdravlje je da tetovažu uradite isključivo u licenciranom studiju u kojem rade stručno osposobljene osobe, uz pridržavanje svih higijenskih mera: igla koja se koristi mora biti izvađena iz zapečaćenog pakovanja, jednako kao i pigmenti i ostali pribor, sva oprema dezinfikovana, a osoba koja radi tetovažu mora da stavi nove rukavice i da ima masku na licu. A kako biste smanjili mogućnost komplikacija, pridržavajte se uputstava o nezi posle izrade tetovaže. Najvažnije je da pre nego što se upustite u celi postupak, nekoliko puta dobro razmislite kako se u budućnosti ne biste kajali zbog trenutačnog hira.
PIRSING – OPREZ
Iako je postupak pirsinga vrlo jednostavan i traje samo desetak minuta, može da prouzrokuje neugodne komplikacije, ali i da donese neki vrlo ozbiljan rizik poput infekcije hepatitisom C ili B, tetanusom, HIV-om i drugim bolestima koje se prenose preko krvi. Uvek su moguće i alergijske reakcije, kao i nastanak ispupčenih keloidnih ožiljaka ili infekcija koje se manifestuju crvenilom, otokom i bolom kože. Posebno su opasne infekcije u hrskavici gornjeg dela ušne školjke, jer u tom području nema krvnih žila pa lekovi ne mogu da dopru do mesta infekcije.
