Osnovna škola u Grockoj posvećena Iliji Garašaninu dobila je jasan, čitak i vidan natpis. U Grockoj mu je posvećeno i odeljenje Gradske biblioteke, nimalo slučajno: njegovom podrškom u Grockoj je i otvorena prva biblioteka. U parku preko puta osnovne škole stoji i bista posvećena ovom znamenitom čoveku, čija je porodica bila veoma značajna za razvoj Grocke.
Procvatu Grocke, jedinog gradića u beogradskom okrugu, najvise doprinosi porodica Garašanin. Početkom 19. veka Milutin Garašanin od kneza Miloša dobija komad zemlje na poklon u Grockoj i tu osniva školu 1830. godine, za koju dovodi učitelje iz Srema.
Njegov sin Ilija Garašanin, koji je i preminuo u Grockoj 1874. godine, podigao je na svom posedu parni mlin – najveći u Srbiji tog vremena.
Njegovi sinovi Milutin i Svetozar, rođeni u Grockoj, takođe su davali pomoć i podsticaj varošici.
Podsetnik: Ilija Garašanin (1812-1874) bio je najveći državnik i administrator ustavobraniteljskog vremena, pisac “Načertanija”, ministar spoljnih i unutrašnjih poslova i predsednik vlade kod obe srpske dinastije. Ilijin sin Milutin (1843-1898) jedan je od osnivača Napredne stranke i njen predsednik, predsednik skupštine, predsednik vlade za vreme kralja Milana Obrenovica, poslanik u Parizu i akademik.
O razvoju Grocke u to vreme svedoči i porast broja domova (kuća). Putopisci iz prve polovine 19. veka ostavljaju brojna pisana svedočanstva o razvoju varošice. S. Popović 1836/37. godine pominje parni mlin Ilije Garašanina, njihovu kuću, konak kneza Živka i veliku kafanu Beljanskog. Iako nijedan od navedenih objekata nije sačuvan, ovi podaci su značajni za praćenje razvoja varošice. U arhivskoj građi se sve češće pominju trgovci, zanatlije, gročanski kapetani i knezovi. Postoje i podaci o izgradnji varošice i prisustvu veće grupe majstora, koje je izgleda u Grocku uputio sam knez Miloš. Podižu se crkva, ćuprija na rečici Gročici i poslovne zgrade u produžetku čaršije.
Grocka se u u to vreme sve više razvija kao trgovački centar, a čaršija se proširuje podizanjem novih dućana. Da je razvoj trgovačkog staleža promenio strukturu gročanskog stanovništva, jasno je i na osnovu zakona iz 1866. godine, koji je Grocku uvrstio u varošice. Tim zakonom je podela na sela i varošice u Srbiji vršena ne samo prema broju stanovnika, već i prema njihovom zanimanju. Značajan deo gročanskog stanovništva sastojao se od trgovaca i zanatlija, koji su raspolagali i većim materijalnim mogućnostima, uspostavljena je živa trgovina i promet, kao i privredne grane poput vinogradarstva.
Sve je to uslovilo nastanak veoma reprezentativne profane arhitekture – narodnog neimarstva, koja je i do danas sačuvana i pod zaštitom je države kao vredna kulturna baština.
Z.Atić
