Finale Košarkaške lige Srbije završeno je trijumfom Partizana, trinaestim za redom. Crno-beli su pobedili sa 3:1 u seriji, ali su ostali uskraćeni za pehar najboljem u državi.
Celokupna sezona prošla je u prepucavanjima vodećih ljudi dva kluba koji kao da nisu marili za to da desetine hiljada ljudi svoje klubove vole strašću, ne razumom, kao da nisu marili što u vatru navijačke ljubavi dosipaju opasne količine „ulja“. Zatim smo svedočili neobičnim kriterijumima Lige koja je uvela modni kodeks, dok je suštinski element – igru, odavno ispušten iz ruku. Savez se naprasno setiio tek pre neki dan da preuzme ingerencije nad Ligom od sledeće sezone.
I kada bi čovek pomislio da smo dotakli dno, da nema šta ružnije da se dogodi, pokazalo se da ipak – može. Par trenutaka po završetku meča neko od navijača Crvene zvezde bukvalno jeukrao pehar koji je potom završio na tribini gde je oskrnavljen u zaista žalosnom maniru.
U dobru (pobedi) se ne ponesi, a u zlu (porazu) se ne ponizi, kaže izreka. Za jedan narod koji ima izuzetan broj mudrih reči, začuđujuće malo ih sprovodimo u praksu.
Kakva liga, takav i pehar, zar ne?