Ribolovci su kao porodica: uvek tu jedan za drugog ali i kada ih neko pozove u pomoć, a Zmaj je već legendaran kada je pomaganje u pitanju.
Nadica Blažić iz Udruženja Plava školjka otud Zmaja i ribolovce godinama poziva na svoja okupljanja, ali ne u svojstvu gostiju/publike, već kao stvarnu pomoć Udruženju: treba nahraniti okupljene porodice dece sa invaliditetom.
Zmaj i Lala su takvu čorbu spremili, da je kazan u roku od sat vremena bio smazan, olizan i prazan. Njihovo kulinarsko delo je u potpunosti uspelo i opravdalo njihov dolazak, oni su bili zadovoljni, ljubitelji riblje čorbe siti, a prilike za narednu riblju čorbu, ko zna koju po redu kao pomoć Udruženju Plava školjka, biće već idućeg meseca na Adi Ciganliji.
Nadica Blažić je osnivač i predsednik Udruženja samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom Plava Školjka. Udruženje okuplja porodice i samohrane roditelje širom Srbije, ali su i novi članovi dobrodošli. Njena ćerka je Marina Blažić, vicešampion za 2012. godine u hip-hopu i mlada osoba sa teškom kombinovanom dijagnozom. I preko 200 otpusnih listi iz svih većih zdravstvenih centara širom sveta – sa konstatacijom da joj nema pomoći.
Međutim, pomoći ipak ima: poruka udruženja Plava Školjka jeste da deca sa tzv. posebnim potreba mogu i treba da budu srećna, socijalizovana i sa osmehom na licu. U to ime udruženje Plava školjka organizuje već nekoliko godina podršku porodicama sa decom sa invaliditetom, druženja i sportske igre za decu sa invaliditetom, pa čak i letovanja.
Na dosadašnjim sportskim igrama učestvovala su deca iz preko 10 gradova širom Srbije, uključujući i glavni grad Beograd, gde su pored sjajnih trenutaka kao uspomenu ponela kućama i majice, medalje, zahvalnice, diplome, bedževe. Besplatna letovanja za stotinu dece i njihove pratioce u 2013. godini organizovana su zahvaljujući humanosti domaćina u Ćupriji, Tekiji na Dunavu, Banji Koviljači, Novom Bečeju.
I pored invaliditeta, ova deca imaju pravo na život i sreću. Njihove potrebe nisu posebne, već iste kao i nas, zdravih ljudi, ali su im mogućnosti ostvarivanja tih potreba daleko ograničenije.
tekst: Zorica Atić
— у Belgrade.
