– Danas je praznik Sveti Simeon Bogoprimac. U vreme cara Ptolomeja Filadelfa, svetitelj Simeon je, kao jedan od znamenite sedamdesetorice, izabran da prevede Bibliju sa hebrejskog na grčki jezik. Radio je savesno svoj posao, ali kada je prevodio Knjigu proroka Isaije zbunio se kod reči „djeva će zatrudnjeti i rodiće sina“ i odlučio da napiše „mlada žena“. U tom trenutku, javio se Simeonu anđeo Božji i objasnio mu da je proročanstvo istinito i da će se u njega uveriti jer, po Božjoj volji, neće umreti dok ne vidi Mesiju rođenog od devojke. Obradovan ovim glasom s neba, pravedni Simeon ostavio je proročanstvo neizmenjeno i zahvalio Bogu što će videti Obećanoga. Kada je Deva sa Mladencem došla u hram jerusalimski, Duh Božji javio je Simeonu srećan događaj. Radosan starac uzeo je Hrista u ruke, a potom zamolio Boga da ga, sada srećnog, otpusti iz ovog života. Ubrzo zatim izdahnuo je sveti Simeon; ovaj pravedni starac smatra se i danas zaštitnikom male dece.
1854. – Premijera „Orfeja“ Franca Lista.
1871. – Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, najveći srpski satiričar, koji je sarkastično i duhovito slikao vlast ogrezlu u korupciju i nasilje, lažno rodoljublje i do servilnosti poslušno građanstvo. Posle završetka Velike škole u Beogradu, bio je nastavnik u Vranju, Pirotu i Leskovcu, a iz službe je otpušten kao protivnik režima Obrenovića. Od 1905. do smrti 1908. bio je šef korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list „Stradija“. Počeo je realističkim pripovetkama iz seoskog života, ali je ubrzo počeo da piše satiru, stvorivši dela univerzalne vrednosti. Dela: satirične pripovetke „Stradija“, „Vođa“, „Danga“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“.
1877. – Rođena je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanani posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kritičari je smatraju klasikom srpske književnosti, a povodom njene smrti 1958. jedan od njih ocenio je da je umro „literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra“. Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. Sarađivala je u svim boljim srpskim i hrvatskim književnim časopisima. Bila je znalac mnogih jezika i izvrstan prevodilac, a naročito je mnogo prevodila sa engleskog. Dela: putopis „Pisma iz Norveške“, roman „Đakon Bogorodičine crkve“, pripovetke „Hronika palanačkog groblja“, „Saputnici“, „Gospa Nola“, eseji „Analitički trenuci i teme“, „Zapisi o mome narodu“, „Mir i nemir“, „Njegošu – knjiga duboke odanosti“, „Govor i jezik – kulturna smotra naroda“.
1933. – U strahu od sve češćih nemačkih pretnji, Jugoslavija, Čehoslovačka i Rumunija reorganizovale su odbrambeni savez Malu Antantu, koja je dobila stalni Savet sastavljen od ministara inostranih poslova. Nemačka okupacija Čehoslovačke u martu 1939. praktično je ugasila savez, koji je saradnjom Jugoslavije i Rumunije još neko vreme životario, ali je sa slomom Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle napada nacističke Nemačke u aprilu 1941, definitivno prestao da postoji.
1940. – Britanski razarači napali su „Altmark“, nemački ratni brod, u jednom norveškom fjordu i oslobodili oko 300 zarobljenih engleskih moranara. Nemci su objavili da su Englezi povredili norvešku neutralnost i izvršili agresivan napad na Norvešku.
1946. – Testiran je prvi helikopter u komercijalne svrhe.
1945. – Prvi put je fotografisan Uranov mesec Miranda.
1959. – Fidel Kastro proglasio je sebe premijerom Kube. Kastro je rođen 1927. godine, a već sa dvadeset godina učestvovao je u pokušaju obaranja diktature Truhilja u Dominikanskoj Republici. Kada se Batista 1952. godine proglasio za kubanskog diktatora, Kastro je digao ustanak u provinciji Orijente, ali je uhapšen i osuđen na 15 godina robije. Već 1955. je pomilovan i sa grupom od 80 demokratskih pristalica osniva Pokret za borbu za politička i socijalna prava kubanskog naroda. Pokret se omasovio u celoj Kubi i vodio borbu portiv Batiste do njegovog beksta iz Kube 1. januara 1959. godine, kada je Kastro preuzeo vlast na celoj teritoriji. Kastro je i danas na vlasti u Kubi, prvoj komunističkoj zemlji u zapadnoj hemisferi.
1961. – Kina je upotrebila svoj prvi nuklearni reaktor.
