U vreme kada rimskim carstvom vladaše bezbožni car Dioklecijan, nastalo je strašno mučenje i progon Hristovih sledbenika. Sveti Georgije rodom beše iz Kapadokije i još od malena bi odgajen i vaspitan veoma pobožno. Roditelji su mu bili ugledni i blagočestivi ljudi. Otac mu je mučenički postradao za Hrista, a majka njegova posle toga preselila sa njim u svoju rodnu Palestinu.
Izrastao je Georgije u lepog i hrabrog mladića, te zbog toga bi uzet da služi u vojsci pomenutog cara Dioklecijana. U svojoj dvadesetoj godini dobio je visok čin tribuna (u rangu današnjeg pukovnika), ali zbog pokazane hrabrosti u bitkama, car ga proizvede za vojvodu. No, pošto je bio hrišćanin, on se suprotstavi caru i njegovom naređenju da se svi hrišćani muče i svirepo ubijaju. Razdeli svu svoju imovinu i pođe za svojom verom i istinom. Car se jako razgnevi zbog toga, i naredi da ga bace u tamnicu, te da ga svirepo muče da bi se predomislio. Ali sve te muke ne uticaše na mladog Georgija, već naprotiv, one još više ojačaše veru u njemu te on još više uznese hvalu i blagodarnost Bogu. Strašne su bile njegove muke, ali njegova vera bi toliko jaka, da, iako, kidan na parčad i kao trska lomljen, on izdrža sve, jer znao je da je Gospod sa njim, jer posla anđela u vidu mladića, koji ga ohrabri rečima: „Raduj se“! Videvši taj prizor, vojnici se uplaše i odmah obavestiše cara o svemu. A on naredi da svetog mučenika Georgija bace u rov pun kreča i da ga tako zatrpanog drže tri dana. Ali, ni to ne mogaše nauditi svetitelju, što jako razgnevi cara, te on smišljaše druge muke kojima je nastavio mučiti Georgija, ali sve beše uzalud, jer beše volja Božija da uvenča svetog Georgija, vencem večne slave.
Sutradan pri izgrevanju sunca car sede na sudištu i pred njega izvedoše svetog mučenika. Prikrivajući svoj gnev, car stade govoriti Georgiju da mu on ne želi zlo već da bi mu odmah oprostio sve njegove greške i da bi ga visoko nagradio ukoliko bi mu se on kao ocu s ljubavlju pokorio. Tada Georgije reče da želi da ide u hram da se obrati bogovima njegovim. Na to car ustade hitno i s radošću, i sa celim senatom i mnogim narodom ode u Apolonov hram, vodeći česno sa sobom i svetog Georgija. Kad uđoše u hram i žrtva bi spremljena, nastade tajac, i svi gledahu u mučenika nepokolebljivo ubeđeni da će on prineti bogovima žrtvu. Svetitelj priđe Apolonovom kipu, i pruživši ruku prema njemu, njega bezdahnog upita kao živog: Ti li hoćeš da ti prinesem žrtvu kao Bogu? Govoreći to, svetitelj načini krsni znak prema idolu. Tada demon koji je živeo u idolu ovakav glas dade od sebe: Nisam Bog, nisam! I nijedan od sličnih meni nije Bog-Samo je jedan Bog, i to onaj koga ti propovedaš. Mi pak od Anđela što služahu Njemu postadosmo otpadnici i, ovladani zavišću, mi varamo ljude. Svetitelj mu na to reče: Kako se onda usuđujete da ostajete ovde, kada sam ovde došao ja, služitelj istinitog Boga? – Kada svetitelj to reče, stade iz idola izlaziti nekakav šum, i zvuk, i plačni glas. Zatim iznenada popadaše svi idoli na zemlju i razbiše se. Tada žreci i mnogi od naroda kao ludi besno navališe na svetitelja, i bijući ga i vezujući ga oni dovikivahu caru: Pogubi ovog mađioničara, care, pogubi, dok nas on nije pogubio!
Pogubiše mladog Georgija zajedno sa caricom Aleksandrom, koja i sama primi Hristovu veru, 3. aprila 303. godine.
Takva su slavlja velikih podviga hrabrog vojnika, takve su njegove borbe i slavne pobede nad neprijateljima. Neka se njegovim molitvama i mi udostojimo udela pravednih i stajanja s’ desne strane Gospoda. Velika čudesa činio je sveti Georgije i u toku ovozemaljskog života, a to je nastavio i posle predstavljanja Bogu.
AUTOR:Vladan in Poučni pouke.org
foto:mondo
