Bjelanovic Aleksandar nekada veliki igrac sa turnira u malom fudbalu, sada igrac velikog fudbala koji preko Makedonije,austrije, Svedske i sada Kazahstana sebi krci put do slave.
Aleksandre ili Tirke kako ti je nadimak, sta te je navelo da se odlucis za daleki Kazahstan? -Moram da budem iskren da nije sve moja zasluga, ja sam se samo trudio I radio ono sto najbolje znam, igrao fudbal. A cija je zasluga? -Bio sam povredjen, jedva se oporavio I za malo ostavio fudbal, kako nasi stariji vole da kazu okacio kopacke o klin. Ali po nekad nam se u zivot ukljuce ljudi koji nas vole I zele da nam pomognu da ne odustanemo kada je tesko.
Ja bih morao da pre svih spomenem svog velikog prijatelja, direktora jedne inostrane fabrike I buduce fudbalske akademije Voljkana Baltica koji se zalozio da sve bude ovako kako je, svog trenera I veliko ime Vladu Urosevica, coveka koji dugo godina posle zavrsenog DIF-a radi u nasem fudbalu, covek koji je svoje znanje nadogradio uz Sasu Stanojevica I Vuka Rasovica I koji se toliko trudi da me istestira, pripremi fizicki, koji me motivise u ovim godinama I void racuna da se ne pretreniram I ne povredim I naravno velikog biznismena Tomu Lalosevica koji nam je kontakt u kazahstanu I koji je moj CD prosledio ljudima iz fudbala koji su odmah bili zainteresovani za mene.
Koji klub je u pitanju? -Dva, tri kluba su u igri. Tamo su ljudi koji ce proceniti koja je sredina najbolja za mene I koji uslovi ce ispuniti moja ocekivanja. Meni su ljudi ostavili samo da treniram I da se do petog avgusta pripremim sto bolje. Bio si dve godine u Svedskoj. Kako se tamo zavrsilo? -Opet povreda. Vratio sam se na odmor u Beograd posle odlicne sezone u kojoj sam bio najbolji igrac u svojoj ekipi I bio u timu godine u prvih 11 a to je u svedskoj za strance jako tesko. Oporavio sam se I posle duze pauze spreman sam svakako za nove izazove a sledeca destinacija Kazahstan. Jako hrabro da ides tako daleko od kuce. Iako to nije novo za tebe ipak ovo je jako daleko. -Ma nije to nista, dosta nasih igraca je tamo, svi se lako uklope. Eric golman je u kazahstanu, Bojan Trkulja je nedavno dosao u Beograd posle jako uspesne karijere u Kazahstanu, takodje moj trener Vlada Urosevic je tamo radio I daljina nikome nije smetala.
Mi smo profesionalci, od toga zivimo I nista nije daleko, bar ne bi smelo da bude. Povrede su ono sto je obelezilo tvoju karijeru. Da li si naucio kako da se sacuvas, ipak sada si vec iskusan igrac sa 28 godina? -Povrede su definitivno obelezile moju skromnu karijeru. Povredio sam se dva puta pred samo potpisivanje jakih ugovora za dobre klubove . Da, naucio sam da se cuvam koliko je to moguce. Fudbal je dosta napredovao, igra se cvrsto I 100% cak I na treningu. Nema mesta za slabice pa maker I po cenu povrede. Da li si razmisljao da ostanes ovde I zaigras u JELEN SUPER LIGI? -Iskreno ne. Ubi nas korupcija. Da li pratis rad nasih mladih igraca u zemlji I inostranstvu? Ko ti se izdvaja I koga bi posebno pohvalio? -Naravno da pratim. Igor Jelic je moj veliki prijatelj I bice veliki igrac. Ima 24 godine I iskreno mislim da ce za 2,3 godine biti u nekom klubu u vodecim ligama. Igor Zonjic, dete Partizana a sada na pozajmici u Lucanima jako talentovan igrac I dobar momak. Pratim OFK Beograd, imaju igraca Drazica koji ima samo 18,19 godina I vec je po meni najbolji igrac u ligi. Velika nada, zapamtite to ime, predvidjam mu veliku karijeru.
Za kraj kao I uvek sta porucujes mladima koji se spremaju za velike izazove? -Ironija je da mladima imam da porucim nesto sto sam naucio od jednog jako mladog igraca koji ima samo 13 godina. I trenira fudbal u Radu, Marka Stankovica. Radi jako igraj lako. Ko ovo bude razumeo I shvatio ozbiljno pola posla je vec zavrsio!
