BEOGRAD – Pred univerzitetskim ustanovama ozbiljan je izazov kako da u uslovima prodiranja takozvanog građanskog novinarstva na društvenim mrežama, blogovima, opstane fakultetsko obrazovanje novinara, a dilema je i hoće li Google zameniti sve vrste formalnog obrazovanja, ukazali su učesnici današnjeg skupa na Fakultetu političkih nauka. Gosti konferencije „Profesionalni trening i etičke vrednosti novinara“, ocenili su da novinarima jugoistocne Evrope, čiji su tekstovi neretko senzacionalistički, neargumentovani, subjektivni, ali i nepismeni, dodatnu pretnju čini i to što u novinarstvo, preko društvenih mreža, prodiru građani, koji često nisu medijski pismeni. U novinarstvo kao „meku“ profesiju može se ući sa svih strana i tako treba da ostane, rekao je na skupu prof. dr Miroljub Radojković, ukazujući, međutim, da je građansko novinarstvo lišeno predznanja o profesionalnoj etici, koju novinari uglavnom, ako ne svi do kraja, ipak bolje poznaju od građana. „Ovo što se zove građanskim novinarstvom lišeno je bilo kakvih predznanja o profesionalnoj etici pa i šteti koju javna reč može da nanese“, rekao je prof. Radojković, ukazujući na nužnost širenja etike kroz opštu medijsku pismenost. On je na skupu, na kojem su učestvovali studenti FPN, a inicijator je Fondacija Konrad Adenauer, ukazao da je problem što autori tekstova na društvenim mrežama ne vode računa o svom integritetu, za razliku od dobrih novinara koji čuvaju ime, nikome ne služe, iako neretko za to plaćaju visoku cenu. Sada na društvenim mrežama svako može da se lažno predstavi, da „lažno“ argumentuje ne vodeći računa o ugledu, rekao je prof. Radojković. „Građansko novinarstvo, obično je narcisoidan oblik izražavanja pojedinaca koji uopšte ne moraju na svojim blogovima i drugim kvaliznovinarskim formama da se brinu o javnom interesu i po pravilo to i ne rade“, istakao je on, ukazujući da se u tim tekstovim uglavnom ne vodi računa o osnovnim pravilima novinarstva, – etici, integritetu i javnom interesu. Prenoseći iskustva iz Rumunije i Bugarske gosti konferencije, profesori Liana Jonesku i Orlin Spasov ukazali su da je novinarstvo ali i obrazovanje budućih novinara u tim zemljama donekle u krizi. Smanjuje se broj studenata novinarstva na fakultetima, a sve ih više ovaj zanat „peče“ preko interneta, kroz učenje na daljinu, rekla je prof. Jonesku, predstavnica Nacionalne škole političkih nauka u Bukureštu. U Bugarskoj je, prema rečima prof. Spasova, novinarstvo, mada nedovoljno kvalitetno, ipak i dalje veoma popularno, jer se odmah posle studija može naći posao. Foto Tanjug/F. Krainčanić Izvor:Tanjug
