Iako svetski stručnjaci najavljuju da će se u narednim decenijama smenjivati sušni periodi i periodi s obilnim padavinama, naš stručnjak prof. dr Mlađan Ćurić kaže da smo ušli u period zahlađenja koji će trajati nekoliko decenija, kao i da nas čeka puno kišnih i snežnih godina
U narednih nekoliko decenija Evropu očekuju toplija, a suva leta, kao i šumski požari, što će sve zajedno imati loš uticaj na poljoprivredu. Možda će benefit od otopljavanja imati severna Evropa, ali jug defiitivno neće. Očekujemo da posledice klimatskih promena, naročito porast temperature, budu štetne po ljude.
Ove reči Andreja Ganopolskog, dobitnika medalje Milutin Milanković Evropskog geofizičkog društva, izgovorene na skupu u SANU, trebalo bi da zabrinu sve nas.
On tvrdi da su upravo ljudi ti koji imaju loš uticaj na klimu, kao i na posledice koje su tako izazvane.
– Glavni uticaj čoveka na klimu predstavlja emisija ugljen-dioskida i to je suštinski počelo pre 100 godina, sa industrijalizacijom. Sad već imamo uticaj ugljen-dioksida veći za oko 40 odsto u poređenju sa periodom pre 100 godina. Ugljen-dioksid dugo ostaje u atmosferi. Naprimer, kad bi ovog trenutka prestala njegova emisija, on bi ostao u atmosferi još hiljadama godina – poručuje Galanpolski.
Međutim, redovni profesor Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta prof. dr Mlađen Ćurić, jedan od naših najvećih stručnjaka iz ove oblasti, smatra da situacija neće biti tako kataklizmatična kao što predviđaju svetski stručnjaci.
On veruje da su mnogi “klimatski trendovi” zapravo samo propaganda koju diktira politika. Prema njegovim rečima, mnoge negativene prognoze prave se samo kako bi se državama prodao sistem za kontrolu klime.
Prema njegovim rečima, nemoguće je da u isto vreme imamo poplave i velike suše, kako se najavljuje. No, ni on ne predviđa sjajnu klimatsku situaciju – čekaju nas hladne godine s malo sunčanih dana.
– Zaista će da bude hladnije s puno kiša i snega. Ova godina je izrazita po tome. Pre nekoliko godina je počeo jedan hladniji period i on će trajati nekoliko decenija – kaže prof. dr Ćurić.
On objašnjava da takve periode nisu neobične i da se u poslednjih 100 godina promenilo nekoliko. Tako je od 1900. do 1940. zabeležen talas kad su temperature rasle, da bi od 1940. do 1970. usledio pad temperatura. Nakon tog perioda, sve do 2007, opet smo imali topli period, da bi na kraju nastupio ovaj hladniji.
Dakle, ušli smo u period kad će nam sve više trebati kišobrani, kabanice, čizme i topla odeća. Ako vam kojim slučajem budu nedostajale one tropske vrućine, valjalo bi da znate da ih u narednih bar dvadesetak godina neće biti – bar ako je verovati domaćim stručnjacima.
(M. B. / Telegraf)
