Partneri, češće partnerke, žale se na manjak poljubaca i ljubljenja u vezi. Neretko se dešava da i oni koji su u braku imaju primedbe na učestalost poljubaca svog partnera. Ova vrsta kontakta između dvoje ljudi često se previdi kao važan segment intimnosti, iako predstavlja jedan od najerotičnijih trenutaka i elemenata tokom seksa.
Naime, u literaturi koja se bavi seksologijom ljubljenje ne zauzima značajno mesto jer mu se pripisuje konotacija neerotskog značenja, recimo poljubac u obraz kao simbol pozdravljanja dvoje ljudi, zatim ljubljenje dece kao odraz brižnosti, ljubljenje u ruku kao znak poštovanja itd.
Pesnički, poljubac je „spajanje dveju duša“. Međutim, pri spajanju istih mnogi „produbljuju“ to spajanje pa se poljubac pretvara u tzv. francuski.
Drevni spisi beleže podatke o ljubljenju Evropljanja, mada je ono bilo ređa pojava pre 2000 godina nego danas. Evropljani su kulturu ljubljenja preneli domorodačkim narodima Australije, Tahitija i nekim oblastima Afrike. Većina kultura pridaje značaj poljupcu, iako ima i onih gde se poljubac u javnosti smatra nepristojnim , kao kod azijskih naroda.
Čin ljubljenja je prava misterija. Pored čoveka, jedino se šimpanze ljube da bi ostvarile neki kontakt. Evolucija poljupca se različito objašnjava. Neki naučnici tvrde da potiče od sisara zbog načina hranjenja mladunčadi, dok drugi evoluiranje pripisuju potrebi za približavanje noseva, kako bi se što bolje osetili feromoni koji imaju veliku ulogu kod privlačnosti i vezivanja.
Ono što je bitno istaći jeste da se tokom ljubljenja povećava nivo neurotransmitera serotonina, dopamina, endofina, koji utiču na poboljšanje raspoloženja i povećanje seksualne želje. Takođe, ljubljenje povećava nivo oksitocina koji je odgovoran za osećaj bliskosti i smanjenje kortizola – hormona koji uzrokuje stres. Na taj način, smanjuju se anksioznost i krvni pritisak.
Kod mnogih ljudi, ljubljenje je test kompatibilnosti sa potencijalnim partnerom, pa se često dešava da se zbog „lošeg“ poljupca ovaj odnos prekine na samom početku. Ovim reakcijama su sklonije pripadnice lepšeg pola. Istraživanja pokazuju da su muškarci ti koji češće počinju prvi poljubac sa jezikom, pa ako su dovoljno nespretni, eto problema! Razlog toga je jasan, ali osim namere pljuvačka je ta koja pojačava nagon za takvim činom jer sadrži tragove testosterona, što navodi muški pol da krene u ofanzivu.
I da ponovimo, ljubljenju veći značaj pridaju žene i to pre, tokom i posle seksa. Zašto je to tako još uvek ne postoje precizna objašnjenja, sem da su pripadnice lepšeg pola senzualnije, pa poljupcem žele da prodube ne samo kontakt već i povezanost između njih i partnera.
Pošto je zaključak takav kakav jeste, na dragim damama je da na suptilan način ukažu svojim partnerima koliko su im poljupci važni i da doprinose većoj bliskosti, a kada ih uvedu u njihove misterije, ništa im drugo ne preostaje već da se prepuste i uživaju u čarima „stapanju dveju duša“.
