Ubijeno više od 20 žena u porodičnim svađama ove godine

0
530

Autor: Tanjug Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock

U porodičnim svađama od početka godine ubijena je 21 žena, a Savetovalištu za neku vrstu pomoći u istom period obratio se 2.712 njih, izjavila je koordinatorka u Savetovalištu protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević.

Ona je, međutim, istakla da je to značajno manje u odnosu na prošlu godinu dana je pod istim okolnostima stradalo čak 46 žena.

Stanojević kaže da do smrtnih ishoda nije moralo da dođe da se reagovalo na pravi način, odnosno da su te žene blagovremeno tražile pomoć na adekvatan način i na pravom mestu.

Ocenjujući da su cifre o stradalim ženama u porodičnim svađama velike, ona je uoči 25. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, istakla da to govori koliko je nasilje u Srbiji rasprostranjeno.

To, kaže, govori i o tome koliko imamo problema sa nasiljem u porodici, a da pri tome ne pridajemo mnogo značaja toj temi koja je u stvari veliki društveni problem.

Stanojević kaže i da je u ovoj godini, do 21. novembra, od savetovališta neku vrstu pomoći zatražilo 2.712 žena.

Ona misli, međutim, da je neuporedivo veći broj žena koje trpe nasilje, odnosno da je mali procenat onih koji se javljaju.

”Uglavnom imamo podatke koji se odnose na Beograd jer nam se u većini slučajeva, ne uvek, obraćaju žene iz glavnog grada. Ali Beograd nije Srbija”, kaže Stanojević i dodaje da je to tek mali procenat od broja žena koje nasilje trpe u Srbiji.

Ona upozorava da mnogo žena trpi nasilje, ali i da je mnogo situacija kada žena i ne prijavljuju nasilje jer ne veruje da iko može da im pomogne.

Kako kaže, mnoge žene veruju da je to njihova sudbina i da im nema pomoći, ali su mnoge i pokušale da izađu iz te priče, ali nisu naišle ni na podršku, ni na pomoć pa su se vratile nasilniku i na preživljavaju to kako znaju i umeju.

Na pitanje da li postoji svest kod žena da ne treba da trpe nasilje, Stanojević kaže da ona ipak nije onolika kolika bi trebalo da bude.

Objašnjava da žene znaju da ne trba da trpe nasilje, ali da ne znaju šta da urade da bi se ono prekinulo, da bi iz toga izašle i nastavile da žive samostalno.

‘Žene se plaše reakcije sredine i okoline, a plaše se i da promene bilo šta jer nemaju materijalna sredstva”, kaže Stanojević dodajući da većina žena koja se obrati za pomoć ne radi, a da bi se neko osamostalio i nastavio da živi mora da ima sredstva kojim će obezbediti sebi i deci normalan život.

Ona navodi i da žene često nemaju podršku čak ni u svojoj primarnoj porodici jer kada zatraže pomoć od porodice – oca, majke, brata ne nailaze na pomoći i onda odustaju, vraćaju se i trpe nasilje.

”Nama se čak i žene posle korišćenja sigurnih kuća vraćaju nasilniku. Prošle godine se 23 odsto žena vratilo nasilnicima posle korišćenja sigurne kuće”, rekla je Stanojević i upozorila da se nikada nije dogodilo da je za te žene počeo bolji i normalniji život, da se nasilnik promenio.

Naprotiv, kaže, one i dalje nastavljaju da trpe nasilje i dalje su ugrožene i to često čak i životno.

Sve to, dodala je, govori da način na koji se pomaže, koji se ženama kao mogućnost pruža, nije dobro i da pomoć mora da bude veća i da moraju da učestvuju svi – vladin i civilni sektor.

Stanojević kaže i da je u poslednje vreme više mladih žena  koje se odlučuju da napuste nasilnika za razliku od ranijih godina kada su to čine uglavnom žene srednjih godina I starije, ali tek nakon dugo godina trpljenja nasilja.

Inače, u Beogradu postoje tri sigurne kuće u kojima ima kapaciteta za smeštaj oko 75 žena i dece, što je prema dosadašnjem iskustvu, dovoljno.

Pored Beograda, sigurnih kuća ima u Pančevu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Somboru, Niš, Kragujevcu, Jagodini i Šapcu, a u Vranju se zida I trebalo bi da bude gotova na proleće.

Odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1999. godine, 25. novembar je proglašen za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve silovanja, porodičnog nasilja, zlostavljanja i drugih oblika nasilja.

Ovaj datum je odabran u spomen na brutalno ubistvo sestara Mirabal, političkih aktivistkinja u Dominikanskoj Republici, 1960. godine. Datum ujedno obeležava i početak akcije ”16 dana aktivizma” koji traju do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR