Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić predstavili su danas u Starom dvoru rezultate rada ove gradske vlasti u poslednjih godinu dana od početka drugog mandata. Kad su im Beograđani ukazali poverenje da u još jednom mandatu vode ovaj grad, tada je i najavljeno da će im među prioritetima biti dalji razvoj infrastrukture, izgradnja još jednog mosta, ulaganje u poljoprivredu, oživljavanje privrede, nastavak izgradnje vrtića i škola, kao i briga o socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva.
Aleksandar Antić je istakao da cilj današnje prezentacije nije da se hvale postignutim rezultatima, već da se podvuče crta nakon godinu dana rada.
– Moja lična ocena je da smo radili dobro, uzimajući u obzir i finansijske i političke uslove u kojima funkcionišemo, a sigurno je da smo mogli više i bolje i tome uvek težimo. U prethodnih godinu dana gradski parlament je održao devet sednica, doneo 169 „gradskih zakona”, 19 novih planova detaljne regulacije, odluke o izradi desetine novih planova detaljne regulacije, više stotina pojedinačnih rešenja i akata koji utiču na svakodnevni život Beograđana. Očekujem da ćemo u narednom periodu sa još većom energijom usvajati planove na teritoriji celog grada Beograda, za šta je potrebno da usvojimo i Plan generalne regulacije. Optimista sam da ćemo u najskorije vreme sa predstavnicima Ministarstva građevine usaglasiti sva sporna pitanja i da će Beograđani dobiti novi generalni plan, koji predstavlja osnov za usvajanje svih ostalih planova. Pokrivenost čitavog grada planskim aktima predstavlja uslov za razvoj našeg grada, uslov za nove investicije i stvaranje novih industrijskih zona i to je nešto na čemu svi zajedno treba da radimo u narednom periodu – rekao je Aleksandar Antić na današnjoj prezentaciji u Starom dvoru.
On je takođe napomenuo da je u proteklih godinu dana, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju, grad nastavio sa snažnom socijalnom politikom, kao što je pomoć najstarijim sugrađanima sa niskim primanjima, besplatan gradski prevoz za starije od 65 godina, kao i nizom pronatalitetnih mera poput pomoći porodiljama i obezbeđivanja punog iznosa plate trudnicama. Među rezultatima ovogodišnjeg rada gradske vlasti značajno je i usvajanje izmena Statuta grada Beograda, koji predstavlja i prvi korak ka daljoj decentralizaciji glavnog grada.
– Usvojene izmene rezultat su polugodišnjeg rada svih odborničkih grupa u Skupštini grada i usvojene su jednoglasno, najširim konsenzusom stranaka i u vlasti i u opoziciji. Ove izmene Statuta predstavljaju važan korak dalje ka decentralizaciji Beograda i stvaranju preduslova da naši sugrađani više učestvuju u lokalnim samoupravama, da na jedan značajniji način definišu prioritete razvoja svog kraja, svog naselja i svoje ulice. Ipak, za jednu ozbiljnu decentralizaciju potrebno je i usvajanje određenih zakona na republičkom nivou, koji će omogućiti da grad Beograd ima veće izvorne nadležnosti, koje može da podeli sa svojim gradskim opštinama u interesu svih građana – zaključio je predsednik Skupštine grada.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas na početku obraćanja zahvalio je svima koji danas čine gradsku vlast, članovima Veća, sekretarima i svima ostalima koji danas rade u gradu Beogradu, a njih ima preko 52.000, i koji svakodnevnim radom omogućavaju da ovaj grad i u vreme krize i svih problema koje imamo funkcioniše na zadovoljavajući način. Gradonačelnik je zahvalio i koalicionim partnerima iz Socijalističke partije Srbije, PUPS-a, Jedinstvene Srbije, Socijaldemokratske partije Srbije, kao i saradnicima iz Demokratske stranke što su uspeli da sve probleme u proteklom periodu reše dogovorom.
– Moja zahvalnost upućena je i predsedniku Skupštine na zaista aktivnom radu gradskog parlamenta i broju sednica koji je jedan od najvećih u istoriji grada, kao i svim odbornicima na učestvovanju, radu i sugestijama, počev od donošenja Statuta pa sve do uređenja kuće Vojvode Stepe Stepanovića na Voždovcu, koje je poteklo od jedne odbornice Srpske napredne stranke. Verujem da, ako i dalje budemo imali takav pristup u radu, možemo da učinimo dosta za grad, boreći se na nekim izborima za glasove građana na osnovu toga šta smo radili i šta predlažemo za ubuduće – rekao je gradonačelnik Đilas.
Govoreći o rezultatima u proteklih godinu dana, Đilas je ukazao na četiri novootvorena obdaništa, što za prethodnih pet godina dostiže brojku više od 40 novih objekata u sistemu zaštite najmlađih Beograđana.
– Dva smo kompletno renovirali, a gradimo još dva obdaništa koja će biti gotova tokom ove godine. U naša odbaništa ide 65.000 dece, i to je broj istovetan broju stanovnika u velikim gradovima Srbije, stoga našu zahvalnost dugujemo onima koji brinu o našoj deci u tim ustanovama. Da bi obdaništa funkcionisala, mi iz gradskog budžeta izdvajamo skoro 10 milijardi dinara, što je 15 odsto našeg budžeta, kako bi roditelji u ovim teškim ekonomskim vremenima mogli da povere svoju decu na čuvanje, a da sredstva koja treba da izdvoje ne budu takva da onemogućavaju njihov normalan život. Brigu o najmlađima smo pokazali i kroz izgradnju nove škole „Milena Pavlović Barili” u Višnjičkoj banji, rekonstruisali smo i dogradili još dve škole, postavili više od 120.000 ormarića, kojim je omogućeno da naša deca više ne moraju da nose teške torbe. Ove godine smo organizovali i pripremnu nastavu za polaganje prijemnog iz matematike, preko 1.500 se prijavilo i verujemo da će im to bar malo ublažiti tremu i neizvesnost koju svi, i roditelji i deca, osećaju pred polaganje – kazao je gradonačelnik Đilas.
Realizacija socijalnih mera nastavljena je u meri i granicama mogućeg, s obzirom na krizu i manjak sredstava u budžetu.
– Izgradili smo Dom zdravlja u Surčinu, koji treba da bude otvoren u narednim mesecima, uloženo je dosta sredstava u nabavku opreme za zdravstvene ustanove, kako gradske tako i za Klinički centar Srbije, koji nije u našoj izvornoj nadležnosti, ali u kome se leči najveći broj Beograđana. Uspeli smo da zaposlimo 170 mladih ljudi na određeno vreme očekujući da neki od njih, na konkursima, dobiju i stalan posao u zdravstvenim ustanovama, ponosni smo na konkurs koji smo za njih napravili i gde je bio ocenjivan svaki njihov uspeh na fakultetu, godine studiranja, pa čak i test znanja, i na koji nismo dobili ni jednu jedinu primedbu. Podelili smo 18.000 bebi paketa u ovoj godini, ukupno 52.000, od dana kada samo započeli, a 11.500 trudnica dobilo je razliku od 35 odsto do pune plate, u okviru politike započete pre nekoliko godina, a koju ćemo nastaviti i u budućnosti. U okviru te politike, 5.000 nezaposlenih porodilja dobilo je takođe finansijsku pomoć grada – rekao je Đilas.
Gradonačelnik je istakao da je izgrađeno 309 stanova za najugroženije porodice, 40 stanova za izbegla i raseljena lica i najavio izgradnju još jednog stambenog objekta sa 20 stanova kako bi kolektivni centri na teritoriji Beograda postali prošlost.
– Uspeli smo da završimo i deset zgrada sa 853 socijalno neprofitna stana, najviše u Novom Beogradu. Socijalna politika je nešto na šta smo mi u gradu najponosniji, novčanu pomoć danas dobija i skoro 140.000 penzionera, i to je ozbiljna akcija koja je potekla od Milana Krkobabića u vreme kada je bio zamenik gradonačelnika. Mi smo nastavili sa njenom realizacijom, a veliki broj stanovnika Beograda koristi i druge oblike pomoći, obezbeđuje se prevoz za invalide, decu, ishrana u narodnim kuhinjama za 13.000 ljudi i druge mere. Trudimo se da održimo i projekte nevladinih organizacija, poput Svratišta, da bi ta deca mogla da imaju mesto gde u svako doba mogu da nađu potrebnu zaštitu – istakao je Dragan Đilas.
Od infrastrukturnih objekata gradonačelnik je ukazao na značaj izgrađene petlje na Pančevačkom mostu koja je potpuno eliminisala gužve u tom delu grada.
– Pored toga, završavamo i pristupne saobraćajnice na Mostu preko Ade, a koje će biti gotove do kraja godine, i petlja „Radnička” i petlja „Jurija Gagarina”, intenzivno se radi na mostu Zemun–Borča i njegovim pristupnim saobraćajnicama u dužini od preko 20 kilometara. Kada se taj projekat završi krajem sledeće godine, to će značiti potpuno izmeštanje saobraćaja iz centra grada i izmeštanje autobuske stanice iz Karađorđeve ulice. Napravljeno je i sedam kilometara tunela za Interceptor, kako bi otpadne vode Beograda mogle da se odvedu na jedno mesto i prerade u fabrici – kaže gradonačelnik.
Velika pažnja posvećena je i naseljima na obodu, pa će tako Stepojevac dobiti vodu, izgrađeno je mnogo kilometara puta, sarađuje se sa opštinama da ljudi u udaljenijim delovima imaju isti standard življenja kao i oni u centru.
– Kada smo počeli sa projektima u oblasti poljoprivrede mnogi su bili skeptični. Ušli smo u PKB i od nekadašnjeg giganta napravili ponovo ozbiljno preduzeće koje posluje profitabilno i bez ikakavih subvencija od grada. Ono danas ima 2.000 zaposlenih, profesionalni menadžment i taj primer može da se danas primeni bilo gde u Srbiji. Uloženo je u nove farme, povećanje sistema navodnjavanja, prinose, opremu i sve što je neophodno da taj sistem danas izgleda onako kako treba. Juče smo Aleksandar Antić i ja otvorili sistem za navodnjavanje u Grockoj za 600 hektara i potencijalom za još 1.600 hektara, uložili smo u taj projekat oko šest miliona evra, ali smo prvi put u istoriji učinili to da dunavska voda ne prođe tek tako pored nas, već da je sa visokih kota usmerimo ka poljoprivrednicima ovog kraja, da povećaju prinose, kvalitet i dobit – ukazao je Đilas.
U oblasti gradskog prevoza Đilas je naglasio da je nabavljeno 20 novih minibusa i 32 nova autobusa, u toku su razgovori sa „Ikarbusom” i „FAP”-om oko zajedničkog proizvoda, solo autobusa na gasni pogon, i potpisan je ugovor za 200 novih zglobnih autobusa.
– Kroz rebalans gradskog budžeta obezbedićemo sredstva i za naselje „Stepa Stepanović”, gde će biti neophodno izgraditi ne samo stanove i saobraćajnice već i objekte neophodne za funkcionicanje takvog „malog grada”. Ponudili smo Republičkoj direkciji da zakupimo depandans u koji možemo smestiti prvo obdanište sa kapacitetom od 150 dece i obezbedićemo sredstva za novu školu i još jedno novo obdanište, koje treba da bude gotovo do jeseni sledeće godine. Time ćemo preuzeti obavezu prethodne vlade i ministra, kada je dogovoreno da oni izgrade sve potrebne objekte. I ovim primerom još jednom dokazujemo da se u gradu Beogradu radi operativno i efikasno, verujući da ćemo izlaskom iz ekonomske krize imati budžete koji liče na budžete gradova u regionu, gde jedan Zagreb ima duplo veći budžet od Beograda. Verujem da Beograđani sve o čemu pričamo vide i sami i da će dati svoj doprinos da u našem gradu živimo srećni i zadovoljni, onoliko koliko je to u današnje vreme moguće.
Rezultati prve godine rada gradske vlasti u drugom mandatu
