Šokantno! Posle Isusa i Aleksandra Velikog, kao i Konstantina koji su (dokazano je već davnim davno) bili Srbi, najnoviji dokazi govore u prilog da je srBski narod vaistinu najstariji: Kolumnista saznaje da je i Buda bio Srbin!
Buda je rođen u staroj srBskoj zemlji koju danas nazivamo Nepal.
Nepal je stara srBska reč za zemlju u kojoj je teško zapaliti ili založiti vatru zbog jakih vetrova koji duvaju u toj zemlji. Reč Ne-Pal potiče od stare srBske reči „paliti“). Postoji i tumačenje da je to zemlja koja Nije-Sa-Pala, ali mislimo da je ovo potonje neutemeljeno u srBskom jezikoslovlju.
Buda (izvorno Budimir) je, dakle, rođen pod obroncima Himalaja.
I to je, naravno, stara srBska reč koja izvorno glasi Ima-Lavi: Ima – od glagola „imati“ i Lavi – skraćeno, konvencionalno „snežne lavine“. Naime, usled deranja, autohtonog srBskog načina komunikacije po brdima i planinama, dolazilo je do čestih snežnih lavina pa otuda izvedenica Imalavi, koja kasnije dobija oblik Himalaji.
Vratimo se Budi: dakle, na dvoru poznatog srBskog kneza Sudodana (staro srBsko ime za onoga kom je vlast sudom dana), mali dečak dobi ime Sidarta. Po rođenju deteta dolaziše svi veliki vidovnjaci i astrolozi onog vremena da proreknu sudbinu malog princa, i prorekoše mu veliku budućnost, rekoše oni da će mali princ postati ili veliki car ili veliki sveštenik, dete koje ima veliki „Dar“ od Boga, pa dobi ime Sidarta (Odnosno Sindar, Sin koji ima Dar, kasnije se pominje kao Sidarta, ali za nas će uvek bit Sindar).
SinDar je uživao u svim blagodetima onog sveta i bio zaštićen od spoljašnjeg sveta. Poznato je da je imao crne loknice (autohtona srBska frizura onog vremena) koje je terao na desnu stranu, što je bilo specifično samo za srBska plemena tog podneblja. Ipak SinDar se oteo očevoj kontroli i otišao u beli svet da vidi kako to obični ljudi žive. I bi zaprepašćen onim što je video i čuo, te je počeo da posti ili ti, da se uzdržava od hrane. Posle 40 dana, na ivici smrti, izgladneli SinDar ugleda starca koji jede s osmehom na licu, a ovaj bi milostiv i nahrani izgladnelog SinDara obilno. Kada je mladić došao sebi upita starca koja je to hrana, a ovaj mu odgovori:
„Sarma sine, Sarma“!
Kasnije se SinDar navukao kako na sarmu tako i na ražnjiće, ćevape, pečenje i ostalu autohtonu srBsku hranu, a posle dobrog obroka zapadao u trans, duševni mir nazvan “nirvana“ (Ni Vana odnosno Nema Vana („spolja“), je stanje čoveka koji je potpuno predan unutrašnjem duševnom miru, odnosno varenju ćevapa i sarme, čoveka koga spoljašnji svet ne zanima).
SinDar posta poznat isprva kao Budimir, odnosno onaj koji budi mir, a potom, od milošte – kao Buda odnosno onaj koji „budi“ Boga u sebi, unošenjem ćevapa i sarme naravno.
Postoji još mnoštvo nepobitnih dokaza o tome da je Buda bio Srbin, ali ipak pre nego što se sve iznese na svetlost dana treba da se odrade još neka istraživanja, tvrdi istoričar i arheolog prof. dr Nemanja Milenković sa SrBskog Univeriziteta u Kradmanduu, Napal.
