Oni koji celu naciju snabdevaju informacijama i „poukama“ moraju biti dobro obrazovani kako bi sprečili da „novine budu najprizemnija, lažljiva i servilna publikacija koja zagađuje društvo„, pisalo je u jednom od prvih dokumenata o obrazovanju novinara, objavljenom u Americi još 1799. godine (radi se o članku u časopisu „Gazette of the United States”, koji je napisao Džon Vard Feno).
U 21. veku mišljenje da novinari treba da imaju univerzitetsko obrazovanje je prihvaćeno u celom svetu. A kada je reč o našem regionu, na primer Hrvatsko novinarsko društvo od 2001. godine više ne prima u članstvo novinare koji nemaju fakultetsku diplomu, a Ministarstvo nauke je odobrilo dvogodišnji program novinarstva za studente koji su završili dve godine nekog drugog fakulteta (prema “Obrazovanje za medije“, Centar za profesionalizaciju medija, Beograd 2006.)
Kada govorimo o fakultetskom obrazovanju za novinara to ne podrazumeva da novinar mora nužno da završi studije novinarstva, medija ili komunikacije. Novinarstvom se odlično može baviti i neko ko završi neki drugi fakultet – na primer verovatno je da će dobar poznavalac filma, sa diplomom Fakulteta dramskih umetnosti i dobro razvijenom novinarskom tehnikom pisati odlične filmske kritike ili da će se novinskom rubrikom o stanju u privredi odlično baviti ekonomista.
Mnogi novinari napominju da novinarstvo čini praksa – iskustvo koje se stiče radom u redakciji i na terenu.
Ipak, bez kvalitetnog obrazovanja i široke opšte kulture novinar može doći u poziciju da bude nazvan univerzalnom neznalicom. Zato dobri novinari odabiraju oblast o kojoj će izveštavati i stalno usavršavaju svoje znanje o njoj, te se ne dovode u situaciju da danas izveštavaju o poplavama u Banatu, a sutradan o odlukama koje donesi Savet bezbednosti UN. Ipak, i to se dešava, zato treba biti spreman na sve – imati široko opšte obrazovanje, a još važnije od toga – veštinu da brzo saznamo ono što se od nas traži, zato se kaže da novinari ne moraju da znaju sve, ali moraju da znaju ko zna.
Gde se sve moze studirati novinarstvo?
Novinarstvo se u Srbiji može studirati na ukupno 10 fakulteta – 5 državnih i 5 privatnih.
Osnovne akademske studije novinarstva ostvaruju se na pet državnih fakulteta:
Fakultet političkih nauka u Beogradu
Filozofski fakultet u Novom Sadu
Filozofski fakultet u Nišu
Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici
Na državnom Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu postoji smer Sportsko novinarstvo.
Privatni fakulteti na kojima možete studirati novinarstvo su:
Fakultet humanističkih nauka u Novom Pazaru
Fakultet za kulturu i medije u Beogradu – Megatrend univerzitet
Fakultet za medije i komunikacije – Singidunum univerzitet u Beogradu
Akademija lepih umetnosti u Beogradu
Fakultet za ekonomiju i političke nauke Beograd
Prema istraživanju koje je sproveo Institut društvenih nauka nastavni programi novinarstva u proseku imaju 54% opšteobrazovnih nastavnih jedinica, dok stručni sadržaji i aktivnosti čine 46% programa. Ubedljivo najviše opštih predmeta ima na Fakultetu političkih nauka (70%), a najmanje na novosadskom Filozofskom (40%) i u Nišu (43%).
Kako upisati novinarstvo?
Za studije novinarstva postoji veliko interesovanje, kako na državnim, tako i na privatnim fakultetima. Studije novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka postoje već 35 godina. Ove godine ukupno je primljeno 160 studenata (40 na budžet i 120 samofinansirajućih), a a prijavilo se 236. Školarina za prvu godinu iznosi 98 000 dinara.
Prijemni ispit za studijski program osnovnih akademskih studija novinarstva i komunikologije na FPN-u sastoji se od testa koji sadrži:
1. 30 pitanja iz predmeta Srpski jezik i književnost
2. 20 pitanja iz predmeta Sociologija
3. 10 pitanja iz predmeta Ustav i prava građana
Kad su u pitanju privatni fakulteti, na primer Megatrend Univerzitet na svoj Fakultet za kulturu i medije upisuje 115 samofinansirajućih studenata, na smerove: Menadžment u kulturi, Menadžment u medijima, Novinarstvo i Odnosi s javnošću. Cena je 1500 evra, a prijemni ispit testira opštu kulturu i pismenost. O detaljima za prijemne ispite i načinu upisivanja ostalih fakulteta možete se obavestiti putem gornjih linkova, ova dva smo uzeli samo kao primer.
Na kojim sve radnim mestima mogu raditi novinari?
Pored klasičnih radnih mesta u medijima – na televiziji, radiju i u novinama, postoji još mnogo različitih oblasti u kojima novinari mogu raditi. Budući studenti novinarstva često zaboravljaju jedno od najstarijih novinarskih radnih mesta – novinsku agenciju, ali i jedno od najnovijih – internet sajtove i portale. U svim ovim medijima novinari imaju mnogo prilika da razvijaju svoju karijeru – u različitim redakcijama (od politike, ekonomije, kulture i zabave do sporta i tehnologije) i na različitim pozicijama (reporter, fotoreporter, kolumnista, urednik, intervjuer, kritičar…)
Pored klasičnog rada u medijima novinari se često bave radom sa medijima, pa su tu najpopularniji odnosi sa javnošću. Takođe, novinari se mogu baviti i istraživanjem javnog mnjenja, marketingom, proveravanjem činjenica (fact checking), pronalaženjem vrednih izvora informacija, i drugim poslovima za koje su ključne veštine komunikacije.
Tekst je iz 2008. godine i preuzet sa www.kszimpressum.com.
