Neša Smiljković vozač autobuske linije 308 N, na kraju smene pronašao je novčanik sa 300 evra i dokumentima i vratio ga vlasniku. Pročitajte pismo koje je vlasnik poslao direktoru Laste:
Poštovani,
Verovatno dok otvarate ovaj mail, već unapred očekujete još jednu od brojnih pritužbi ogorčenog naroda, koji se jedino u situacijama kad je neko njihovo pravo ugroženo odlučuju da napišu koji red, kako bi olakšali dušu više nego što, ustvari, očekuju pomoć. Moja priča je ipak malo drugačija…
Nakon prelepog izlaska u grad sa svojom devojkom na Dan zaljubljenih, 14. Februara, ušao sam u autobus gradskog prevoza na liniji 308N. Vec prilično umoran i pospan, platio sam kartu, smestio se u udobno sedište, a da nisam ni osetio da mi je novčanik skliznuo iz džepa. Tek ujutru sam, u očaju, shvatio da sam izgubio novčanik u kome mi se, u tom trenutku činilo, nalazio ceo zivot. Pored novca, 300 evra koje sam sutradan trebao da predam profesoru matematike koji me priprema za prijemni na fakultetu, u novčaniku su mi se nalazila lična karta, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica, bankovne kartice i sve ostalo čije bi mi ponovno izdavanje oduzelo najmanje mesec dana. Odmah sam pozvao sve dispečere u nadi da će mi neko od njih reći da je novčanik pronađen ali uzalud. Kada sam se već pomirio sa sudbinom da od pronalaska nema ništa, zazvonio je telefon. Sa druge strane žice bio je vozač Nenad Smiljković koji mi je javio da je u obilasku vozila na kraju smene pronasao moj novčanik i pitao kako bi mogao da mi ga vrati. Malo je reći da mojoj sreći nije bilo kraja. U roku od par sati ja sam već imao svoj novčanik u rukama u istom stanju kao i kad sam ga i izgubio. Poštenom nalazaču sam, kao i što dolikuje, ponudio novac i druge poklone koje sam unapred pripremio ali on ni pored svog mog insistiranja nije hteo da ih primi. Dotakla me je skromnost ovog čoveka, kome je čist obraz i poštenje vrednije od svega materijalnog. Zbog toga Vam ovo i pišem jer smatram da ovakvi ljudi doprinose očuvanju ugleda vašeg preduzeća i bacaju u senku sve ono loše sto može da se čuje od drugih korisnika gradskog prevoza.
Ovaj dogadjaj, osim izbegnutog materijalnog gubitka, za mene ima jos veće značenje, jer mi vraća veru u ljude i prave vrednosti koje se naše društvo trudi da iskoreni iz nas mladih. Bar ga kontaktirajte licno, pozvacu i redakciju blica! Ne znam na koji nacin vise da mu zahvalim, sve mi se cini premalo!
