„Postojati! Živeti! Da, ali zašto postojati? I kako živeti? To vas ja pitam. Ko nije svestan postojanja i ko aktivno ne učestvuje u životu, taj i ne živi i ne postoji“, pisao je svojevremeno Ivo Andrić. Baš ta njegova misao iz „Znakova pokraj puta“ kao da je sama utrčala u uvod u našu priču o nečem skoro zaboravljenom. Priču o ljudskosti. A ta priča ide ovako:
Mladi Jovan Simić, 23-godišnjak iz Beograda, odlučio je da svoju kolekcionarsku ljubav prema fudbalskim dresovima ostavi po strani i to iz jednog divnog, humanog razloga: rešio je da svoju bogatu kolekciju stavi na aukciju i to kako bi pomogao prikupljanju novca za devetogodišnju Nađu Novaković, kojoj je potrebno 300.000 evra za transplantaciju koštane srži usled retke i teške bolesti matičnih ćelija.
Na aukciji, koja će se održati u ponedeljak 28. aprila od 19 časova u osnovnoj školi Ivo Andrić (Ivana Mičurina 38a) na Kanarevom brdu, zainteresovani će moći da dođu do zaista retkih dresova. Spomenućemo sada samo neke: originalni dres Zlatana Ibrahimovića sa njegovim potpisom, dres Dejvida Bekama iz PSŽ-a koji je nosio tokom svoje poslednje godine u slavnoj karijeri, dres Lazara Markovića iz Benfike, dres Nemanje Vidića iz Mančester junajteda i to iz sezone u kojoj je kao kapiten podigao poslednji trofej pod Aleksom Fergusonom…
Kada su u našim najvećim klubovima čuli za inicijativu ovog mladića, odmah je stigla podrška ali i pomoć: Zvezda će mu obezbediti nekadašnje dresove Dejana Stankovića i Dušana Baste, iz Partizana stiže potpisani dres jednog od najboljih igrača u ovoj polusezoni, Nikole Drinčića, a na aukciji će se naći i nekoliko desetina zaista retkih dresova, poput onog koji je Dejan Rambo Petković nosio u Veneciji, ili kopije Batistutinog dresa iz Rome, čija će početna cena biti simboličnih 200 dinara. Oni vredniji primerci – imaće i nešto veću početnu cenu.
Jovana smo pozvali da nam kaže koju reč o ovom neobičnom poduhvatu, imajući u vidu da se kolekcionari teško odriču onog što tako vredno i dugo skupljaju. Pozvali smo i otkrili da ga motivišu mnogo lepše stvari od – stvari.
„Kod mene ovi dresovi, uslovno rečeno, ‘samo skupljaju prašinu’, a njima može da se sakupi novac za nekoga kome je on mnogo potrebniji nego meni“, kaže nam Jovan Simić, pa dodaje nešto mnogo važnije:
„Mene ovih dana mnogi tapšu po ramenu, čestitaju mi na ovome, ali… meni je tužno dokle smo došli kao društvo, da neko smatra da je ovo velika stvar, umesto da se podrazumeva. Hteo sam ovom svojom akcijom da ‘povučem nogu’, da podsetim i druge da oni mogu da urade nešto slično, da neko nešto organizuje u Novom Sadu, za ovu ili drugu humanu stvar, ili u Nišu, drugim gradovima…“.
„Kako bi dobro bilo ne biti ništa, ne zvati se nikako, ne odazivati se nikad, nikom, a postojati, znati da po stojiš, i trajati“, pisao je Andrić u „Znakovima pored puta“, ni ne sluteći da će u školi sa njegovim imenom, narednog ponedeljka, neko postojati. I trajati.
Dođite da postojimo zajedno.
D. Nikolić | 21. 04. 2014. – 14:58h | Foto: Profimedia.rs, Reuters Izvor:BLIC SPORT
