Autor: Tanjug
Tri četvrtine Beograđana je zadovoljno ukupnim uslugama domova zdravlja, pri čemu je 30,3 odsto veoma zadovoljno, pokazalo je istraživanje Ministarstva zdravlja i Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Foto: Guliver/Getty/Thinkstock
U Istraživanju zadovoljstva korisnika kvalitetom zdravstvene zaštite u 2013. u Beogradu, 9.320 anketiranih dalo je kvalitetu usluga službi za zdravstvenu zaštitu odraslih, dece i žena prosečnu ocenu 3,92, na skali od 1 do 5.
„Ukoliko se uzmu u obzir svi ispitivani aspekti primarne zdravstvene zaštite, razlika u prosečnoj oceni zadovoljstva korisnika navedenih službi uočljiva je na trećoj decimali“, izjavila je danas Tanjugu dr Katarina Vojvodić, koja je rukovodila istraživanjem u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
Najbolje prosečne ocene dobila je služba za zdravstvenu zaštitu dece (3,96), dok su nešto slabije ocenjene služba za zdravstvenu zaštitu žena (3,92) i odraslih (3,90).
Istraživanje je sprovedeno u svih 16 domova zdravlja i tri zavoda koji delatnost obavljaju na primarnom nivou (Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova i Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Železnice Srbije), primenom upitnika koji je u upotrebi od 2010.
„U odnosu na prethodne tri godine, prosečna ocena zadovoljstva korisnika primarnom zdravstvenom zaštitom u Beogradu se neznatno smanjila (sa 4,0 na 3,92)“, navela je dr Vojvodić.
Najveći porast zadovoljstva uočen je u Domu zdravlja „Zemun“ (sa 3,68 u 2012. na 4,01 u 2013. godini), a najveće smanjenje u Domu zdravlja „Vračar“ (sa 3,81 u 2012. na 3,26 u 2013. godini).
Među trećinom korisnika koji su naveli da su „veoma zadovoljni“, broj veći od proseka za grad je registrovan u domovima zdravlja „Zvezdara“, „Grocka“, „Zemun“, „Palilula“, „Savski venac“, „Sopot“, „Stari grad“ i „Čukarica“.
Kad je u pitanju zadovoljstvo kvalitetom usluga izabranih lekara, gotovo tri četvrtine građana koji su popunili anonimni i dobrovoljni anketni upitnik ocenila je da lekar izdvaja dovoljno vremena za njih. U Domu zdravlja „Grocka“ takvih je bilo čak 92,4 odsto.
Najveći broj ispitanika smatra da su lekari upoznati sa njihovim ranijim problemima i bolestima (72,2 odsto), da odvajaju dovoljno vremena za razgovor (72,4 odsto), pažljivo ih slušaju (78,8 odsto) i daju jasna objašnjenja o bolestima i lekovima koje im preporučuju (78,2 odsto).
Tri četvrtine korisnika su pozitivno ocenile ljubaznost medicinskih sestara, na šalteru i u intervencijama, kao i kompletnost informacija koje od njih dobijaju i saradnju medicinskih sestara i lekara.
Anketa je takođe pokazala da se, posle posete lekaru, 71,5 odsto ispitanika oseća sposobnijim da se bori sa svojim bolestima i zdravstvenim problemima.
Gotovo svaki deseti ispitanik je tokom godine koja je prethodila istraživanju odustao od posete lekaru ili je odložio zbog nedostatka novca (10,7 odsto), češće u službi za zdravstvenu zaštitu odraslih (11,8 odsto).
Među korisnicima koji su zbog nedostatka novca odustali od posete lekaru ili su je odložili najbrojnije su osobe koje svoj materijalni položaj ocenjuju kao veoma loš (23,4 odsto) i nižeg su obrazovnog nivoa (15,8 odsto sa nezavršenom osnovnom školom i 18,4 odsto sa osnovnim obrazovanjem), pokazalo je istraživanje.
