ПОСЛЕ ПАУЗЕ ОД ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ: Легат професора Александра Костића ускоро у грочанском музеју

0
NextWEB hosting

Залагањем Oпштине Гроцка и Центра за културу, драгоцени легат професора Костића који је овај научник поклонио општини Гроцка, после паузе од готово две деценије поново ће бити јавно изложен.

Богата збирка београдског научника и једног од оснивача Медицинског, Ветеринарског и Фармацеутског факултета која обухвата палеонтолошке налазе и археолошки период од неолитске старчевачке културе до новог века ускоро ће бити у Грочанској чаршији.

Случајно или намерно, у Библиотеци „Илија Гарашанин” у Гроцкој спојиће се заоставштине двојице знаменитих људи, државника и најзнаменитијег Грочанина – Илије Гарашанина, чијом је заслугом средином 19. века основана прва јавна грочанска библиотека, и научника др Александра Костића, који је средином 20. века у Гроцкој открио богато археолошко налазиште.

Када се 1932. године обрео у Гроцкој из љубави према природи и успомена на борбе у Првом светском рату у којима је ту учествовао, професор је копајући темеље за своју кућу у Дубочају наишао на археолошке налазе. Међу њима су биле и две раскошне римске гробнице, што га је подстакло да са још већим занимањем истражује. Сачинио је богату збирку која обухвата палеонтолошке налазе и археолошки период од неолитске старчевачке културе до новог века. Поред окамењених пужева и лишћа, главе бивола, зуба и костију мамута, збирку чине керамика и посуде из различитих периода, камено оруђе, коштане удице и игле, копља и метално оруђе, наруквице, римске фибуле и новчићи, предмети из времена турске и аустроугарске владавине, лобање и кости страдалих ратника…

Јер, управо на том месту је за време Римског царства била римска постаја Mutatio ad sextum milliare. Дубочај се налазио на шестој римској миљи од Трикорнијума (Ритопек), са којим је служио као заштита пута Сингидунум – Виминацијум. 

Увиђајући обим и значај збирке, професор је исцртао и графички приказ „Еволуција живих бића и развој цивилизације” како би научно повезао и ликовно представио геолошке периоде и пронађени материјал. Рађа се идеја о оснивању музеја и професор Костић 1978. године целокупну збирку, прикупљану 45 година, поклања општини Гроцка са жељом да легат буде изложен у тек рестаурисаној Ранчићевој кући, споменику културе.

Музеј је ту и отворен 1982. године под именом „Завичајни музеј”, са око 200 одабраних експоната. После смрти др Александра Костића 1983, његов син Војислав, познати композитор, општини је поклонио и очеве рукописе, портрете, радну собу и библиотеку, како би се и личним предметима комплетирао легат и спомен-збирка у Ранчићевој кући.

Непуне две деценије касније, 2001, професоров син Воки Костић био је дубоко разочаран јер музеј у Ранчићевој кући није радио, а запуштени легат је нагризала влага.

Исте године збирка је повучена и склоњена у магацин Библиотеке „Илија Гарашанин”. Ранчићева кућа је санирана и 2006. године је постала седиште Центра за културу Гроцка, који се недавно заинтересовао за даљу судбину легата. Прошле године, у време реконструкције Грочанске чаршије, покренута је прича о заборављеној заоставштини професора Костића. Захваљујући подршци и разумевању општине, омогућени су услови за излагање легата и адекватан простор у главној улици – заштићеној амбијенталној целини „Грочанска чаршија”.

Тако ће Гроцка ове године поновно добити свој музеј и коначно ће се испунити жеља професора Костића који је своју изванредну збирку и личне предмете завештао Грочанима као успомену и подстицај за даља истраживања.

Професор др Александар Костић (1893–1983) био је један од оснивача, првих професора и декан (1936–1939) Медицинског факултета у Београду – оснивач Института за хистологију и ембриологију, оснивач Ветеринарског (1938) и Фармацеутског факултета (1939), и аутор бројних уџбеника. Као гимназијалац похађао је Српску музичку школу где му је предавао Стеван Мокрањац, сањарио је о каријери пијанисте, писао поезију, компоновао химне, успаванке и хорске композиције. Али, 1912. се определио за медицину. Са школовања у Француској се 1914. године вратио као добровољац у своју земљу и учествовао је у свим голготама Првог светског рата преко Брегалнице, албанских гудура, Крфа, Солуна и Кајмакчалана. Сећање на тешке дане и страдања забележио је у двадесет шест приповедака „Ведрине у олуји”. После ослобођења наставио је студије у Француској, где је 1921. одбранио докторску тезу. На позив новоотвореног факултета у Београду дошао је и основао Хистолошки институт, што је уједно почетак развоја медицинских наука у Београду.

Написао је први уџбеник „Основи хистолошке технике”, затим чувени „Медицински речник”, „Медицинску енциклопедију”, „Медицинску сексологију”, „Мој лекар”… Француски председник је професора Костића 1940. године одликовао Легијом части због доприноса науци, а данашњи Институт за хистологију и ембриологију у Београду носи име „Александар Ђ. Костић”.

Аутор текста за “Политику”:
Зорица Атић
, дипл. историчар уметности

Дневни лист ПОЛИТИКА у недељу, 7. маја у оквиру рубрике “Београд” доноси причу о заборављеном легату проф. др Александра Костића који ће након низа година залагањем општине Гроцка и Центра за културу поново бити доступан јавности.

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR

11 − 4 =