Autor: Lana Stošić, mondo.rs
Deponija u Vinči je konačno odblokirana, ali meštani Radmilovca neće odustati od zahteva da se izgradnja dalekovoda izmesti iz njihovog naselja.
Foto: Petar Stojanović – MONDONa ulazu u deponiju JKP Gradske čistoće u Vinči nema više traktora koji blokira prolaz kamionima sa smećem. Tu su danas samo policajci koji obezbeđuju da vozila „Gradske čistoće“, nesmetano dovoze đubre.
Građana, koji su danima blokirali deponiju, danas tu nema. Njih je policija juče rasterala sa barikada, a mi smo ih pronašli u Radmilovcu i razgovarali sa njima…
Meštani su nas proveli kroz mesto i pokazali buduću trasu dalekovoda. Obišli smo školu i vrtić, ali i domaćinstva pored kojih bi trebalo da „poteče struja“.
Svi meštani sa kojima smo razgovarali zabrinuti su i ponavljaju da će u zahtevima istrajati i da će sprečiti da se izgradnjom dalekovoda „naruši zdravlje njihove dece“.
Žarko Šmigić iz Radmilovca rekao je za MONDO da se građani već godinu i po dana žale zbog najave izgradnje dalekovoda, ali da im se niko od nadležnih još nije obratio.
Jedina informacija koju su dobili je da taj dalekovod neće narušiti zdravlje građana, kao i da je izgradnja planirana pre 30 godina kada tu navodno nisu postojale kuće koje su kasnije (bespravno) sagrađene.
Međutim, pojedini meštani tvrde da su njihove kuće sagrađane i pre više od 30 godina. Neki imaju papire da su im kuće legalno sagrađene, dok su neki u procesu legalizacije. Kažu da je škola u Radmilovcu izgrađena pre više od 20 godina, sigurno ne bespravno.
„Za plan o izgradnji dalekovoda smo saznali kada smo već podigli kuće. Pa ko bi bio lud da gradi na trasi koju su predvideli za dalekovod? Ovde većina kuća nije legalizovana, ali to nije slučaj samo sa ovim mestom, pogledajte Kaluđericu. Svi smo predali zahteve za legalizaciju i uredno sve plaćamo. Škola je napravljena 1989. godine, kako su onda dozvolili da se ona sagradi“, pita Šmigić.
On kaže da mu je žao što su morali da blokiraju deponiju zbog čega je Beograd poslednjih nekoliko dana bio pretrpan đubretom, ali tvrdi da im je to bila jedina opcija. Kako kaže , na barikadama su dežurali danonoćno, čak su uzimali i slobodne dane na poslu i iskoritili odmore.
Iako više neće blokirati deponiju, sada imaju nove planove kako da se suprotstave izgradnji.
„Žalili smo se opštini i zahtevamo da se dalekovod izmesti. Što vod ne prebace preko Dunava, jer nema nijedne kuće na tom delu?“, savetuje Šmigić opštinare i dodaje da bi posledice od izgradnje dalekovoda mogle da budu ogromne.
Meštani najavljuju da će, ukoliko ne budu mogli da spreče izgradnju, dovesti neutralnu komisiju, da će meriti radijaciju i pokretati privatne tužbe. Podsećaju i da su potpisali peticiju.
Vesna Simijonović iz Radmilovca rekla je da su žitelji tog mesta osuđeni na „roštilj“.
„Nekad se Beograd nalazio pored Vinče. Od kada je Vinča postala mesto pored Beograda imamo ogromne probleme. Prvo – nuklearni otpad, pa deponija, pa asfaltna baza. Stavljate nas između dva dalekovoda, kao da smo na roštilju. To ne možemo da izdržimo, taj roštilj. Imamo najveću školu na Balkanu, 2.300 đaka, imamo i obdanište. Mi ne smemo, ne zbog nas, nego i zbog drugih generacija da odustanemo“, rekla je Simijonović.
Kaže da je svima već dogorelo… „Neka nam daju da legalizujemo kuće. Nismo tu juče kuću posadili, to nije biljka, nego pre 30 i 50 godina“, rekla je Simijonović.
Milanka Jovanović pored čije kuće bi trebalo da prođe dalekovod, kaže da u neposrednoj blizini živi oko 60 ljudi, od čega 30 dece.
„Hoće da grade dalekovod od 450 kilovata puta dva za međunarodnu mrežu. Pa nije to za grad, nego za međunarodnu mrežu i zato mogu da ga sagrade na nekom drugom mestu. Ovo nećemo dozvoliti. Prisiljavaju nas da se iselimo“, rekla je Jovanović.
Aleksandar Mastelica rekao je za MONDO da će meštani narednih dana imati dodatne akcije, a najavio je i protest ispred Vlade Srbije.
„Ovo je sramotno. Podneli smo i ustavnu žalbu. Neko je bio dužan da se obrati narodu. Niko nam ništa nije odgovorio, samo je kordon stigao i oterao nas sa barikada. Plaćamo: vodu, struju ,telefon, porez…legitimni smo građani „, kaže Mastelica i poručuje da će „borba“ biti nastavljena.
I dok građani smišljaju nove načine borbe protiv dalekovoda, Gradska čistoća radi prekovremeno, ali je pretrpela i velike gubitke.
Posledice blokade deponije u Vinči građani Beograda osetili posle samo dva dana, jer su ulice postale preplavljene smećem. Đubre se odvozilo na alternativne deponije u Lazerevac, Rumu… što je stvaralo dodatne troškove.
Pomoćnik direktora operative preduzeća „Gradska čistoća“ Dragan Cvetković rekao nam je da je situacija sa odvoženjem smeća sada normalizovana.
„Svi kontejneri su ispražnjeni u Beogradu, ostali su još samo podzemni, ali i to će se rešiti tokom dana.Mi smo od juče od 18 sati do šest ujutro dovezli u Vinču 1.800 tona smeća, to je više nego inače. Uobičajeno je da se odnese 1.500 tona smeća za 24 sata“, rekao je Cvetković.
